Uoči slabog ekonomskog rasta i oštrog pada inflacije Evropska centralna banka smanjila je referentnu kamatnu stopu za 0,25%, međutim ekonomisti su zabrinuti da ovaj potez neće biti dovoljan da se obuzda deflacija.
Evropska komisija je inače umanjila svoju prognozu rasta za 2014. godinu sa 1,2% na 1,1%, i povećala predviđenu stopu nezaposlenosti sa 12,1% na 12,2%. Kada se uzmu u obzir i veliki proizvodni jaz i kretanje cena jasno je zašto ECB očekuje duži period niske inflacije.
Naime, jaz između obima proizvodnje u Evropi i BDP-a je 4%, što je više nego i u kriznoj 2009. godini. Ovo zajedno sa jačanjem evra povećava deflatorne pritiske na starom kontinentu. Zajedno sa tim rast novca u opticaju je spor, kao i rast celokupne ekonomije. Kreditiranje kompanija iz realnog (nefinansijskog) sektora u odnosu na prošlu godinu palo je za 5,5% a domaćinstava za 0,1%. Najnovije ECB-ovo istraživanje pak pokazuje lagani oporavak najviše jer banke planiraju da poboljšaju uslove kreditiranja privrede, prvi put od 2011. Međutim i to “popuštanje” strogih kriterijuma ne može mnogo promeniti situaciju. Treći veliki uzročnik evropske deflacije su cene nekretnina koje su u drugom kvartalu pale za 2,4%, a ne očekuje se da će u bližoj budućnosti rasti.
Za razliku od drugih centralnih banaka (npr američke i japanske) ECB je godinama suviše stidljivo preduzimala korake da osigura monetarnu stabilnost na starom kontinentu. Za vreme krize Evropska centralna banka je mogla poput FED-a da poveća novčanu masu kupovinom nebankarske imovine, međutim Nemačka, najjača ekonomija na starom kontinentu, je veliki protivnik ovoga. Drugo, sada izgleda da su najbolje što ECB može da kupi državni dugovi, međutim otkup dugova zemalja koje imaju AAA rejting (ovi dugovi bi bili najatraktivniji) bi samo proširio jaz između siromašnih i ekonomski jakih članica EU.
Ali čak i bez ovakvih mera, ECB ima još opcija, kao što je dalje smanjivanje referentne kamatne stope (na 0%), uvođenje negativne kamatne stope koja bi podstakla kreditnu aktivnost, povećanje likvidnosti pomoću dugoročnih sredstava za refinansiranje ili slabljenje evra, za koje se za sada najglasnije zalažu Italijani.
No uprkos svim ovim mogućnostima, najefektnija bi bila politika kvantitativnog popuštanja koju npr sprovodi SAD a kojoj se EU i dalje protive.
Izvor: Oxford Economics