Home TekstoviB&F Plus Cirkularni migranti

Cirkularni migranti

Neuhvatljivi mozgovi

by bifadmin

Srbiju godišnje napusti između 40.000 i 60.000 ljudi, ali na deset koji odu, osam se vrati. Statistika najteže prati novu vrstu migranata, one koji se u potrazi za poslom kreću između matične i drugih država. Ipak, rasprostranjenu tezu o „odlivu mozgova“ pobija činjenica da je obrazovna struktura naše emigracije približno ista kao kod stanovništva u zemlji.

U potrazi za poslom, zbog obrazovanja ili usavršavanja, spajanja porodica ili nekog drugog razloga, procenjuje se da iz Srbije godišnje u inostranstvo ode između 40.000 i 60.000 osoba. Preciznijih podataka nema, ali računa se i da naša dijaspora broji između 1,3 i dva miliona ljudi a srpsko poreklo, u celosti ili delimično, ima oko 10 miliona građana. Iseljavanje uz negativan prirodni priraštaj prisutniji su u nerazvijenijim sredinama, a toj sumornoj demografskoj slici doprinose trvrdnje da od devedesetih godina imamo izražen „odliv mozgova“.

Ipak, nije sve tako crno. Ono što nedostaje u ovoj računici je podatak koliko se ljudi vraća nazad u zemlju. Prema procenama, od deset osoba koje su napustile zemlju, osam (ne nužno istih) se vraća, pa se konačan broj onih koji ostaju vani kreće između 5.000 i 8.000 godišnje. Za statistiku je neuhvatljivo koliko odlazećih spada u globalno narastajući trend cirkularnih migranata, koji idu u jednu ili više država, posle izvesnog vremena se vrate a potom ponovo odlaze, pri čemu zadržavaju veze sa zemljom.

Kod nas je talas cirkularnih migracija postao izraženiji od 2015. godine, kada su se otvorila tržišta rada i u Istočnoj Evropi, najviše za visokoobrazovane, stručne i za majstorska zanimanja. Koliko njih se periodično vraća u zemlju teško je proceniti, ali neke naznake daju podaci koje su objavili Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN) i Centar za evropske politike(CEP) u okviru projekta „Cirkularne migracije pre depopulizacije“.

Prema tom izvoru, u periodu od 2015. do 2019. prvu boravišnu vizu u 28 zemalja EU dobilo je 224.110 osoba iz Srbije, od kojih je gotovo 96.000 bilo radno angažovano (78.245 je otišlo po osnovu spajanja porodica, više od 12.000 boravilo je zbog obrazovanja ili stručnog usavršavanja, dok je oko 37.000 imalo druge razloge).

Motivi za odlazak i povratak slični

Brojevi su u međuvremenu porasli, naročito posle pandemije. Ivan Brkljač, savetnik za demografiju i migracije u kabinetu premijerke, kaže za B&F da je prošle godine prema evidenciji zemalja u koje naši državljani odlaze, Srbiju napustilo oko 77.000 ljudi, većinom cirkularnih migranata. Od toga, samo je Hrvatska do novembra 2023. izdala 21.500 privremenih boravišnih dozvola srpskim građanima, koji u toj zemlji rade uglavnom sezonske poslove u ugostiteljstvu i građevini.

„Cirkularna migracija ima nekoliko slojeva. Jedna je ona tradicionalna, sezonska, a druga se odnosi na ljude koji u okviru svojih kompanija odu na rad u druge zemlje, na tri meseca recimo u Češku, vrate se pa opet idu na tri meseca. To ne može da se prati jer odlaze najčešće sa turističkom vizom. Treći tip cirkularnih migranata su osobe koje rade za tržište druge zemlje i u njoj povremeno provode neko vreme. Takva raznolikost otežava da se ova pojava isprati brojkama”, kaže Brkljač za B&F.

On je donedavno bio i direktor organizacije koja preko portala „Tačka povratka“ pruža informacije i podršku pre svega visokoobrazovanim i stručnim povratnicima. Iz tog iskustva, iznenađuje ga što su razlozi za odlazak i za povratak, slični.

„Neki ljudi odlaze da bi im se deca tamo obrazovala, dok drugi žele da im se deca ovde školuju, nauče jezik, upoznaju kulturu i imaju osećaj pripadnosti. Ljudi odlaze zbog poslovnih prilika, ali se zbog toga i vraćaju jer su u inostranstvu stekli iskustvo kojim mogu da popune prostor na našem tržištu rada. Motivi za povratak, kao i za odlazak na prvom mestu su ekonomski, a potom privatni i porodični“, navodi naš sagovornik.

