Uprkos snažnoj kampanji levičarske partije Siriza Aleksisa Ciprasa, konzervativac Antonis Samaras će verovatno biti sledeći grčki premijer, smatra konzervativni dnevnik Kathimerini.Suprotno tome, To Etnosočekuje da će novu vladu oformiti Siriza, a To Vima izveštava o mnogo opipljivijim problemima – nepoverenju stranih partnera i posledicama straha investitora po grčku privredu. Evo šta tri grčka lista pišu o mogućim novim premijerima, njihovim potezima i onom s čim će se suočiti.
Samaras versus Cipras
Katimerini upozorava da će budućnost Samarasa kao premijera zavisiti od toga da li će EU odlučiti da ublaži oštar režim štednje koji je propisala ovoj zemlji koja u nedelju izlazi na ponovljene izbore.
Približavamo se kraju jednog nepodnošljivog procesa u kojem je u predizbornoj kampanji pokazano mnogo političkog primitivizma neviđenih razmera, piše taj list. Taj proces je katapultirao Sirizu sa oboda političke scene u samo središte grčke političke pozornice. Na prethodnim izborima 6. maja to nas je dovelo do takvog sastava parlamenta u kome ekstremi nisu mogli biti pomireni. Došli smo do ćorsokaka.
Strah od nepoznatog, opasnost od velikih nemira koji bi mogli imati koban ishod, i mogućnost da Grčka izađe iz evrozone doveli su do toga da bi desno orijentisana Nova demokratija mogla značajno da poveća postotak glasova na ovim izborima u odnosu na one prošle. Odluka (bivše gradonačelnice Atine i bivše ministarke inostranih poslova) Dore Bakojani da se vrati u redove Nove Demokratije sigurno se isplatila jer je pomogla da se liberalni birači pomere ka desnom širem centru, uprkos tome što će oni radikalni opstati na njenom rubu.
Lider Nove demokratije Antonis Samaras će verovatno pobediti na izborima u nedelju. Njegov prvi posao će verovatno biti da preokrene katastrofalnu politiku koju su vodile dve poslednje Pasokove vlade koje su upravljale krizom sa žalosnim amaterizmom.
Političke stranke koje žele da Grčka ostane u evrozoni baziraju svoje nade na uverenju da nemačka kancelarka Angela Merkel menja svoj stav prema Atini, pod pritiskom iz zemalja južne Europe, francuskog predsednika Fransa Olanda i američkog predsednika Baraka Obame, koji se takođe nada svom reizboru u prvoj nedelji novembra.
Ne ulazeći u moralni aspekt stvari, od Nemačke se traži da na sebe preuzme teret propasti evrozone jer je ona imala koristi od monetarne unije u poslednjih nekoliko godina pre svega zahvaljujući svojoj promišljenoj politici. Radikalne promene u stavu nemačke vlade bi ultimativno značile političko samoubistvo Merkelove sa ciljem da spasi zadužene zemlje evrozone.
Merkelova i Obama
Nije nimalo sigurno da će Merkelova sebe žrtvovati, ali do novembra će verovatno pokazati neke znakove umekšavanja stroge fiskalne discipline – jednostavno da bi izbegla frontalni sudar sa Obamom. To će biti najvažniji period za Grčku. Puno će se događati u sledećih nekoliko meseci, a jasno je da bi vlada na čelu s Novom demokratijom, sastavljena od pro-evropskih stranaka bila najbolje rešenje, kaže taj list.
U sadašnjim uslovima, čeoni sudar sa EU, baziran na uverenju da će „pritisak iz mase“ nagnati blok najmoćnijih da promene svoje stavove je preuranjen i iracionalan, zaključuje Katimerini.
Nasuprot tome, To Etnos piše da partija radikalne levice Siriza, koja će najverovatnije formirati vladu posle izbora 17. juna, odbija da razjasni svoju poziciju oko toga da li je za to da Grčka izađe iz evrozone ili ne, i time doprinosi opštoj nervozi.
Ostajanje u zoni evra je želja 87% Grka. Većina političkih partija podržava takav stav. Ali kako se približavaju nedeljni izbori, i živa u termometru raste, s njom skače i neizvesnost. Mnogi u i van zemlje boje se da će evro uskoro biti prošlost za Grčku. Knjige i more tekstova na to ukazuju, a o tome govore i komentari političara, ekonomista i prognoze analitičara. To na prvi pogled deluje paradoksalno, zar ne?
Verovatno ne, jer eksperti nisu ludi, piše To Etnos. Neki služe sopstvenim ciljevima (i za neke od njih se veruje da se bave finansijskim spekulacijama vezanim za povratak drahme) ali ne pripadaju svi toj grupi koja bi volela da Grčka izađe iz evra.
