Turska bi trebala reagovati u cilju kontrole vrućeg novca zarad održive ekonomije, kaže Džerald Epštajn sa Univerziteta u Masašusetsku a prenosi turski dnevnik Hurijet. Njegov predlog je da Turska uvede „tobinov porez”, sistem oporezivanja kratkoročnih transakcija.
Zamisao poreza na finansijske transakcije izneo je 1972. godine dobitnik nobelove nagrade Džejms Tobin (James). Zastupnici te ideje smatraju da bi ona suzbila špekulativne aktivnosti na tržištu, koje se najčešće odlikuju velikim brojem transakcija, brzinom i niskom stopom profita. Zbog toga bi veoma niska stopa poreza, od na primer 0,01%, smanjila dobit špekulanata u dovoljnoj meri da bi ga obeshrabrila. Budući da je reč o izuzetno niskoj stopi, dugoročne investicije ne bi bile narušene.
O ovoj vrsti poreza razmišlja i Francuska, iako je predsednik Sarkozi do pre koji mesec bio izričito protiv. Sudeći po bilansima Centralne banke Turske, prošle godine je u tu državu ušlo 12,4 milijarde dolara „dubioznog” novca.
„Posle svake krize, vlada bi trebala da se naplati od banaka i finansijskog sektora, umesto da ih još više reguliše”, rekao je Epštajn. „Finska je imala bankasrsku krizu početkom devedesetih, a Turska 2001. godine”, rekao je i dodao da obe države su uspele da zaštite svoj sistem od šokova trenutne ekonomske krize kroz „čvršće finansijke regulacije”. Ali Epštajn dalje kaže da će postkrizna situacija u Evropi biti drugačija od današnje. „Nije iznenađujuće da će kineske kompanije preuzeti evropske firme-dužnike. Amerika je napravila ogromnedirektne investicije u Evropi nakon Drugog svetskog rata i to je pomoglo daljem ravitku evropske ekonomije”.