Mirovni protesti protiv rušenja jedine preostale zelene zone u strogom centru Istanbula pretvorili su se u početak pravog malog građanskog rata na ulicama svih većih turskih gradova. Danas su se i radnički sindikati udružili sa protestantima, sa svojih oko 240.000 članova, pošto je u neredima stradala i druga žrtva.
Demonstranti sada obuhvataju građane među kojima su predstavnici skoro čitavog turskog političkog spektra, ujedinjene oko ideje da svrgnu premijera Erdogana, koji je ja na vlasti čitavih dvanaest godina. Ispostavilo se da je korupcija u urbanizmu bila kap koja će, možda, preliti čašu i dovesti do smene na vrhu u zemlji koja je u poslednjoj deceniji, uprkos očiglednim unutrašnjim problemima, beležila solidan ekonomski rast. Što se tiče sve masovnijeg protesta, EU se za sada oglasila jedino izjavom visoke predstavnice Ketrin Ešton koja „žali zbog tragičnih posledica protesta i nepotrebne upotrebe prekomerne sile zvaničnih organa reda“ na ulicama glavnog grada Turske.
Upotreba suzavca i vodenih topova protiv građana Istanbula izazvala je bes čitave nacije, i širenej protesta na 67 od 81 pokrajina u zemlji. Zabeleženi su sukobi u Ankari, Izmiru i Adani, povređeno je više od 3.000 učesnika, od čega je njih 26 ozbiljno povređeno. Novinari u Turskoj, kao i u zapadnim medijima, ovih dana analiziraju zašto su tačno protesti eskalirali i postali usmereni protiv premijera Erdogana, čiju vladavinu demonstranti sada nazivaju i fašističkom. Čovek koji je doveo do ekonomskog preporoda velike zemlje i prvi političar koji je imao ogromnu popularnost u trenutku stupananja na vlast, još od Ataturka, za mnoge je u međuvremenu postao „diktator u nastajanju“ jer je sa svojim saradnicima često sprovodio autokratske mere, prevazilazeći kanale glasanja i usvajanja pravnih akata. Jedan od problema koji sitiču analitičari je i sve veća polarizacija Turaka na librealne i konzervativne, odnosno pobornike sekularne države i onih koji podržavaju Erdoganov pokušaj da sa svojom konzervativnom partijom „vrati Tursku njenim korenima“ uz blagoslov religioznih vođa. Jedan od primera zakonodavnih promena u tom smeru je i skoro potpuna zabrana konzumiranja alkohola, kojom prilikom je Erdogan čak i napravio i negativnu referencu prema „ocu nacije“ osvedočenom atesiti Ataturku koji je stvorio modernu Tusku po principima sekularne države.