Američki preduzetnik Elon Mask (Tesla Motors, PayPal) nedavno je razotkrio svoje planove za razvoj vozova koji će moći da idu do 1.200 km/h, odnosno oko pedeset do sto puta brže od onih u Srbiji. Skeptici se, međutim slažu da on samo nastavlja dugu tradiciju revolucionarnih koncepata transporta koji su na kraju završili zaboravljeni.
Maskov Hiperlup (Hyperloop) je zamišljen da za pola sata pređe distancu između Los Anđelesa i San Franciska (600km), prevozeći ljude na aluminijumskim platformama unutar čeličnih cevi. On je rekao da taj projekat može da košta ispod šest milijardi dolara, ali da li će putnici u budućnosti zaista hteti da budu lansirani supersoničnom brzinom u zatvorenim kapsulama kroz čelične cevi? Koga briga, piše Špigl, kad zasad projekat izgleda kao da je izašao iz nekog SF filma: ljudi žele da veruju da je progres nezaustavljiv, pa čak i kad on poprima teško ostvarive oblike.
U to ime vredno je podsetiti se sličnih projakata u prošlosti. Časopis Modern Mechanix je 1930. najavio autobuse budućnosti, „koji će iči brzinom vozova, a na ruti Njujork-San Francisko biti opremljeni avionima (!) za usputne izlete, bilijarskim stolovima, bazenima, podijumom za igru…“ Nimalo iznenađujuće, ovi autobusi nikada nisu ugledali svetlost dana. Ipak, najviše pažnje privukao je tekst Mišela Verna, sina jednog od očeva fantastike, Žila Verna, iz 1888. godine u kojem je predstavio svoju viziju trans-atlantskog tunela koji bi povezivao Evropu i Severnu Ameriku. Odjeci njegovog članka mogu se čuti i danas, a za skoro 130 godina pojavilo se više predloga konstrucije ovog mamutskog saobraćajnog tunela. Šezdesetih je zamišljena skoro 5.000km dugačka cev kojom bi se u vakuumu kretali „vak-vozovi“, podvrsta maglev vozova (koji se kreću po principu tzv. magnetske levitacije), brzinom od čak 8.000km/h, što bi putovanje od Njujorka do Londona skratilo na manje od sat vremena.
Slični su bile i zamisli StarTram, maglev voza-tramvaja kojim bi moglo da se stigne do zemljine orbite, ili Svemirskog lifta, koga je po sličnom principu, predlagao i Artur Klark devedesetih godina.