Dakle šta se dešava? Šta su ciljevi? Objektivno, jedan od ključnih razloga je nejasan stav Sirize. Dok se radikalno leva kolacija koja se sastoji od 13 malih partija bori da ostvari političku moć, njeni članovi ni direkno ni indirektno se ne izražavaju o tome da li žele da zemlja ostane u evrozoni ili ne. Svojim odgovorima oni omogućavaju drugima da zaključe da bi ta partija mogla biti za povlačenje iz evra.
Ako je to neka vrsta Sirizinog žetona za pregovore o budućem učešću u vlasti, to je velika greška. To podiže neizvesnost, prelaze ka drugim partijama i izaziva nesigurnost kod građana. Ali ovi izbori su krucijalni i takva dvosmislenost ne može biti tolerisana.
Privreda u grču, sirovine nestaju
U takvoj konfuziji glasači prebacuju svoje simpatije od jednih ka drugim partijama, piše To Vima u tekstu pod naslovom “Faktor strah”. Izbori 17. juna su od krucijalne važnosti i odvijaće se u atmosferi straha od nacionalnog, socijalnog i političkog kolapsa, piše taj list.
Podaci o stanju u grčkoj privredi ne ostavljaju prostor za ono što partije u predizbornoj kampanji obećavaju biračima. Zemlja u suštini postaje sve više izlovana jer su velike državne osiguravajuće agencije (Coface, Euler-Hermes) zaustavile osiguranje uvoza u Grčku, i grčka preduzeća, koja moraju da plate u kešu za robu koju uvoze bore se za puki opstanak.
Opasnost od nestašica sirovina, lekova i hrane može se gotovo fizički napipati i traži hitnu reakciju, a preduzetnici govore o mogućnosti da Grčka počne da liči na Hodžinu Albaniju ako rešenje ne bude pronađeno.
Grčkim firmama nedostaju sirovine, tako da njihova proizvodnja zavisi od uvoza. Na energetskom planu, zemlja se ljulja na ivici propasti: kredita više nema, a Grčka će možda uskoro izgubiti pristup iranskom tržištu nafte zbog međunarodnog embarga nametnutog Teheranu.
U međuvremenu, ekonomisti i međunarodni politički krugovi procenjuju da mogućnost izlaska zemlje iz eurozone raste. U ovom trenutku izloacija zemlje se očituje u zamrzavanju spoljnotrgovinske razmene i sporazuma u turizmu, trgovini i prometu. Multinacionalne korporacije koje su i dalje aktivne u Grčkoj međuvremenu preduzimaju sve potrebne mere predostrožnosti i drže vrlo malo novca u zemlji.
U ovakvoj atmosferi političke napetosti dolaze do izražaja, pogotovo nakon nasilnog incidenta između političkih predstavnika koji su prikazani na televiziji prošle nedelje, ili u slučaju Paiania (gde je 15-godišnji dečak uzeo zakon u svoje ruke i ubio provalnika kako bi zaštitilo svoju porodicu), pa većina političkih analitičara čvrsto veruje da će 17. juna na izborima dominirati ‘glasovi straha’, dok „glasovi ljutnje” koji su dominirali na prošlim izborima ostaju u pozadini.
Većina istraživača već raspolaže podacima o trendovima i nada se da će na osnovu njih moći da shvati u kom smeru će ići glasanje, a na temelju anketa sprovedenih na početku prošle nedelje, ali nisu sigurni da li će spomenuti incident pred TV kamerama imati uticaja na ishod izbora.
Jedan analitičar koji sarađuje sa jednom od bivših glavnih političkih stranaka smatra da se karakter izbora u potpunosti promenio. Izbore 6. maja karakterisala je ljutnja a 17. juna biće odlučeni na osnovu osećanja straha birača, kaže ovaj sagovornik pod uslovom da mu se ne spominje identitet. On procenjuje da će takozvano glasanje za prosistemske stranke (za stranke koje podržavaju mere štednje) ojačati, i da će to dovesti do smanjivanja broja glasova protiv štednje. Njegova analiza ukazuje na dve činjenice.
Jedna se odnosi na evoluciju mišljenja nekih birača koji su „u neznanju“, glasali za ultradesničarsku Zlatnu Zoru na poslednjim izborima, ali koji će na kraju glasati za Sirizu On takođe smatra da će biti moguće ograničiti prelazak glasača Komunističke partije ka Sirizi. Takođe, očekuje se i prelazak birača od Zlatne zore ka drugim partijama na desnici.
Većina političkih analitičara i istraživača javnog mnjenja veruje da će se na izborima u nedelju možemo da očekujemo veći prelaz birača ka konvencionalnim partijama među kojima je Siriza.
To znači da će udaljavanje političkih stranaka (od svojih ranijih pozicija) podstaći talas migracije ka ključnim tradicionalnim političkim strankama, dok će se istovremeno dogodoti i prelazak birača iz jednih u druge male partije što će doprineti da svakoj od njih ta činjenica oteža ulazak u parlament.