Imućniji potrošači širom sveta sve manje mare za poznate robne marke i skupe predmete, a vreme posvećuju porodici i humanitarnim aktivnostima, pokazuje istraživanje Visa Affluent 2013.
Fokus sprovedenog istraživanja stavljen je na potrošačke navike imućnijih kupaca, njihove prioritete i percepciju životnih vrednosti. Značajno mesto u studiji zauzelo je i ispitivanje optimizma u smislu finansijske sigurnosti u budućnosti, a sa tim u vezi i sklonost ka trošenju novca na stvari koje nisu preko potrebne.
Stanovnici Kine, Indije i Indonezije su najveći optimisti kada je reč o ekonomskoj budućnosti njihovih država, pa samim tim i lakše od drugih naroda troše novac na stvari koje nisu neophodne za svakodnevni život. S druge strane, stanovnici Japana ne očekuju značajan ekonomski boljitak svoje zemlje, što ih pozicionira na dno liste ljudi sklonih ka kupovini stvari koje nisu preko potrebne. Istraživanje Visa-e pokazuje i da stanovnici nekih država planiraju umerenu potrošnju na manje bitne stvari, iako ni oni ne veruju u napredak ekonomije svojih nacija. Takav stav zauzeli su ispitanici iz Južne Koreje, Hong Konga i Singapura.
Indonežani humani, Kinezi vole provod
Na vrhu liste stvari na koje ljudi troše novac, a da se, kako se kaže, „bez njih može“, nalaze se porodična putovanja, donacije u humanitarne svrhe i večernji izlasci. Porodična putovanja prednjače na listi u većini zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje, a izuzetak su Indonezije i Ujedinjeni Arapski Emirati čiji stanovnici više vole da svoj novac doniraju u dobrotvorne svrhe. Za razliku od njih, žitelji Kine i Hong Kong, „ekstra paru“ potrošli bi uglavnom u večernjim izlascima. Posebno mesto u istraživanju zauzimaju Indonežani koji su među pet stvari na koje su radi izdvojiti novac uvrstili kupovinu novog auta, pritom otkrivajući najsnažniju tendenciju ka impulsivnom trošenju.
Istraživanje je takođe otkrilo da je za četvoro od petoro ispitanika kvalitetno provedeno vreme sa porodicom i prijateljima najznačajnije u životu. Rezultati pokazuju i da polovina ispitanika posedovanje predmeta svetski poznatih marki smatra luksuzom, dok je jedinstveno iskustvo kupovine, praćeno personalizovanom uslugom, posebno cenjeno u Indiji (83 posto) i Kini (80 posto).
Altruizam ispred statusnih simbola
James Lim, menadžer Visa Sektora proizvoda za potrošače za područije Centralne Evrope, Bliskog Istoka, Afrike i azijsko-pacifičke kaže da je ‘’najveće pozitivno iznenađenje otkriće da imućniji ljudi bogatstvom ne smatraju posedovanje skupih predmeta poput nove dizajnerske torbice ili skupog sata, već nematerijalna iskustva i maksimalno uživanje u životu uz porodicu i prijatelje. Takođe, sve više njih prepoznaje ličnu potrebu da pomogne drugim ljudima, što potvrđuje i podatak da su bogatije osobe u proseku uplatile po pet donacija humanitarnim ustanovama u prošloj godini.’’
Percepcija bogatstva i luksuznog života podudara se u većini zemalja, s jednim izuzetkom – Kinom, čiji najimućniji stanovnici veruju kako bogatstvo donosi uticaj (81 posto). Stanovnici drugih država u kojima je sprovedeno istraživanje, bogatstvo smatraju osnovom sigurnosti u neizvesnim vremenima (73 posto), i mogućnošću vraćanja ‘’duga’’ društvu (71 posto). Dodatno, ispitanici veruju kako „ruku pod ruku“ s bogatstvom dolaze odgovornost i mogućnost stvaranja nasleđa (70 posto), što je posebno izraženo u Indoneziji, gde čak 92 posto ispitanika veruje da s velikim bogatstvom dolazi i velika odgovornost.
S druge strane, samo 66 posto ispitanika se složilo s tvrdnjom da se uz imućnost veže očekivanje povećanja bogatstva u budućnosti.
Ovo se donekle razlikuje od rezultata istraživanja koja pokazuju da su bogati Amerikanci škrtice i da proporcijalno sa svojim prihodima veći novac za humanitarne svrhe odvajaju siromašni.