Po jednom pokazatelju – stopi nezaposlenosti – mladi u Srbiji su građani Evrope i globalni fenomen. Mada su u proseku najobrazovaniji i tehnološki najnapredniji, većina mladih između 20 i 30 godina ima privremene poslove, slučajna zanimanja i provizorne živote. Analitičari tvrde da ih upravo svest o neizvesnosti vlastite egzistencije najviše razlikuje od prethodnih generacija, a kriza koju su izazvali njihovi roditelji dodatno ih potiskuje ka životnoj periferiji. Zato ne čudi njihov stav da „u svetu u kojem je sve neizvesno, nemamo drugi izbor nego da budemo kockari”.
Periskop
8. Francusko-nemački odnosi i EU: Faktor Oland
Uticaj Fransoa Olanda ne slabi, ali analitičari naslućuju njegova ograničenja: Francuska će uprkos zalaganju za podsticanje tražnje i sama, zbog teškog stanja finansija, morati da se opredeli za više štednje. To otvara dileme da li takva Francuska može voditi EU ka promenama
10. Kako je Grčka uništila svoju industriju: Davljenik američkog sna
Grčka je pala u klopku uništavanja sopstvene privrede, verujući da je model budućnosti u razvijanju finansijskih usluga. Fatalna pretpostavka dovela je do olakog prodavanja pa i gašenja uspešnih proizvodnih preduzeća, a rešenje za sve veće industrijsko zaostajanje u odnosu na SAD i prosek EU potraženo je u zaduživanju i stranim investicijama. Umesto uspešnih domaćih firmi koje bi bile sposobne da vrate bar deo grčkih dugova, njen glavni „brend“ danas je to što je postala paradigma svih propadanja i lekcija „uživo“ – kako se to može desiti i drugima.
12. Španija: Korida za crne dane
Uprkos tome što su zemlju sredinom jula ponovo potresli masovni, ali mirni protesti i nove mere štednje, Španci ne posustaju u davanju oduška od sumorne svakodnevice: kafane su pune, gradske slave propisno su proslavljene uz vatromet i koridu. U najsiromašnijoj španskoj pokrajini Ekstremaduri, građani su prednost dali bikovima nad privremenim zapošljavanjem svoje dece.
14. Uspon Turske: Buđenje džina
Od doduše hladno dočekane inicijative da u istoj 2020. godini, bude domaćin Olimpijskih igara i Evropskog prvenstva u fudbalu, do pretendenta na ulogu modela “demokratije sa Islamom” za Sever Afrike – Turska demonstrira svoju naraslu političku i ekonomsku moć i želju da utvrdi svoje mesto regionalne sile u budućem multipolarnom poretku. Međunarodna javnost pokazuje rastuće uvažavanje za takve aspiracije, ali i dozu rezerve prema krhkosti preduslova za ostvarenje takvog cilja.
Biznis
18. Kako strani investitori procenjuju Srbiju: Više za, nego protiv
U situaciji kada zemlje u razvoju postaju sve atraktivnije za velike ulagače, a neka tržišta u najbližem okruženju gube konkurentske prednosti, Srbija ima realnu šansu da poveća priliv stranog kapitala, bilo kroz direktna ulaganja ili državne obveznice. Ali, prethodno mora da ispuni još neke vrlo bitne uslove.
20. Rastu ulaganja u EU: Oprezni optimizam
Najviše stranih investicija privlače Velika Britanija i Nemačka, najveće pozitivno iznenađenje je Španija. Slovačka, Srbija, Rumunija i Češka uspele su prošle godine da privuku više od polovine novih radnih mesta u automobilskom sektoru.
22. Finansiranje privrede: Zašto nije bilo srpskog Facebooka?
Umesto rasprava oko neuspeha inicijalne ponude akcija Facebooka, bilo bi bolje da se ovdašnja javnost zapitala kako to da nijedna domaća kompanija nije uspela da prikupi kapital na sličan način. Ova okolnost možda najbolje govori o stanju ovdašnje svesti, ali još više o skromnim mogućnostima koje nudi domaće tržište kapitala. U vremenu sve oskudnijih bankarskih izvora, preduzećima su gotovo odsečeni drugi kanali finansiranja
24. Zadrugarstvo i novo radničko samoupravljanje u SAD: I altruizam pokreće
Danas oko 10 miliona Amerikanaca radi za preduzeća koja su u vlasništvu radnika. To su mali ali ekonomski održivi projekti – vešeraji, proizvodnja solarnih panela, pekare i nove odgovorne banke – koji neguju umerene plate i sav višak novca reinvestiraju. Nije reč o ideološkom zaokretu već o vapaju za humanošću u radnim i vlasničkim odnosima koju je ova kriza istisnula iz sistema vrednosti, i konkretnoj borbi “99 odsto” nacije za ravnomerniju raspodelu sredstava.
