Na predstavljanju publikacije BIZNIS TOP 2010/11 časopisa „Biznis & Finansije“ predstavljeno je poslovanje i bilansi preduzeća u Srbiji po dobiti, aktivi, poslovnom prihodu i kapitalu. Posebno su obrađeni regioni u Srbiji. Napravljena je rang lista 25 regiona prvih 30 firmi po dobiti, kao i konsolidovani bilansi.
Na predstavljanju publikacije govorili su Nenad Gujaničić, analitičar i broker i Dragan Obradović tehnički direktor EFG Business Services.
Naftna industrija Srbije je sa dobiti od 16,5 milijardi dinara, najuspešnije preduzeće u Srbiji u prošloj godini, prema listi „Biznis top 2010/11“ magazina „Biznis i finansije“. Lista najuspešnijih preduzeća koju po sedmi put izdaje časopis “Biznis i Finansije” formirana je na bazi završnih računa preduzeća za 2010. godinu prema listi Agencije za privredne registre.
Na drugom mestu je „Telekom Srbija” sa 15,8 milijardi dinara, a slede „JPTT Srbija“, čija je dobit iznosila 4,6 milijardi dinara, „TarkeTT“ iz Bačke Palanke sa 4,2 milijarde dinara i „Tigar“ iz Pirota 3,3 sa milijardi dinara dobiti.
Najveći prihod u prošloj godini ostvarila je „Naftna industrija Srbije“ (NIS) – 169,5 milijardi dinara, „Elektroprivreda Srbije“ (EPS) zabeležila je prihod od 100,4 milijardi, „Telekom Srbija“ 86 milijardi, US Steel 80,7, „Delta Maksi“ 76,4 milijarde i Srbijagas iz Novog Sada, 74,2 milijarde dinara.
Po konsolidovanoj dobiti na prvom mestu je JP PTT Srbija sa 25,3 milijarde dinara, zatim slede Telekom Srbija i Naftna industrija Srbije sa po 17 milijardi dinara, četvrti je Tarkett iz Bačke Palanke, a na petom i šestom mestu su dve kompanije iz Novog Sada IM Matijević (3,065 milijardi) i Sunoko (2,8 milijardi dinara).
Snažni inflatorni pritisci, slabljenje domaće valute i nedostatak stranih direktnih investicija negativno su uticali na poslovanje preduzeća, koja su ipak zabeležila nešto bolje rezultate u odnosu na prethodnu godinu. Pokretači rasta su bili izvoznici pa je smanjena disproporcija između razmenjivog i nerazmenjivog sektora privrede, ali su oba ipak poslovala sa gubitkom.
Analiza 100 najuspešnijih preduzeća u Srbiji u periodu od 2005. do 2010. godine pokazuje da su ona povećala broj zaposlenih za 43.000 radnika, dok je u privredi došlo do smanjenja za 117.000 zaposlenih. Ukupan prihod uspešnih u tom periodu povećan je za 2,1 puta, a u privredi za svega 16,7%. Dobit je povećana za 50,0% prema 11,6% u privredi. Povećanje donje granične vrednosti (najniže vrednosti dobiti 100 najuspešnijih) sa 1,0 mil. EUR u 2005. poraslo je na 2,0 mil. EUR u 2010. godini.
Privrednike iduće godine očekuje izuzetno težak poslovni ambijent smatra Nikola Vujačić, direktor Victoria Group. On kaže da će većina domaćih preduzeća imati ogromnih problema u finansiranju budućih operacija, pre svega zbog činjenice da je cela evrozona u velikoj krizi, pa će strane banke više računa voditi o svojim centralama nego o ćerkama firmama u Srbiji. Vujačić veruje da će doći i do daljeg rasta nezaposlenosti u kratkoročnom periodu zbog smanjenog obima poslovanja. Uprkos tome, Vujačić očekuje da će Victoria Group nastaviti dobro da posluje.
Globalni poremećaji, ma koliko bili intenzivni, predstavljaju znatno slabiji remetilački faktor od autohotone krize čiji koren je deindustrijalizacija Srbije. Ekonomski gledano, industrija danas ostvaruje samo četvrtinu proizvodnje koju bi imala da je nekim slučajem izbegnut diskontinuitet devedesetih. Ukupno akumulirana šteta tokom prethodnih dvadeset godina je dva puta veća od onoga što je industrija u tom istom periodu proizvela. Ovakvo stanje industrije ima vrlo negativan uticaj na ukupni razvoj Srbije i osnovni je izvor velikog budžetskog deficita, spoljnotrgovinskog debalansa i nezadovoljstva građana, proizliazi iz dubinske analize industrijskog sektora koju je ekskluzivno za časopis “Biznis i Finansije” pripremio Petar Petrović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, i predsednik Odbora za Nacionalne tehnološke platforme Srbije.
Jedan od ključnih problema u poslovanju preduzeća je slaba obučenost radne snage. U anketi “Biznisa i Finansija” direktori preduzeća naveli su da im konstantno nedostaju kadrovi sa tehničkih fakulteta: tehnolozi, rudarski tehničari procesni inženjeri, ali i mesari, trgovci, pekari i kuvari. Iako ovakvih profila ima na birou rada, oni iz škola i sa fakulteta izlaze sa nedovoljnim praktičnim znanjima i nisu u stanju da odgovore potrebama kompanija. Zbog toga mnoga preduzeća tesno sarađuju sa stručnim srednjim školama i otvaraju svoje pogone studentima da bi u tom procesu odabrala perspektivne kandidate za posao. Pored nedostataka u obrazovnom sistemu, sve je evidentniji problem obrazovanja i vaspitanja mladih i u porodici, smatraju anketirani menadžeri. Oni sugerišu da bi roditelji trebalo više da podstiču decu u razvoju pismenosti i intelektualne radoznalosti, kao osnove za uspešno uključenje u društvo i dalje profesionalno usavršavanje koje u uspešnim kompanijama traje tokom celog radnog veka.