Prvo nacionalno istraživanje o poslovnom korišćenju društvenih mreža u Srbiji pokazalo je da kompanije prvenstveno koriste društvene medije za bržu i jednostavniju komunikaciju sa kupcima (57%) i radi povećanja vidljivosti i boljeg pozicioniranja firme, proizvoda ili usluga (48%). Trećina kompanija koristi društvene mreže za pronalaženje novih poslovnih partnera, klijenata i kupaca, a sve češće i za povećanje prodaje i zbog povoljnih mogućnosti oglašavanja.
Agencija za odnose s javnošćuAbrakadabra integrisane komunikacijei agencija za istraživanje tržišta MASMI, sprovele su u junu prvo nacionalno istraživanje o poslovnom korišćenju društvenih mreža u Srbiji. Istraživanje je rađeno na prigodnom uzorku zaposlenih u komunikacijskim i marketinškim sektorima vodećih srpskih kompanija koje imaju više od 50 zaposlenih.
Rezultati istraživanja pokazali su da većina ispitanika ima pozitivan stav prema korišćenju društvenih mreža u poslovne svrhe i smatra ih korisnim i isplativim marketinškim i PR alatom odličnim za uspostavljanje i održavanje kontakta s potrošačima, klijentima i kupcima, kao i za promociju kompanije. Samo 11 posto ispitanika ne misli da su popularni online kanali važni za poslovanje njihove kompanije. Facebook neprikosnoveno prednjači po broju poslovnih korisnika (86,1%), a zatim slede Youtube (56%), Twitter (43,1%), LinkedIn (37,5%), Google+ (19,4%), i Flickr (12,5%). Facebook takođe dobija bitku sa glavnim konkurentom – Twitter-om, prvenstveno kada je reč o dužini korišćenja mreža u poslovne svrhe.
U poslovnoj zajednici najviše se koriste društvene mreže za bržu i jednostavniju komunikaciju (57%), kao i radi postizanja veće vidljivosti i boljeg pozicioniranja firme, proizvoda ili usluga (48%). Približno jedna trećina ispitanih koristi mreže za pronalaženje novih poslovnih partnera, klijenata ili kupaca, a nešto manji broj kao razloge navodi povećanje prodaje i povoljne mogućnosti oglašavanja.
Većina ispitanika prati aktivnosti konkurencije na društvenim mrežama (48% često), ali je učestalost praćenja drugih privrednih subjekata nešto manja (31,9% često), dok 8% anketiranih nikada ne prati svoje konkurente.
Budžeti za oglašavanje na društvenim mrežama kod 70% anketiranih se kreću od 0 do 5 procenata ukupnog budžeta za oglašavanje, dok veća novčana sredstva – od 6% do 10% izdvaja 5,6% ispitanih, a 11-15% nešto više od jednog procenta.
Petina ukupnog broja anketiranih ne namerava da koristi društvene mreže u poslovne svrhe, a dominantan razlog koji navode je da mreže nisu povezane sa njihovom delatnošću (85%). Zanimljivo je da jedna desetina njih misli da su mreže neozbiljne za poslovnu oblast kojom se bave, dok dvostruko većibroj zastupa stav da postoje efikasniji vidovi oglašavanja i da zbog toga neće koristiti taj vid komunikacije.
Osam je procenata onih koji trenutno ne koriste društvene mreže u poslovanju, a nameravaju to u budućnosti. Među njima prednjače kompanije koje će ih uvesti u poslovanje za više od šest meseci. Održavanje profila uglavnom će biti povereno osobi iz firme, a 12% ispitanih angažovaće agenciju. Slična situacija je i u kompanijama koje imaju profile na društvenim mrežama, jer 70% angažuje osobu unutar organizacije zaduženu za njihovo održavanje, dok 18% koristi agencijske usluge.
Sudeći prema odgovorima ispitanika u istraživanju, kompanije u Srbiji uglavnom su zadovoljne svojim prisustvom na Facebook-u (60%), ali samo 6,2% smatra da su u tome veoma uspešne. Slični rezultati su dobijeni i kada je pitanje postavljeno za korišćenje Twitter-a.
Manje kompanije, koje imaju između 50 i 100 zaposlenih, najčešće ažuriraju svoje profile na društvenim mrežama i najviše pažnje poklanjaju edukaciji, pravilima oglašavanja i redovno prate profile konkurencije.
U kompanijama svih veličina bi radije bavljenje društvenim mrežama prepustili nekome unutar organizacije, dok bi spoljnjeg saradnika najpre angažovale firme koje imaju između 101 i 200 zaposlenih.
Pravilnike o društvenim mrežama najčešće primenjuju firme koje imaju od 101 do 200 zaposlenih, ali one najređe koriste geolokacijske servise.