Izbori za Evropski parlament 2014 godine mogli bi biti praćeni izlaskom vrlo malog broja birača i mobilizacijom birača u korist radikalnih nacionalističkih i anti-EU stranaka, saopštio je Gallup Europe na osnovu najnovijeg istraživanja. Izbori bi moglo dovesti do drastične promene u u evropskom demokratskom pejzažu, saopštili su istraživači tokom predstavljanja rezultata najnovijeg istraživanja pod naslovom „EU izborno odbrojavanje 2014: Još godinu dana“ u Briselu.
Istraživanje je obuhvatilo šest, uglavnom severnih država članica Evropske unije: Dansku, Francusku, Nemačku, Holandiju, Poljsku i Veliku Britaniju. Nijedna od zemalja pogođenih krizom ili obuhvaćena programom spašavanja poput španije i Italije nije bila obuhvaćena istraživanjem .
No, čak i u relativno bolje stojećim severnim državama članicama Evropske unije, EU se u javnosti percipira „sve više i više kao spoljna pretnja, a ne kao sistem zajedničkih evropskih institucija koje brane interese svih“, pokazalo je istraživanje Gallup.
„Umesto da vide EU kao deo rešenja, sve više i više ljudi širom Evrope, EU vidi kao deo problema,“ rekao je direktor Gallup Europe Robert Mančin na predstavljanju istraživanja.
Francuske dileme
Istraživanje pokazuje da je ovakva nelagoda raširena čak i u zemljama koje se tradicionalno smatraju srcem EU projekta, kao što je Francuska.
Većina Francuza (62%) smatra da stvari u EU idu u pogrešnom smeru, a manje od jedne petine (17%) smatra da se ide u pravom smeru.
Francuzi su najkritičniji prema vlastitom vođstvu u EU (51%). Uprkos redovnim protestima u Europi, situacija u Njemačkoj spram EU je bolja. U svim zemljama obuhvaćenih istraživanjem, većina odobrava nemačku vodstvo. Najviša stopa odobravanja bila je u samoj Nemačkoj (54%), a najniža u Velikoj Britaniji (36%).
Ali, čak i unutar Nemačke, podrška za Evropsku uniju je nepostojana. Da je naredne nedelje održan referendum o tome da li Nemačka treba da istupi iz EU, samo polovina Nemaca bi rekla da je za ostanak (49%), dok je jedan od tri ispitanika (31%) smatra EU treba napustiti.
Desno orijentirasi birači u Nemačkoj su uopšteno više neprijateljski raspoložena prema EU od levičarskih birača, što pokazuje da bi za kancelarku Angelu Merkel nova partija evropskeptika Alternativa za Nemačku mogla biti ozbiljan izazivač na izborima.
Ne očekuje se da će promene u sadašnjem vođstvu Evropskog parlamenta biti tako drastične jer su tamo već desni i levi centar trenutnodve najveće frakcije.
„Oni će i dalje vladati. Pitanje je ko će biti njihovi kandidati i šta će biti njihov dnevni red. Kao ne partijski orijentisani građanin, ja se samo nadam da će oni slušati“, rekao je Robert Mančin.
Nizak odziv
Uprkos planovima političkih stranka da odrede svoje kandidate za predsednika Evropske komisije na sledećim evropskim izborima, odziv će verovatno svejedno biti nizak.
Odziv birača je u padu od prvih direktnih izbora za EU parlament 1979, i do sada je bio na svojoj najnižoj tačci (43%) u 2009.
Najbolje su se u idućoj godini od izbora može se očekivati u Danskoj, gde je 78 posto ispitanika izjavilo da bi izašlo na glasanje ako bi izbori bili održani sledeće nedelje. Nasuprot tome u Poljskoj je 63% birača reklo da bi ih mrzelo da izađu do glasačke kutije.
Godinu dana pre izbora, to govori manje o odazivu koji se očekuje iduće godine, a više o trenutnim brigama biračkog tela. Ako se one nastave, to bi možda moglo mobilizovati glasače , zaključuje Gallup.
U međuvremenu izgleda da je nacionalnost kandidata za predsednika Evropske komisije važno pitanje.
Gallupovo istraživanje pokazuje da bi rumunski kandidat bio problem za relativnu većinu birača u Danskoj (13%), Francuskoj (10%) i Nemačkoj (12%). Podjednak udeo nemačkih birača bi se usprotivio kandidatu iz Grčke.
U Holandiji, relativna većina će se suzdržati od glasanja za stranke, ako bi kandidat bio bugarski (15%). Istovremeno , većina Britanaca rekla je da ako bi kandidat bio britanski, ne bi glasali za partiju iz koje on dolazi (13%). Isti je slučaj bio u Poljskoj (13%) i Holandiji u vezi kandidata iz vlastite zemlje (15%).
Ni u jednoj od zemalja obuhvaćenih istraživanjem luksemburški, finski, belgijski ili švedski kandidat imali takvu opoziciju u sopstvenom biračkom telu.
Izlazak iz EU – samo za Ujedinjeno Kraljevstvo
Na pitanje kako će glasati ako bi se referendum o tome da li bi njihova zemlja trebalo da napustiti Evropsku uniju održavao sledeće nedelje, samo u Velikoj Britaniji je većina glasala za to rešenje (55%).
Holandija je podijeljena: 39 posto glasalo bi za izlazak iz EU, a 39 posto glasalo bi za ostanak. U ostalim državama obuhvaćenim istraživanjem, većina ispitanika kažu da će glasati da ostane u EU.
Istraživanje je sprovedeno u maju 2013 na 1500 osoba u svakoj od šest zemalja.