26. Da li su dečje igraonice isplativ poslovni model: Igraj za sebe
“Prodajem dečju igraonicu i prepuštam poslovanje istom, sa svim inventarom. Radi godinu i po dana, razrađena“. Ovaj oglas pojavio se nedavno u rubrici „poslovi“. Iako se bar na prvi pogled čini da ovakvim mestima cveta posao i u krizi, bivši i sadašnji vlasnici kažu da je reč o poslu koji traži velika ulaganja, maštu i stalne inovacije, a ne nudi impresivnu zaradu. Ipak, nekima je obezbedio – ako ništa drugo, a ono – stalno radno mesto.
Finansije
30. Putevi i stranputice fiskalne konsolidacije: Nema popularnih rešenja, platiće svi
Iako će nova vlada sa konkretnim hitnim merama, kako je najavila, izaći krajem septembra, već iz sadašnjih najava je jasno da će pored popularnih mera za smanjenje javnih rashoda, na red doći i one nepopularne koje podrazumevaju da troškove štednje moraju da snose svi građani. Tada će ključno pitanje postati kako optimalno rasporediti teret fiskalne konsolidacije između pojedinih društvenih grupa, i između različitih generacija.
34. Da li Srbiji preti finansijska kriza: Na tankom ledu
Srbiji predstoji finansijska kriza ukoliko se ostvari najpesimističniji scenario i predviđanja stručnjaka, koji podrazumeva dalji pad vrednosti dinara, problem nelikvidnosti budžeta, i produbljivanje krize javnog duga. Kako su se u srpskoj ekonomiji i najcrnji scenariji već više puta ostvarivali, ne treba isključivati ono najgore, pogotovo ako se zna da postoje realni rizici koji bi do toga mogli da dovedu – od sporog formiranja vlade, preko dodatne nestabilnosti evropskih finansijskih tržišta do neodmrzavanja sporazuma sa MMF-om.
36. Upravljanje likvidnošću u bankama – veći izazov od kapitala: Ko će preskočiti lestvicu
Nove mere evropskih regulatora – čija primena bi trebalo dodatno da zaštiti banke i obezbedi veću stabilnost finansijskog sistema u slučaju drastičnih gotovinskih odliva usled potresa na tržištu – najslabije od njih će pre pokositi nego ojačati. Prema trenutnim procenama, bankama na globalnom nivou za ispunjavanje ovih kriterujuma nedostaje 1,7 triliona dolara visoko likvidnih sredstava u aktivi i 2,7 triliona dolara stabilnijih izvora finansiranja.
38. Kriza evro zone i zemlje CEE: Istočno od „raja“
Na finansijskom tržištu, koje odavno pokreću i najmanje vesti, i to uglavnom one loše, mesec jun je protekao u njihovom nestrpljivom iščekivanju. Najpre je to bio ishod ponovljenih grčkih izbora, a potom i rezultati samita EU krajem juna. Nakon što su, bar za političare EMU, ishodi oba događaja bili povoljni, optimizam, ma koliko oprezan, počeo je da se pojavljuje.
Temat
43. Mladi i globalna kriza: Generacija Y – nezavršena rečenica
Mlade žene i muškaraci, koje su novinari, marketinški stručnjaci i istraživači nazvali generacijom Y karakterišu dva fenomena: oni su prvi ljudi koji nisu doživeli svet bez Interneta i najmasovnija grupacija mladih koja ne uspeva da uđe na tržište rada. Ta generacija je po mnogo čemu kompaktnija od prethodeće generacije X i bejbibumera iz 60-tih – nosiće ožiljke nepovoljnog ulaska u svet odraslih celog života.
45. Nezaposleni između obećanja i stvarnosti: Što te nema
Omiljena tema naših političkih kampanja – nezaposlenost – u konstantnom je porastu i nema nagoveštaja da će se značajnije smanjiti. Jedino rešenje je prelazak sa parcijalnih i neefikasnih mera na celovite reforme poslovnog okruženja
48. Mladi i tržište radne snage u Srbiji: Neprilagođeni
Samo je 25,4 odsto onih koji imaju između 15 i 29 godina zaposleno. U istoj starosnoj grupi stopa nezaposlenosti je čak 43,2 odsto. Među njima je već 9 odsto onih koji kažu da su se, tražeći posao, obeshrabrili. Profesor Mihail Arandarenko i docent Jelena Žarković -Rakić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu upozoravaju da mladi radnici često ostaju zarobljeni u neformalnoj ekonomiji, dok država štedi baš na programima zapošljavanja koji su njima namenjeni i najpotrebniji.
52. Zaposleni i frustrirani: Znanje nemanje
Četvrtina mladih radi na poslovima van struke i ispod svojih kvalifikacija. Nada da ulaganjem u sopstveno obrazovanje mogu da poprave svoju poziciju na tržištu rada znatno je splasla od 2004. godine do danas, pa sada dobitnom strategijom smatraju oslanjanje na rodbinske i poliičke veze, pokazuje između ostalog najnovije istraživanje o mladima od 19 do 35 godina, kojim je rukovodila prof dr Smiljka Tomanović. Primeri iz života potvrđuju takve nalaze.
Intervju
54. Zoran Živković, pisac: Najbolji od svih svetova
S gašenjem naučne fantastike na početku dvadeset prvog veka s pleća ubogih pisaca skinuto je preteško breme obaveze predviđanja budućnosti. Nova fantastika koja upravo nastaje pokušava da prodre na još neistražena područja prozne imaginacije, kaže profesor Zoran Živković, pisac čiji kratki roman „Vagon“ neki američki izučavaoci književnosti smatraju delom koje upravo oličava taj novi književni pravac.
Skener
56. Kako što bolje unovčiti Boga: Monasi direktori
Budistički manastir koji hoće da izađe na berzu, pornografski besteseleri iza kojih stoji Katolička crkva i najnovije tehnološke aplikacije za brzu dojavu Sudnjeg dana, samo su neki od primera da u jeku ekonomske krize, izgleda, samo Bog pomaže.
58. Da li je na pomolu ekološki zaokret: Novi predlog umesto starih zaključaka
Posle spektakularno najavljivanog i spektakularno propalog samita o održivom razvoju „Rio +20“, dodatno je aktuelizovan predlog Koalicije međunarodnih nevladinih organizacija o sasvim drugačijm konceptu razvoja. Predlagači se zalažu za međunarodni ugovor o sistemu kvota za korišćenje neobnovljivih prirodnih resursa, a koji bi se kasnije preobrazio u sistem kvota za korišćenje energije i važio i za privatne i za javne potrošače.
60. Srbija ostaje bez mladih umetnika: Opustela scena
Srbiju ne napuštaju samo mladi stručnjaci iz različitih naučnih i poslovnih oblasti, već i kvalitetni umetnici. Odliv nezavisne umetničke scene gotovo se i ne pominje kao problem, iako su njeni akteri bili ključni za razvoj kritičkog mišljenja u Srbiji tokom devedesetih, a nakon demokratskih promena predstavljali intelektualni potencijal koji je protraćen i olako prepušten drugim zemljama.
61. Zdravlje i intelektualna svojina: Olovna jutra
Nošenje lažne „Prada“ majice možda ne škodi, ali kupovina mobilnog telefona sa baterijama koje mogu da eksplodiraju ili cigareta obogaćenih piljevinom s poda i izdašnim količinama olova zvuči manje bezbedno. Krivotvorenje proizvoda za svakodnevnu upotrebu i hrane zato zauzima visoko mesto u agendi institucija koje bave zaštitom intelektualne svojine i patenata, Interpola i Europola.
62. U potrazi za vizuelnim identitetom: Banalnost ubija dizajn
Uprkos tome što su domaći preduzetnici uvideli značaj vizuelnog predstavljanja svojih kompanija i robe na tržištu, njihova rešenja u velikoj meri ne prate postulate moderne umetnosti, odnosno savremenih grafičkih komunikacija. Razloge za to treba tražiti u neznanju, potcenjivanju dizajnerske struke, ali i poslovnoj neodlučnosti.
Nauka
64. Tjuring i Darvin: Evolucija i veštačka inteligencija
Čarls Darvin i Alan Tjuring su na različite načine stigli do iste ideje: moguće je kompetentno rasuđivati i bez razumevanja. Tjuring je kao i Darvin rastavio na deliće misteriju inteligencije (ili inteligentnog dizajna) atomskih delića slepe slučajnosti koji, akumulirani u milionskim razmerama, dovode do pojave onoga što bi se moglo nazvati vrstom pseudo inteligencije
IT
66. Vojislav Genić, SAP: Inovacije su nam se isplatile
U jeku ekonomske krize, kompanija SAP je prošle godine ostvarila najveći godišnji prihod od softvera tokom četiri decenije postojanja, a Vojislav Genić, direktor ove kompanije za Zapadni Balkan takav uspeh objašnjava odlukom da se uprkos nepovoljnim ekonomskim okolnostima neprestano ulaže u inovacije, uključujući i kupovinu inovativnih kompanija. Na domaćem tržištu SAP će se fokusirati na javni sektor, čija transformacija je nužna na putu ka EU.
