Svetska banka rangira zemlje kao siromašne, srednje bogate i bogate na osnovu Bruto nacionalnog prihoda (BNP) po glavi. Po najnovijem, julskom, ažuriranju zemlja se smatra bogatom ako njen BNP po stanovniku premašuje 12.615 dolara.
U protekloj deceniji svetski BNP po glavi se sa 60% prihoda bogatih povećao na nešto manje od 80% granične vrednosti. I apsolutna granica se takođe smanjuje.
Da je ceo svet jedna zemlja u narednih nekoliko decenija dostigao bi tu tačku razvoja da se uračunava u bogate zemlje, bar po prihodima.
Međutim, upozorava Svetska banka, ne treba mešati visoke prihode sa razvijenošću. U svetu postoje bogate zemlje u kojima milioni (u nekima i milijarda) ljudi žive u siromaštvu.
Veća proizvodnja ne garantuje razvijenija društva, korektniju raspodelu bogatstva, ili čak iskorenjivanje pojedinačnog siromaštva. Ali kako prihodi rastu argumenti protiv ulaganja u socijalnu pravdu gube na snazi.
Branko Milanović, analitičar Svetske banke koji se bavi temom nejednakosti i globalizacije, tvrdi da će se glavni izvor nejednakosti u svetu pomeriti sa klasnog sistema na geografske granice. Zato su po njemu migracije najbolji način da se smanji globalno siromaštvo. A na delu su napori bogatih zemalja da što više zatvore svoje granice. Međutim, migracije su dopuna a ne zamena za konvergenciju.
Aktuelni plan smanjenja plata na periferiji evrozone nije politika konvergencije, kao ni nametanje štednje i prisilne privatizacije. Osim toga i istorija nekih zemalja Latinske Amerike i Azije pokazuje da neoliberalno strukturno prilagođavanje takođe ne liči na konvergenciju.
Cilj konveregncije je zapravo da se ekonomski ojačaju siromačniji delovi društva. Jer, ako EU ne može podstaći solidarnost između svojih članica kakva nada ostaje za solidarnost između Evrope i ostatka sveta?
Izvor: Social Europe Journal