Biznis i finansije #76, april 2011.
Ko su vlasnici srpskih preduzeća?
U čistilištu
Srpski biznismeni sve češće se povlače iz najprofitabilnijih grana prerade hrane i metala. Mišković i Drakulić su na početku te liste na kojoj se očekuje još imena. Novi vlasnici postaju hedž fondovi i strateški partneri. Da li su domaći tajkuni samo prezaduženi ili smišljeno napuštaju sektore u koje ulazi evropska konkurencija
PERISKOP
8 Vek i po italijanske državnosti: Neuporediva zemlja
„Svaki čovek ima dve domovine: prva je ona u kojoj je rođen, a druga je Italija“, izjavio je nobelovac Henrik Sjenkijevič. Pa ako je tako, onda se o Italiji može pisati kao što se piše o sopstvenoj zemlji, bez ulepšavanja i izbegavanja istine čak i za njen 150. rođendan.
10 Ekonomski gubici Japana: Milijarde i premijersko mesto
Kad se oko neke krize više uzbudi jedna pop-zvezda s drugog kraja sveta nego lideri nacije pogođene tom krizom onda znajte da stvari stoje veoma loše – napisao je u svojoj kolumni Vilijam Pesek, uticajni Blumbergov ekonomski i politički komentator iz Tokija. On nagoveštava da bi Naoto Kan, četvrti po redu japanski premijer u manje od pet godina, uskoro mogao biti zamenjen zbog presporog reagovanja njegovog kabineta na krizu nastalu posle zemljotresa, cunamija i radijacije.
12 Rabobank: Kako će izgledati svet za dve decenije 2030. – Svi protiv svih
Kako će naš svet izgledati 2030? Čini se da je mnogo toga izvan naše moći razumevanja i predviđanja, te spada pre u domen obaveštenog nagađanja, a ne prognoziranja. Ipak, ekonomisti holandske Rabobank razvili su, uvažavajući sva moguća ograničenja, četiri granična moguća scenarija naše budućnosti. U drugom scenariju, koji prenosimo u ovom broju, ključne sile koje pokreću svet su neslaganje, ratovi, izrabljivanje resursa i zatvaranje zemalja u sopstvene granice.
BIZNIS
18 Merkator vs. Agrokor: I Slovenci plaču
Iako je poslednja prodaja paketa akcija Pivovarne Laško u Merkatoru propala, uskoro bi mogao biti raspisan novi tender na kojem bi bio ponuđen većinski udeo u slovenačkom trgovinskom lancu, pod jednim uslovom – da ga ne može kupiti nijedan regionalni igrač bio to hrvatski Agrokor, koji je to upravo pokušao, ili belgijski Delez
20 Čemu služi domaća statistika? Srpski sudoku
O uređenosti poslovnog ambijenta i društva sudi se i po tome koliko su uređeni, pouzdani i dostupni statistički podaci. Pre nego što pročitate ovaj tekst, pokušajte da dođete do podataka i računice koliko se, na primer, proizvodi voća i povrća u Srbiji, pa će odmah postati jasno zašto je ovaj članak i pisan.
22 Kako se gradi jedna saobraćajnica: Saplitanje po ravnom putu
Zaobilaznica oko Subotice, deo Koridora 10, gradi se 21 godinu iako je dugačka tek 23,6 kilometara od čega je za završetak ostalo još desetak. Na ravnoj trasi putari su se sapleli o dalekovod, pa na najvećeg vlasnika ovaca u Vojvodini, stranu sveta i nedostajuće projekte. Samo su političari ostali prisebni i svečano ga otvorili već pet puta.
24 Neodgovornost prema zaposlenima: Ne talasaj!
U vremenu kada je tema društvene odgovornosti jedna od najpomodnijih u domaćoj javnosti, kršenje osnovnih radnih prava – od neprijavljivanja radnika do nesprovođenja mera bezbednosti na radnom mestu – je maltene svakodnevna pojava u Srbiji. Nesavesnim poslodavcima ide na ruku i sve izraženiji nedostatak solidarnosti i podrške među radnicima, a zbog straha za egzistenciju mnogi su čak spremni da pred nadležnim inspektorima zaštite poslodavca koji im je naneo štetu.