On ističe da i kod nas dolaze stranci, cirkularni migranti, bilo da je reč o digitalnim nomadima ili sezonskim radnicima kojih trenutno, prema privremenim ili stalnim boravištima i turističkim vizama ima oko 100.000. „Tako je svuda, naši radnici idu u Hrvatsku, njihovi u Irsku, a Irci u Ameriku”, konstatuje Brkljač.

Fluidna statistika

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže za B&F da je pojavu cirkularnih migracija teško istražiti, jer nijedna matična država nema podatke za takvu vrstu migranata, a nema ni anketa o tome niti terenskih istraživanja. Zato se istraživači oslanjaju na podatke zemalja u koje migranti odlaze, ali ni tamo ih automatski ne registruju kao cirkularne.

„Do približnog broja cirkularnih migranata dolazimo na osnovu broja prvih boravišnih dozvola koje su izdate u imigracionim zemljama, ali ni ti podaci ne potvrđuju tvrdnje o 600.000 ljudi koji su poslednjih godina otišli iz Srbije. Skoro svi koji su, na primer, u Hrvatskoj dobili prvu dozvolu su cirkularni migranti, jer se na kraju sezone vraćaju u zemlju, a sledeće su opet na spisku prve dozvole. Cirkularnih migranata je manje među onima koji idu u Norvešku, Švedsku i druge severne zemlje koje prihvataju naše ljude na duže“, objašnjava Arandarenko.

Prema njegovim rečima, teško je doći do precizne statistike i zato što se cirkularne i sezonske migracije često prepliću, posebno kada je sezona produžena, na primer za preradu ribe na Aljasci, ili za radnike u poljoprivredi koji se sele sa jedne destinacije na drugu. U cirkularne migrante spadaju i industrijski radnici koji idu u zemlje CIE, ali i ljudi koji imaju nekog poznatog napolju i tamo rade neko vreme pa se vrate u zemlju, slično kao i šezdesetih godina prošlog veka. Još je teže obuhvatiti ljude koji rade na kruzerima, oni imaju specifične sezone po osam, deset meseci, u zemlji čekaju sledeću smenu, a ne obuhvata ih statistika ni matične ni drugih država.

Neko odlazi, neko dolazi

Naš sagovornik tvrdi i da je teza o „odlivu mozgova“ ispolitizovana i da su je oborila dva istraživanja iz 2021. godine, od kojih je jedno radio on, a drugo Sandra Lajt sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije. Prema definiciji, zemlja ima „odliv mozgova“ kada je obrazovna struktura njenih emigranata znatno bolja od obrazovne strukture njenih građana. „Srbija je daleko od toga“, zaključuje Arandarenko“, iako se podaci o strukturi naše emigracije razlikuju od zemlje do zemlje“.

Primera radi, u Kanadi 60% srpskih državljana ima visoko obrazovanje, ali tamo živi tek oko 20.000 naših građana, dok je u Nemačkoj, gde se nalazi oko 300.000, taj procenat niži od 10%, što je ispod našeg proseka. „Kada se sve sagleda, struktura obrazovanja naših ljudi u inostranstvu ista je kao i u zemlji. Ali došlo je do velikog rasta cirkularnih migracija, posebno nakon 2015. godine. Prema indirektnim podacima, delimično je stagnirao prvi odlazak u zapadne zemlje, izuzev u Nemačku gde je došlo do rasta, dok je naglo povećan broj naših cirkularnih migranata u Slovačku, Hrvatsku, Sloveniju, Mađarsku ili Poljsku, najviše onih sa srednjom spremom”, ističe Arandarenko.

„Odliv mozgova“ pobijaju i rezultati koje je po drugoj metodologiji dobila Sandra Lajt, a koji pokazuju da je u petogodišnjem periodu Srbija čak zabeležila neto priliv od 90.000 visokoobrazovanih. To se tumači tradicionalnim dolaskom stručnjaka iz Crne Gore, Republike Srpske ili sa drugih destinacija, za koje kod nas ima boljih poslovnih prilika, kao i studenata koji po okončanju školovanja ostanu u Srbiji.

Dobrodošlica

„Država stimuliše povratak stručnjaka. Ako je neko proveo dve ili više godina u inostranstvu i ako je poslodavac u Srbiji spreman da mu da tri puta veću prosečnu platu jer tog profila nema na našem tržištu rada, porezi i doprinosi na njegovu zaradu umanjeni su za 70% u narednih pet godina. Ako napusti tog poslodavca, preostalo pravo do pet godina može da prenese na drugog pod istim uslovima. Isti je kriterijum i za one koji su godinu ili više bili vani na studijama ili usavršavanju, a poslodavac u Srbiji je spreman da im ponudi dvostruku prosečnu zaradu”, objašnjava Ivan Brkljač.

Mirjana Stevanović

Biznis i finansije 218, februar 2024.

Foto: Yousef Alfuhigi, Unsplash

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar