Britanac Džon Gurdon i Japanac Šinja Jamanaka nagrađeni su za otkriće da zrele, specijalizovane ćelije mogu da budu reprogramirane u matične ćelije, u obrnutom razvojnom procesu.
Pioniri u istraživanju matičnih ćelija nagrađeni su za transformaciju specijalizovanih u matične ćelije, iz kojih se kasnije mogu razviti ćelije bilo koje vrste. U obaveštenju Nobelovog komiteta u Karolinska institutu u Stokholmu rečeno je da su „istraživanja Gurdona i Jamanake pokazala da specijalizovane ćelije mogu da se vrate „unazad“ tokom razvoja, pod određenim okolnostima. Ovo otkriće poslužiće kao veoma važna činjenica u mnogim oblastima medicine.“
Džon Gurdon jedan je od prvaka kada je kloniranje u pitanju. Već 1962. godine uspešno je preneo jezgro iz telesne ćelije jedne žabe u neoplođenu jajnu ćeliju druge, u kojoj je prethodno uništio jezgro UV zračenjem. Iako se tako dobijena jajna ćelija uspela razviti samo do punoglavca, ova tehnika prenosa jezgra otvorila je put za nova uspešna kloniranja. Među najvećim dostignućima Jamanake navodi se reprogramiranje ćelija kože lica tridesetšestogodišnje žene. U ovom slučaju on je upotrebio viruse kao transportere četiri specifična gena u ćeliju kože. On je takođe uspeo da dobije matične ćelije iz komada kože miša, bez embriona.
Nagrada za medicinu i fiziologiju prva je koju je Nobelov komitet saopštio ove godine. Sutra će biti objavljeno ime laureata u oblasti fizike, u sredu iz oblasti hemije, u četvrtak iz književnosti, a ime dobitnika Nobelove nagrade za mir svetska javnost saznaće u petak. Nagrada iz oblasti ekonomije biće saopštena 15. oktobra, kao poslednja ustanovljena. Nju je 1968. godine ustanovila Švedska centralna banka i ne dodeljuje se svake godine.