FINANSIJE
28 Boško Živković, ekonomista: Spasavanje redova Rajana
Nacionalna razvojna banka trebalo bi da izbavi komercijalne banke iz gliba loših plasmana, bude katalizator novih kredita malim preduzetnicima, “razori” monopole i bude inicijalna kapisla za vraćanje izgubljenih radnih mesta. Po svojoj prirodi krhka i kvarenju sklona institucija trebalo bi da poraste u neprijateljskom okruženju države koja je sve ove probleme i generisala. “Možemo da beskrajno čekamo nekog deusa ex machina, Evropsku uniju, tržište, gospoda boga i izgubimo još 500.000 radnih mesta, ili da pokušamo”, kaže Živković.
30 Posledice izmena Zakona o porezu na dobit pravnih lica: Kako je oporezovan „Maksi”
Poučena ovim primerom, država će verovatno u narednom periodu vršiti sve veći pritisak na domaća i strana pravna lica da ostvaruju dobit u Republici Srbiji. Pod lupu će posebno doći „kreativna rešenja” koja se otvaraju propisima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
31 Uticaj inflacije na vremenske prilike: Tamo, iza duge
Na vebsajtu Evropske centralne banke postavljena je igrica iz koje deca treba da nauče sve o inflaciji. Za srpske igrače koji su u praksi doktorirali na temi „hiperinflacija i galopirajući rast cena“, biće pravi izazov da sebi dočaraju svet u kojem sunce sija, ptice pevaju, cene padaju, a vrednost novca u njihovim rukama raste.
TEMAT
34 Ko su vlasnici srpskih preduzeća: U čistilištu
Srpski biznismeni sve češće se povlače iz najprofitabilnijih grana prerade hrane i metala. Mišković i Drakulić su na početku te liste na kojoj se očekuje još imena. Novi vlasnici postaju hedž fondovi i strateški partneri. Da li su domaći tajkuni samo prezaduženi ili smišljeno napuštaju sektore u koje ulazi evropska konkurencija
36 Šta je prava mera ekonomskog patriotizama: I sunce tuđeg neba greje
Drastična promena vlasničke strukture srpske privrede u korist stranih kompanija i banaka donela je bolje ekonomske performanse, ali je za veličinu nacionalnog bogatstva važan i broj i stepen uspešnosti domaćih kompanija. Nema sumnje da će kod nas u narednom periodu stići još jedan talas internacionalizacije srpske privrede, delimično kroz nova preuzimanja, ali, uglavnom, kroz očekivane grinfild projekte. Ipak, upravo radi očuvanja fer tržišne utakmice, vlada bi trebalo da se pozabavi i uslovima koja preduzeća u domaćem većinskom vlasništvu imaju u međunarodnoj tržišnoj utakmici.
40 Ko je bolje prošao u kupovini srpskog lanca marketa: Delez, Delta i abakus
Za belgijsku Delez grupu (Delhaize), pritešnjenu konkurencijom na razvijenim tržištima na kojima Tesko, Valmart i Karefur ostvaruju znatno brži rast, kupovina Delta Maxija bila je logičan potez jer se na nerazvijenim a potencijalno prosperitetnim tržištima na Balkanu očekuje znatno brži rast. Analitičari smatraju da je Delez dao previše novca za srpski maloprodajni lanac, a Delez da je postigao znatno nižu cenu u odnosu na slične transakcije u regionu.
42 Propadanje „Fidelinke“: Stečaj pekara u sred žitnice
U istorijatu propasti „Fidelinke“, jednog od najuspešnijih preduzeća u regionu pre privatizacije, javnosti su poznate cifre o dugovanjima i Plan reorganizacije, ali nedostaje karika koja ovo spaja: zašto je nekada tako ugledna žitomlinska kuća upropašćena?
44 Vlasnička struktura domaćih korporacija: U (s)mutnoj vodi
Trenutna situacija govori da se na Beogradskoj berzi kotira preko 1.000 akcionarskih društava od kojih se barem 80 odsto na tržištu nalazi forme radi, akcionari ne ostvaruju formalno pripisana prava a većinski vlasnik generiše troškove zbog nepotrebne administracije. Ni deset godina od započinjanja berzanske trgovine u Srbiji nije razvijena jasna i precizna procedura javne ponude akcija koja bi na tržištu ostavila samo kompanije koje za to imaju interes.
