Svetu savremenog biznisa nedostaju dobri primeri gde se veliki bosovi odlučuju za prebacivanje i raspodelu svoje vlasti. „Suviše veliki da bi vladali“ – ovo je često navođeni razlog zbog kojeg se car Dioklecijan odlučio da napusti Rim. Iako će nastaviti da vlada Rimskim carstvom, predao je Maksimilijanu kontrolu nad zapadnim delom. Mnogi istoričari veruju da su ovi ko-imperatori vladali izuzetno efikasno, sa snagom i vitalnošću koja se pojavila tek pošto je Dioklecijan ustupio deo svoje moći. Međutim, sve je više kompanija koje posluju u različitim zemljama, sa različitim zakonima, u različitim kulturama i u sredini u kojoj ljudi gaje drugačije potrebe, pa je sve više onih koji smatraju da je vreme da se primer cara Dioklecijana doslednije prati.
‘Whole Foods Market’ jedna je od retkih velikih kompanija kojom upravljaju dva izvršna direktora. Osnivaču Džonu Mekeju se 2010. na toj poziciji pridružioValter Rob. Rob kaže da sa Makijem deli identičnu poslovnu viziju, ali priznaje i da njihova podela vlasti ponekad može stvoriti konfuziju. „Neki ljudi imaju problem sa činjenicom da postoje dva lidera“, kaže on. „Stalno se pitaju: ‘Ko je ovde glavni’? Odgovor bi bio: ‘obojica’.“
Rob kaže da ova kombinacija funkcioniše samo zato što su Mekej i on iskusni preduzetnici, i da, što je još važnije, dele iste vrednosti. Pored toga, Whole Foods je limitirao plate najviših članova svog upravnog odbora. Niko od njih nema platu 19 puta višu od prosečne zarade u kompaniji.
Ne radi se, ipak, samo o raspodeli plata, niti je taj ‘problem’ na prvom mestu. Rob smatra da je važno da se sedište moći prenese na regionalna čvorišta. „Dešava se, na kraju krajeva, distribucija inteligencije na ona mesta na kojima se donose odluke i gde se odgovara za poslovanje na samom ‘terenu’, tamo gde se, zapravo, biznis i dešava“, kaže on. „U prilici ste da kreirate kulturu očvršćavanja kompanije, koja preuzima na sebe ovu distribuiranu inteligenciju i/ili odgovornost, i predaje je dalje, na mesta na kojima se donose prave odluke.
„Svako pojedinačno tržište nešto je drugačije od ostalih. „Tržište je u potrazi za… nečim što je ‘skrojeno’ tj prilagođeno toj zajednici ili konkretnim pojedincima koji je reprezentuju.“
Izvršni direktor globalnog lanca hotela ‘Starvud’ , Frits van Paasšen, slaže se u ovoj oceni.
„Glavna ideja je u tome da na sebe gledamo ne kao na američku kompaniju čije je sedište poslovanja u Njujorku a upravljanja hotelima iz tog grada, već da zaista budemo kompanija čiji se realan biznis odvija svuda po svetu – samo što joj je sedište u Njujorku”, kaže on.
Pokušavajući da uče iz jedinstvenih iskustava koje svaka filijala i područje stiču pojedinačno, ljudi koji upravljaju ‘Starvud’ hotelima su početkom ove godine preselili svoje sedište u Dubai, i to u veoma kratkom roku.“Nismo bili u Dubaiju kako bismo nadgledali poslovanje“, kaže Van Paasšen. Bili smo tamo da postavljamo pitanja i pronalazimo odgovore, kao i da naučimo šta je to našem timu potrebno kako bi nastavio da uspešno vodi ovaj biznis.“
Neki rukovodioci međutim misle da je, kako život postaje sve kompleksniji, od suštinskog značaja da kompanije funkcionišu na što je moguće jednostavniji način.
„Održavamo ga jednostavnim tako što održavamo jedan te isti način funkcionisanja“, kaže Rupert Soums, izvršni direktor energetske kompanije Aggreko čiji je glavni pogon i dalje u Dambartonu, Strečklajd.
Soums kaže da će neminovno morati da bude i nekih regionalnih specijalizacija, jer svaka zemlja ima specifične zakone i propise. Važno, je, ipak i pre svega, zadržati poslovanje što sličnije onom koje imaju njihovi regionalni centri na globalnom nivou. Ovakav koncept bi, po njemu, trebalo da predstavlja jednu od glavnih snaga svake velike kompanije.
„Ako zaposlenima širom sveta dozvolite da započnu da obavljaju posao stvari po drugačijim modelima, specifičnim za određeni region i mesto, jedino što ćete izgubiti biće vaša ‘ekonomija obima’ „, kaže on.
Nastaran Tavakoli-Far, BBC World Service