Agencija procenjuje da bi, kada u oktobru Eurostat objavi podatke o fiskalnoj situaciji u EU, Hrvatska mogla biti suočena s pokretanjem Postupka prekomernog duga.
Agencija Standard & Poors’s (S&P) snizila je danas izglede za kreditni rejting Hrvatske sa stabilnih na negativne, zadržavši pritom važeći rejting za zaduživanje u inostranoj i domaćoj valuti na BB+. Revizija kreditnog rejtinga odražava stav agencije da će nastavak slabljenja privrede, zajedno s ograničenim reformama, dovesti do lošije fiskalne situacije nego što se ranije procenjivalo. Agencija smatra da je ulazak Hrvatske u Evropsku uniju velika prilika za rešavanje ključnih izazova rasta, konkurentnosti i produktivnosti. „Međutim, s obzirom na zahteve za sufinansiranje, a u nedostatku reformi koje bi smanjile državne rashode, EU fondovi dostupni Hrvatskoj u periodu od 2014. do 2020. možda neće biti iskorišćeni u potpunosti“, navodi S&P.
U Hrvatskoj recesija traje pet godina, a od 2008. realni bruto domaći proizvod pao je kumulativno 12 posto, uglavnom zbog 12-postotnog realnog pada potrošnje i 35-postotnog realnog pada investicija, navodi agencija, ističući da u ovoj godini očekuje dalji pad ekonomije za 1 posto. „U periodu od 2014. do 2015. očekujemo da domaća potražnja i dalje bude manja zbog razduživanja privatnog sektora i visoke stope nezaposlenosti. Od 2014. očekujemo blagi oporavak, uz pomoć povlačenja EU sredstava, ali su rizici za ove projekcije povećani. Neki od njih odnose se i na konkurentnost turističkog sektora“, navodi S&P.
Agencija poručuje da ima pozitivnih nagoveštaja u pogledu reformi. „Vlada je nedavno najavila privatizaciju državnih preduzeća, predložila reforme za poboljšanje poslovne klime, zakona o radu i potvrdila da planira reformu penzionog sistema. Međutim, realizacija ovog programa do sada je samo delimična“, smatra S&P. Agencija procjenjuje da bi, kada u oktobru Eurostat objavi podatke o fiskalnoj situaciji u EU, Hrvatska mogla da se suoči sa pokretanjem Postupka prekomernog duga (EDP). „Za 2013. hrvatski fiskalni deficit verovatno će biti veći od 3 posto BDP-a, dok se ukupni dug države približava nivou od 60 posto BDP-a. Ako dug Hrvatskih cesta, koji iznosi 7,5 posto BDP-a, preuzme Vlada kao deo aranžmana za koncesiju, to bi moglo dodatno da poveća ukupni dug države, s obzirom na razliku između prihoda od koncesije i duga preuzetog od strane Vlade“, kaže se u izveštaju S&P.
Agencija smatra da bi Evropska komisija mogla da pozove Vladu da fiskalnu konsolidaciju više usmeri na rashodnu stranu, budući da je sada gotovo isključivo usmerena na budžetske prihode, uključujući i planirane privatizacije, a njeni napori u tome su zakočeni usled niskog rasta privrede i rasta kamata kao posledice rastuće zaduženosti Vlade. Izvoz roba i usluga, pogođen restrukturiranjem brodogradnje, realno ostaje ispod nivoa pre 2008. godine. Kao i u mnogim zemljama istočne Europe, neto direktne strane investicije pale su sa 6 do 8 posto BDP-a pre krize na 2 do 3 posto, dok je finansiranje banaka iz inostranstva zabeležilo značajan pad.
„Hrvatska centralna banka fokusirana je na održavanje stabilnog kursa kune prema evru, što ograničava fleksibilnost monetarne politike u privredi koja je jako vezana za evro. Hrvatski bankarski sistem, pretežno u stranom vlasništvu, nastaviće sa niskom profitabilnošču zbog slabih privrednih izgleda, smanjene domaće potražnje i skromnog rasta kredita“, navodi S&P. Po mišljenju analitičara agencije, kreditni rizici u privredi rastu. „Očekujemo dalji rast loših kredita, zbog slabosti u građevinskom i sektoru nekretnina, pa bi do kraja 2013. mogli da dosegnu 18 posto ukupnih kredita. Verujemo da je kapitalizacija domaćeg bankarskog sektora primerena da bi se apsorbovalo dalje pogoršanje kvaliteta imovine. No, i taj kapacitet je pred rizikom zbog nedavne presude o hipotekarnim kreditima u švajcarskim francima i mogućim naknadama za zajmoprimce“, zaključuje Standard & Poor’s.