INTERVJU
48 Vladimir Pištalo: Stotine malih inspiracija
Iz ugla pisca, dobitnika Ninove nagrade za 2009. godinu, ali i profesora američke i svetske istorije na Beker koledžu u Masačusetsu, Vladimir Pištalo govori za „Biznis i finansije” o svom doživljaju današnjeg Balkana, o neophodnoj inspiraciji, ali i o tome kako je ponekad dobro „prevariti” čitaoce
SKENER
50 Šta donosi Zakon o posredovanju u prometu nepokretnosti: Da li će sivo i crno da – pobeli?
Po prvi put u Srbiji, jedan zakon trebalo bi sveobuhvatno da reguliše promet nekretnina, oblast koja je do sada bila „slobodna zemlja“ za prevare, „tašna i mašna“ posrednike i izvor rizika za kupce. Ubuduće, svaka transakcija će biti definisana ugovorom, formiraće se svima dostupan registar posrednika i imenik licenciranih agenata, a učesnici u prometu će zahvaljujući osiguranju imati pravo na nadoknadu štete
52 Zabrana pušenja i produktivnost u firmama: Prokletstvo „ćelave kafe“
Ironično, od kada im kancelarije nisu zadimljene zaposleni u Srbiji sve više vremena provode na svežem vazduhu. Neki od njih kažu da su u firmama sa tolerantnijim poslodavcima iznađeni kreativni načini „zaštite od pušačke inspekcije“, a u onima u kojima se zakon poštuje ide se na pauze „kad hoćemo i koliko hoćemo“. „Udaranje po džepu“ pokazalo se kao efikasno u borbi protiv duvanskog dima – u manje od 1,5 odsto firmi inspekcija je zatekla pušače na delu, a da li se sada manje radi ili manje puši saznaćete u ostatku teksta.
54 Ostrvski fudbal i njegovi vlasnici: Strast bez računa
Od kada je šeik Mansur bin Zajed al Najan 2008. kupio Mančester siti, uložio je u engleski klub oko 700 miliona dolara više nego ruski milijarder Roman Abramovič u svoj Čelzi za bezmalo deceniju. Fudbalski magazin „4- 4-2”, stavio ga je ove godine na čelo liste najbogatijih ulagača u ostrvski fudbal.
IT
58 Konkurencija globalnih i regionalnih IT kompanija: Razlike na istom tržištu
Multinacionalne kompanije imaju velike resurse, mogućnost da porede gde je posao profitabilniji, ali i zadatak da globalna pravila uklope sa lokalnim specifičnostima i preduprede negativnu konkurenciju među svojim ograncima na lokalnim tržištima. Regionalne kompanije bolje poznaju neposredno okruženje, organizacionu kulturu i potrošačke navike ali nemaju resurse i zaradu velikih igrača, i nisu uvek pošteđene negativnog stava iz komšiluka.
60 Računari zamenjuju i visokoobrazovane radnike: Znanje protiv znanja
Da li će mašine svrgnuti čoveka uz pomoć čoveka? Ovo nije reklama za najnoviji SF film iz holivudske produkcije, već pitanje oko koga se žučno polemiše u američkoj stručnoj javnosti. Povod je sve izraženiji trend da u trci za uštedom i konkurentnošću, na udaru globalizacije i novih tehnologija su sve više radna mesta koja predstavljaju egzistencijalno uporište srednje klase
NAUKA
62 Nuklearna energija: Ni sa njom, ni bez nje
I pored masovnih protesta protiv nuklearne energije u Japanu i u Evropi nakon havarije nuklearne elektrane Fukušima 1 i porasta interesovanja za obnovljive energetske izvore, stručnjaci za nukleranu energiju ocenjuju da ona jedina može da zadovolji aktuelne potrebe za energijom
KOKTEL
66 Evropska kinematografija: Ako dočekam sutra
Bio je to gotovo filmski zaplet: dok je evropski komesar za obrazovanje i kulturu Andrula Vasiliju o filmu „Kraljev govor”, ovenčanom Zlatnim globusima, Baftama i Oskarima, govorila kao o novom trijumfu evropskog filma, 6.400 evropskih režisera, scenarista, glumaca i filmskih radnika grozničavo je potpisivalo peticiju kojom se od predsednika Evropske komisije tražilo da preispitaju ukidanje ili razvodnjavanje Media programa. Sredinom marta drama je, za sada, srećno okončana – „potpunim odbacivanjem takvih glasina”, pre nego što je bilo koga u Srbiji stigla i da zabrine.
68 Izvoz na holivudski način: Veliki u Kini
Američki hit filmovi zarađuju dva puta više u bioskopskim salama Rusije, Brazila, Južne Koreje i Kine nego kod kuće. Kineska vlada pokušava da zaštiti domaću produkciju a na američko tržište po prvi put u velike bioskope stižu filmovi „Made in China“. Kineski hit „Posle šoka“ koji su videli i gledaoci u Srbiji zaradio je na domaćem i ino-tržištu više od 100 miliona dolara
70 Cikloturizam: U blatu i kamilici
Putovati biciklom, slično je kao nekad na konjima! Samo ti, tvoje kljuse, velike torbe sa životnim potrepštinama i mašta i sve granice nestaju, napisao je jedan bloger i zagriženi ciklonaut na blogspot adresi posvećenoj otkrivanju sveta s bicikla. Na dva točka sve izgleda drugačije, objašnjavaju članovi male, ali žilave domaće komune bajkera.
72 Stand up komedija u Srbiji: Grupna terapija
Ućutkani u društvu i na radnom mestu, poraženi nedostatkom istine i manipulacijom političara i strogo kontrolisanih medija, siti TV ekrana i potišteni zbog nedostatka životne perspektive, građani Srbije oberučke su prihvatili „otvoreni mikrofon“ oblik „stand up“ komedije koji svakome ko ima „dugačak jezik“ daje priliku da bude glasan, satiričan i duhovit. „Ništa nije sveto, i sve može da se komentariše javno“, kaže Milica Mihailović, producentkinja koja je barove i klubove pretvorila u novo polje slobodnog govora
KOMUNIKACIJE
74 Glad za kadrovima u naftnim kompanijama: Priđi bliže
Teški uslovi rada, slabije perspektive za zaradu i imidž naftnih kompanija kao glavnih zagađivača, bili su glavni faktori odvraćanja mladih od traženja posla u njima. Zato su naftaši bili prinuđeni da razviju sofisticirane strategije za privlačenje kadrova
76 Kako komuniciraju korporacije: Moć reči
I dok čitav svet posmatra posledice isticanja plutonijuma iz reaktora Fukušima, postajemo svesni zastrašujućih moći prirode pred kojom smo, i pored svakolike tehnologije, sasvim nemoćni. Katastrofalan zemljotres neviđenih razmera i cunami koji je potom usledio bacili su na kolena japansku ekonomiju, a mi postajemo svesni da kriza u zemlji izlazećeg sunca nikoga neće zaobići. Lekcija koju treba naučiti je da za krizu uvek morate biti spremni, a ovaj potres prouzrokovao je mnoge nove, među kojima je i kriza imidža nuklearnih elektrana
REPRINT
78 Kraj poslednje evropske hipi komune: Daj nam sunca
Slobodni grad Kristijanija, više nije slobodan. Posle četrdeset godina, poslednja hipi komuna u Evropi priklanja se zakonima slobodnog tržišta, piše Gazeta Viborča (Gazeta Wyborcza).
VREMEPLOV
80 Jedinstveni stalež u istoriji: Vitez profita
Trgovac je jedinstven socijalno psihološki tip u istoriji. Kada je Evropa pred kraj srednjeg veka počela svetsku ekspanziju čiji će ishod izmeniti celokupan izgled planete i ustoličiti globalizam, među onima koji su najviše doprineli ostvarenju tog, do tada nezapamćenog istorijskog pomaka, bili su i trgovci.
OTISAK MESECA
82 Političar koji nije voleo moć
Građanin Moskve, Mihail Sergejevič, 2. marta u restoranu Evropa, na trgu Kijev u glavnom gradu Rusije, proslavio je sa rođacima i prijateljima osamdeseti rođendan. Bilo je to, kako kažu, pravo rusko slavlje sa bezbroj zdravica, izliva ljubavi, nežnosti i poštovanja, praćeno pesmom i dobrim raspoloženjem. Mihail Sergejevič ima, kao i svi Rusi, još jedno prezime – Gorbačov.