Časopis Biznis i Finansije, objavio uz specijalno godišnje izdanje edicije FINANSIJE TOP, koja se bavi analizama poslovnih pokazatelja na domaćem finansijskom tržistu i najaktuelnim svetskim kretanjima i prognozama i dodatak „Štednja ili potrošnja?“.
Dodatak je posvećen problemu koji je u žiži interesovanja stručne javnosti i kod nas i u svetu – da li se iz krize može izaći rigoroznom štednjom ili potrošnjom i pored analize na globalnom nivou, sadrži ocene naših uglednih ekonomskih stručnjaka o najvećim rizicima koji prete Srbiji i njihove predloge kakvu bi ekonomsku politiku trebalo voditi da bi se iznašla optimalna rešenja.
Uz korišćenje najrelevantnijih izvora i u saradnji sa eminentnim stručnjacima, pokušamo da ovu složenu problematiku predstavimo jasno, pregledeno i objektivno, na jednom mestu.
Nesumnjivo je da Srbiju u narednom periodu očekuje smanjenje investicionih ulaganja pre svega na lokalnom nivou i da će opštine morati da deo svojih razvojnih ciljeva ostvaraju kroz javno privatno partnerstvo (JPP) Zakon kojim se reguliše ova oblast nedavno je donet u Srbiji, ali u zemlji nedostaje znanje o ovoj oblasti. Zato smo u ovaj dodatak pored pitanja štednje i potrošnje na makro nivou uključili i jedan analitički tekst koji se odnosi na prednosti i rizike JPP. U njemu se na praktičan način razlažu svi koraci koje je neophodno sprovesti da bi se utvrdilo da li JPP zaista predstavlja najpogodniji način za realizaciju konkretnog projekta i objašnjava kako tu veoma komplikvanu proceduru treba sprovesti. S obzirom da kod nas ova oblast još nije dovoljno razvijena i da nedostaje iskustvo u sprovođenju JPP smatramo da će ovaj članak, koji su napisali stručnjaci PWC sa dugogodišnjim iskustvom u ovim poslovima, biti od koristi svim lokalnim samoupravama koje razmišljaju o ovakvom obliku saradnje sa privatnim sektorom.
Kao posebne tekstove u PDF-u možete preuzeti:
Štednja ili stimulansi: Svet i Srbija
Na usijanom limenom krovu
Država Srbija se nalazi pred izborom: ili će nastaviti da troši više nego što prikuplja porezom – i ubrzano se zadužuje po sve većim kamatnim stopama, uz veliku verovatnoću da uskoro uđe u dužničku krizu – ili će naglo smanjiti fiskalni deficit, a time i zaustaviti zaduživanje. Odluka mora biti doneta u kratkom roku, jer će tržište, ako se ne preduzme fiskalna konsolidacija, uskoro prestati da finansira državu. Investitorima je potreban samo neki okidač – a u slučaju Srbije to bi mogao da bude izostanak sporazuma sa MMF.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu
Država, razvoj i konkurentnost
Zadatak za prvi i 101. dan
Javni dug u Srbiji je iznad zakonom utvrđene granice, a i dalje će se povećavati. Istovremeno, nezaposlenost je veoma visoka i sva je prilika da će rasti. Na kratak rok, nemoguće je rešiti ove probleme istovremeno, a sasvim sigurno ne istom politikom – politikom štednje. Ali, pre nego što posegne za eventualnim dodatnim zaduživanjem, nova vlada Srbije bi trebalo da razmisli o tome šta bi mogla da uradi s malo ili nimalo novca. Odgovor je jednostavan – da poboljša privredni ambijent i konkurentnost.
Mihailo Crnobrnja, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju
Dva pristupa štednji
Između nemila i nedraga
Gde se mogu ostvariti uštede, nije tehničko, nego političko pitanje. Liberalni pristup podrazumeva, između ostalog, umanjenje subvencija, povećanje konkurencije i privatizaciju i komercijalizaciju javnih preduzeća. Tradicionalno socijalistički, čuva državni sektor i subvencije, po cenu smanjenja socijalnih transfera i plata zaposlenima i odlaganja javnih ulaganja. Ovo je obično neodrživ način fiskalnog prilagođavanja, pa se na kraju ili povećaju porezi ili se smanjenje obaveza po socijalnim transferima i platama izvede preko brže inflacije.
Vladimir Gligorov, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne studije WIIW
Rabobank: Manje štednje, više prilagođavanja
Dok nas krah ne rastavi
Fiskalna nedisciplina nije u korenu ove krize. To je razlog zbog kojeg mere štednje nisu donele očekivane rezultate, već su – nasuprot tome – zemlje sa periferije evrozone gurnule u još dublji ponor. Rabobank predlaže kombinaciju mera kojom bi jake ekonomije EU mogle da pomognu Španiji, Portugaliji, Grčkoj, Italiji i Irskoj da poboljšaju konkurentnost, i – po cenu velikih unutrašnjih odricanja – isplivaju iz problema. Za izlazak iz krize potrebno je malo mašte i puno političke volje, tvrde autori.
PwC: Javno-privatno partnerstvo
Najvažnija pitanja u praksi Donošenjem odgovarajuće regulative za realizacuju projekata kroz javno -privatno partnerstvo Srbija je stvorila uslove da bez dodatnog opterećivanja budžeta obezbedi novac za kapitalne infrastrukturne projekte. Ali, to je tek prvi korak ka praksi koja je, prema iskustvu zemalja koje su u primeni ovog modela otišle mnogo dalje, veoma složena i zahteva da se pažljivo razmotri niz važnih pitanja čije je rešavanje presudno za uspešnost projekta.
Karel Kolar, PwC ekspert za JPP projekte u u regionu Centralne i Istočne Evrope
Predrag Milovanović i Nikola Aksić, PwC eksperti za pravna pitanja