Vladajuća mađarska desničarska partija Fidesz prva je uočila važnost cena komunalija za izborni rezultat, pa je još prošle godine naložila kompanijama koje se bave distribucijom struje da snize cene za 20 odsto u 2013, a sada je najavila da će u trećem krugu smanjenja cena komunalija parlamentu podneti predlog sniženja cene prirodnog gasa za 6,5%, cene električne energije za 5,7% i tarife za grejanje za 3,3% koje bi trebalo da stupi na snagu u februaru. Niže cene koje automatski imaju uticaja i na nižu inflaciju biće isporučene baš pred izbore zakazane za april ove godine.
Energetske kompanije su doduše još u martu prošle godine požalile da će ta mera biti izvedena isključivo na njihov teret. Štaviše, energetske kompanije su dobile i sudski spor protiv mađarske vlade, povodom njene odluke u januaru prošle godine da cenu plina snizi za 10 posto. Premijer Viktor Orban, koji je odmah po stupanju na snagu uredbe u januaru najavio dodatna sniženja cene plina, proglasio je ovu sudsku odluku skandaloznom. On je izjavio da vlada neće prihvatiti sudsku odluku i da će parlamentu predstaviti novi predlog o još većem sniženju cena plina, što sada i ispunjava.
Mađarski energetski sektor uglavnom je u vlasništvu stranih kompanija, a najveći igrači na tržištu su nemački RWE i E.ON, kao i francuski GDF i EDF.
Za razliku od Mađarske, u Srbiji se pitanje brzopozetnog sređivanja problema sa računima za gas i struju pojavilo pre kao proizvod aljkavosti dva preduzeća gde je do sada preko 40.000 ljudi prijavilo da je dobilo pogrešno uvećane račune za električnu energiju dok je stanje sa gasom još nejasno.
Na prvom sastanku domaće radne grupe koja ispituje uzroke uvećanih računa za struju i gas diskutovalo se o 40.816 prigovora koji su stigli EPS-u zbog visokih decembarskih računa a u javnosti su se pojavile i tvrdnje da će pojedini zaposleni ove kompanije biti otpušteni zbog velikih propusta u obračunavanju utrošene električne energije.
Što se tiče indicija da je kvalitet gasa uticao na veću potrošnju u decembru 2013. godine, Radna grupa je zatražila da joj se do narednog sastanka dostave izveštaji sa gasnih hromatografa (uređaja koji mere kvalitet gasa) koji će pokazati da li su opravdane sumnje da je u većem procentu korišćen domaći gas koji je slabijeg kvaliteta. Pored toga, primećeno je da su sporadično napravljeni i propusti u obračunu potrošenog gasa i da je u proračunu PDV-a bilo grešaka kod pojedinih distributera.
Odijum javnosti je bio toliki da se čak i srpski ombudsman Saša Janković umešao pozdravljajući odluku ministarstva energetike da smeni generalnog direktora EPS Snabdevanje. Da podsetimo, ombudsman je u septembru i sam od resornog ministarstva tražio da se sankcionišu odgovorni u EPS-u za, kako je naveo, šikaniranje građana nepravilnim računima za struju.
Nasuprot Srbiji i Mađarskoj u kojima država koristi svaku priliku da kroz cene struje i gasa pacifikuje građane pred izbore, nešto severnije, u Danskoj, bogata udruženja penzionera pokušavaju da se sama staraju o energetskoj sudbini zemlje.
To im doduše nije pošlo za rukom jer je ministar finansija Bjerne Koridon odbio ponudu penzionih fondova zaposlenih u javnim službama za kupovinu akcija najveće danske kompanije za proizvodnju i distribuciju električne energije Dong energy.
Ta ponuda je inače dostavljena samo tri dana pre najavljene prodaje akcija američkoj investicionoj banci „Goldman Saks“, koja je u danskoj javnosti izazvala veoma oštra negodovanja, što ilustruje podatak da je za samo par dana prikupljeno oko 160.000 potpisa protiv prodaje akcija ovoj banci koju Danci ocenjuju kao „špekulantsku“. Oni su hteli da investiraju isto koliko je ponudio i „Goldman Saks“ i iako je ministar finansija ovu akciju nazvao “neozbiljnom” Danci su još jednom pokazali da i civilno društvo može i treba da utiče na kreiranje zvanične politike prema nacionalnim interesima.