68. E – revolucija i akademska zajednica: Kako Google kaže
Pretraživači naučne literature, pre svega Google Scholar, promenili su način na koji komunicira akademska zajednica. Umesto besmislenog utkrivanja, biblioteke i novi servisi podelili su poslove – prvi se brinu o dobroj organizaciji kataloga raspoloživih izvora, a drugi o njegovom indeksiranju. Danas je potrebno svega nekoliko klikova da bi se stiglo do relevantne naučne literature, saznalo ko je, kad i kako citirao neko delo, ili otkrio profil naučnika ili inovatora. Zašto su, u doba e-revolucije, doktorske disertacije i drugi radovi naših naučnika u poslednjih pet godina nedostupni za javnost?
Koktel
70. Novinska karikatura: Crtež kao hiljadu reči
U dnevnim novinama i političkim magazinima karikature predstavljaju nezaobilazne komentare aktuelnih događaja, a njihovi najpoznatiji autori cenjeni su širom sveta jer izražavaju svoje stavove mimo državne i uredničke cenzure. Međutim, interesi oglašivača i političara, kao i sve veće pozivanje na „političku korektnost“ danas su u velikoj meri otupeli nekada ubojitu oštricu karikaturista. Domaća škola karikature decenijama je izvor izuzetnih autora, čiji radovi su pobeđivali na mnogobrojnim međunarodnim konkursima i bili objavljivani u najtiražnijim svetskim časopisima. A borbe protiv cenzure na našim prostorima oduvek je bilo na pretek…
73. Posmatranje ptica: Svi smo mi pomalo „ptičari“
Iako se u Srbiji broj ljudi koji se zvanično bave posmatranjem ptica izuzetno mali, svi mi koji se divimo njihovom perju, cvrkutu i letu, smo njihovi potajni ljubitelji. U našu zemlju dolazi mali broj sofisticiranih i imućnih turista čiji je osnovni rekvizit dvogled. Oni su radoznali ljudi koji osim boravka u prirodi, žele da osete autentičnu atmosferu kraja u koji dolaze. Ne zanimaju ih skupi aražmani u bezličnim hotelima, već smeštaj u malim motelima, porodičnim pansionima i razgovor sa lokalnim stanovništvom.
75. Arheološki turizam u Srbiji: Put rimskih imperatora
Na teritoriji Srbije je živelo 17 rimskih imperatora, koji su „glavni junaci” projekta „Put rimskih imperatora”, čija je osnovna ideja da atraktivne arheloške lokalitete iz rimskog perioda poveže u jedinstvenu turističku rutu, dugu oko 600 kilometara. Za realizaciju su neophodna značajna sredstva i investitori koji će prepoznati višestruki značaj arheološkog turizma, koji kroz različite projekte podržavaju ne samo kulturne već i finansijske organizacije poput Svetske banke.
Reprint
77. Industrijska špijunaža u bronzanom dobu: Kradljivci iz severnih močvara
Pre otprilike 3.500 godina, sklopive stolice upadljivo nalik na one koje su korišćene u Egiptu, postale su obavezni deo pokućstva u delovima severne Evrope. Suprotno ranijim uverenjima da su na dva kraja sveta zanatlije samostalno došle do dizajna ovog u to vreme pomodnog komada nameštaja, naučnici danas veruju da je reč o primeru industrijske špijunaže
Komunikacije
78. Novi život radija: Sveže iz Mreže
Od kada je 1993. Karl Malamud pokrenuo prvi veb-radio pod nazivom ‘Internet Talk Radio’, preko 1999. godine, kada je nekadašnji MIT radio lokator pronašao oko 7.500 radio-stanica širom sveta koje su na neki način radile preko Interneta, danas u svetu više desetina hiljada radio stanica emituju svoj program putem globalne računarske mreže, a desetine stanica osniva se svake nedelje. Prema podacima sa sajta radiostanica.com, u Srbiji je januara 2012. godine postojao 71 vebradio, a stručnjaci iz ove oblasti predviđaju da njegovo vreme tek dolazi.
Vremeplov
80. Negativni PR iz 15. veka: Drakula, tragom novca
Nakon Brema Stokera i holivudske industrije, Vlad Cepeš poznatiji kao Drakula postao je unosan izvor prihoda i za rumunski turizam. U raspravama kako i zašto je baš ovaj vlaški vladar iz 15. veka postao globalni simbol zla, manje poznata činjenica u najširoj javnosti je da su njegovom negativnom imidžu značajno doprineli i saksonski trgovci, koje je, sprovodeći ekonomske reforme, lišio veoma unosne zarade.
Otisak meseca
82. Političari gori od krize
Sednica Saveta Evrope 28. i 29. juna istorijska je po tome što je dugog dana u zoru bilo moguće tijumfalno saopštiti da su se učesnici složili. Opet je ona situacija kad svi mogu da se hvale kako su uspeli – od kancelarke Merkel, preko Olanda, Montija, Rahoja, pa čak do italijanskog šarlatana Berluskonija, koji je zaista to pripisao u svoje uspehe.