Na rang listima banaka i osiguravajućih kuća, koje objavljuje časopis „Biznis i finansije“ u specijalnoj publikaciji Finansije TOP 2010/11, prvoplasirani su Banca Intesa i Dunav osiguranje. Bankari poručuju da će zbog otežanih uslova poslovanja novac neminovno biti skuplji, a osiguravači da je tržište stabilno, ali da će rast zavisiti prevashodno od oporavka privrede.
Banka Intesa je prva na listi 10 najvećih banka po aktivi u Srbiji, a slede Komercijalna banka, EFG banka, Raiffeisen, Unikredit, Hipo Alpe Adrija, AIK banka, Societe General Banka Srbija, Alfa banka i Vojvođanska banka. Na listi prvih 10 osiguravajućih kuća po aktivi je Dunav osiguranje, a potom Delta Generali, DDOR Novi Sad, Wiener Stadiche osiguranje, Grawe osiguranje, Uniqua neživotno osiguranje, Takovo osiguranje, Uniqua životno osiguranje, Triglav i Dunav RE, objavljeno je u specijalizovanoj godišnjoj publikaciji „Finansije TOP“ časopisa „Biznis i finansije“.
Publikacija predstavlja pregled poslovanja i bilansa banaka, osiguravajućih društava, lizing kompanija, brokerskih i revizorskih kuća u 2010. godini i prvom tromesečju 2011. godine. Pored toga, analizirani su i poslovni rezultati dobrovoljnih penzionih fondova, investicionih fondova u Srbiji i berzi u regionu.
Rang-liste banaka, osiguravajućih društava i lizing kompanija napravljene su prema podacima iz bilansa stanja i uspeha na dan 31.12.2010. godine i podataka Narodne banke Srbije za prvo tromesečje 2011 godine, dok je rang-lista brokerskih kuća napravljena prema prometu u 2010. godini, na osnovu podataka Beogradske berze.
Oporavak tražnje za kreditima je primetan, ali je i dalje vrlo umeren, ocenjuju bankari u anketi za „Finansije TOP“. Dominiraju zahtevi za kratkoročnim kreditima za likvidnost, a potražnja za kreditima radi ulaganja u razvoj je i dalje sporadična, mada se već nekoliko kvartala traže i ovakvi krediti. Brzina kojom su prošle godine plasirana sredstva u okviru programa sa Evropskom investicionom bankom pokazuje da preduzeća tragaju i za razvojnim šansama.
Bankari smatraju da se okruženje u odnosu na septembar 2008. godine znatno promenilo i da se teško može očekivati da u skorije vreme novac bude tako lako dostupan kao što je to bilo pre krize. Naprotiv, biće skuplji i moći će da se dobije pod dosta nepovoljnijim uslovima nego što je to bio slučaj ranije.
Povratak na dinamične stope rasta iz 2008. godine kao i dugoročna perspektiva bankarskog sektora u Srbiji zavisiće pre svega od stanja u realnom sektoru, od toga koliko brzo će kompanije u Srbiji obnoviti proizvodnju i pokrenuti novi talas investicija.
Na promociji edicije FINANSIJE TOP 2010/11 govorili su:
Dragan Pejčić, Vice President Altis Capital
Aktivnosti private equity fondova u Srbiji relativno su skromne u poređenju sa nekim drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope. U državama slične veličine kao što su Bugarska, Češka i Mađarska, aktivnosti fondova prilikom ulazaka u kompanije i izlazaka iz njih kretale su se u rasponu od 1,7 pa do 2,6 milijardi evra samo u 2009. godini.
Aktivnosti PE fondova u Srbiji, iako intenzivirane u periodu 2003-2008, relativno su skromne u poređenju sa nekim drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope. Recimo, u državama slične veličine, kao što su Bugarska, Češka i Mađarska, aktivnosti fondova, prilikom ulazaka u kompanije i izlazaka iz njih, kretale su se u rasponu od 1,7 pa do 2,6 milijardi evra samo u 2009. godini.
Đordje Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu
Pred Srbijom su nova velika iskušenja koja dolaze spolja i iznutra: iz sveta dolazi pritisak većih kamata jer se evrozona bori sa troškovima krize na jugu kao i s rastom inflacije. Cenu će prvo platiti građani koji otplaćuju stambene kredite. Na unutrašnjem planu loša privatizacija i visok nivo nelikvidnosti suzili su broj klijenata banaka u realnom sektoru i uputile ih na kupovinu državnih hartija od vrednosti. I tu se nazire problem jer je nejasno koliki je kapacitet države za vraćanje kredita koje sve češće uzima. „Bolje je stati i dobro se preračunati, jer ćemo troškove populističkog pristupa platiti novim krugom siromaštva”, kaže profesor Đukić.
Kroz garancije se peglaju bilansi i čine aktivu manje rizičnom nego što jeste, ali to je kratkog daha. Svaka dobra banka mora da ima enormna rezervisanja i da stavi do znanja tržištu da njena sudbina ne zavisi od toga. Srbija je malo tržište i teško je bilo šta sakriti. Moja najveća zabrinutost ipak je na strani realnog sektora. Banke će izdržati i ovako i onako. Ostaje problem nekonkurentnog realnog sektora i problem slabe administrativne infrastrukture, dakle visoke cene eksternalija u domaćoj privredi. >> nastavak teksta iz edicije Finansije TOP
Nenad Gujaničić, Sinteza Invest Group
Proteklu poslovnu godinu bankarski sektor je završio uspešnije mereno krajnjim finansijskim rezultatom, ali se ispod ove šture ocene krije gomila indikatora koji 2010. godinu ne bi mogli prikazati bezbrižnom. Banke nisu uspele da povećaju poslovne prihode, značajno su uvećale plasmane u državne hartije od vrednosti, dok su nelikvidnost privrede i pad standarda stanovništva postojeće bankarske usluge učinili neatraktivnim i sprečili razvoj novih.
Aktiva bankarskog sektora na kraju marta tekuće godine iznosila je 2.452,8 milijardi dinara i bila je nominalno manja za 3,2 procenta u odnosu na kraj protekle godine. Ovo značajno smanjenje aktive za samo jedno tromesečje posledica je pre svega jačanja kursa dinara pa su brojne bilansne pozicije pretrpele značajne korekcije. Bankarski sistem je povećao prihode od kamata, te prihode od naknada i provizija za 16 odnosno 8 procenata, respektivno, u odnosu na isti period protekle godine. Bankarske ustanove su nastavile značajnu ekspanziju plasmana u državne hartije od vrednosti što je trend koji traje više od godinu dana, istiskujući postepeno sa kreditnog tržišta privredne subjekte. Za razliku od cele protekle godine, kada su trpele trošak usled kursnih razlika, banke su u prvom kvartalu listom generisale prihode po osnovu kursnih razlika te je, zahvaljujući u velikoj meri ovoj poziciji, dobitak pre oporezivanja celog bankarskog sistema bio 40 procenata viši i iznosio je 9,6 milijardi dinara.