Jeste li kulturni ateista, antiteista, neteista, ritualni ateista, agnostik istraživač ili aktivista? To su klasifikacije ateista prema istraživanju Univerziteta u Tenesiju, piše Andrew Brown u Gardijanu a prenosi Kontrapress.
Neko bi pomislio da su naučne studije o ateizmu uobičajena pojava. Kao što se religija može razumeti kroz proučavanja sociologije, psihologije, ekonomije ili istorijskog razumevanja, tako se mogu promatrati i razni oblici ateizma. To bi bila dobra stvar. Ipak, začuđujuće malo radova je urađeno na tu temu i začuđujuće malo ateista ih je radilo ili objavilo.
U Velikoj Britaniji postoji studija Metjua Engelkea iz Asocijacije humanista, a neki radovi su objavljeni i na Univerzitetu Lankester. U SAD je upravo objavljena studija Univerziteta Tenesija, zasnovana na istraživanju 1.153 američka atesita iz američkih država na severoistoku.
Odredili su šest kategorija. Najveća grupa (37 odsto) je ona koju bih nazvao “kulturni nevernici”, koji sebe zovu “akademicima” ili “intelektualcima ateistima”: ljudi koji su dobro obrazovani,“zainteresovani za religiju, informisani o njoj, ali sebe smatraju nevernicima. Zovem ih “kulturnim” jer se dobro osećaju u sekularnoj kulturi, koja aksiomatski pretpostavlja da su religijske “istine” uvek “lažne”.
Češći su dva puta od antiteista. Ako se bilo koja grupa nevernika uklapa u stereotip “ljutog, dogmatičnog” onda su to antiteisti. Ova grupa je dobila najviše bodova na merenju besa, autonomije, narcisizma i dogmatizma, a najmanje u merenju pozitivnih odnosa sa drugima… Uporni antiteisti i proaktivno i agresivno nameću svoje viđenje stvarnosti drugima i žele da “edukuju” teiste o zastarelosti njihovih verovanja. U ovom istraživanju oni, ipak, zauzimaju 14 odsto ukupnog broja ispitanika, a u drugim istraživanjima sa kojima sam upoznat, taj procenat je mnogo niži.
Dve grupe vredne pomena su oni kojima je religija potpuno irelevantna, “neteisti”, i, kako je navedeno u sitraživanju, “ritualni ateisti”, koji se po procentu preklapaju sa ““agnosticima istraživačima”. Obe grupe bi se u marketingu mogle svrstati pod pojam “duhovni, ali ne i religiozni”. Definiše ih mogućnost da religiju tretiraju kroz praksu kao neku vrstu akupunkture ili kineske medicine; nešto što radi iako je pojašnjenje za to očigledna glupost.
Jedna od karakteristika koja definiše ritualne ateiste / agnostike jeste da imaju nešto zajedničko sa učenjima nekih religijskih tradicija. Na to gledaju kao na manje – više filozofsko učenje o tome kako živeti srećno i dosegnuti sreću na putu transcedentalog oslobađanja. Program ritualnih ateista /agnostika zasnovan je na tradiciji i ritualu. Kako s enavodi u istraživanju, ovoj grupi pripada veliki broj američkih jevreja.
(Još jedna kategorija “aktivisti” korišćena je da označi one koji snažno veruju u etička i pitanja životne sredine. Na sličan način se taj pojam koristi i kod laika).
Mislim da bi engleski, ili generalno evropski odgovori bili znatno drugačiji. Tipologija je uglavnom ista, ali pošto hrišćanstvo nije odlika evropskih kulturnih ratova, posebno ne u Velikoj Britaniji, očekivalo bi se da distribucija kategorija bude drugačija, te da ljudi budu manje svesni nedostatka vere u boga i manje skloni tome da to odsustvo vere posmatraju kao važan deo svojih ličnosti.