/ Posle 5 / 3D štampanje će uništiti svet?
BiF Analize Čitajte B&F online

3D štampanje će uništiti svet?

This post has already been read 968 times!

Hitno menjanje svesti o mogućnostima i značaju 3D štampanja neophodno je kako bi se revolucionarni potencijal ovakvog načina proizvodnje građevinskog materijala iskoristio na najbolji mogući način umesto da planetu preplavi novi talas plastičnog otpada, piše Rejčel Armstrong u svom osvrtu na Architectural Review.

3d-printer

Norman Foster planira da gradi baze na Mesecu štampajući kvadratne panele od šest metara u dužini uz pomoć 3D štampača. Dosad razvijeni sistemi 3D štampanja omogućavaju brzinu proizvodnje od dva metra po satu, uz naznake da će uskoro biti dostignuto i 3,5 metra po satu, što bi omogućilo štampanje čitave omanje zgrade za samo nedelju dana. Program ContourCrafting omogućava štampanje materijala koji strukturno i oblikom najviše odgovara površini i okolnom okruženju, uz pomoć Geographic Information System-a (GIS) koji šalje najpotpunije podatke o kvalitetu zemljišta, njegovom izgledu i nagibu. Kompanija Stratasys je najavila novi pomak u vidu štampača koji će moći da odjednom štampa proizvod načinjen od nekoliko različitih sirovina…

Ovi revolucionarni koraci u tehnologiji gradnje zvuče gotovo magično, ali koja bi mogla da bude njihova druga strana medalje? Uz isticanje smanjenje troškova transporta i izuzetno privlačnu ideju “kućne” proizvodnje uz pomoć jedne jedine mašine, mediji koji glorifikuju 3D revoluciju poput BBC, Forbes-a ili Harvard Business Review nisu se ozbiljnije pozabavili ekološkim i ekonomskim aspektima ovakvog načina proizvodnje građevisnkog materijala.

Imajući u vidu da “sirovinska platforma” u 3D štampanju u ogromnoj meri u povoju ove tehnologije počiva na plastici, teško da bi se metod 3D štampe sada mogao nazvati “ekološkim”, što ne znači da to neće postati kasnije kako tehnologija bude napredovala. Nije zanemarljiv ni uticaj plastičnog otpada na izumiranje određenih morskih životinjskih i biljnih vrsta, koje posredno utiče i na klimatske promene. Takođe, u potpunosti je nejasno koliki su zapravo celokupni troškovi ovakvog načina proizvodnje, od nabavke sirovina do energetske potrošnje. Ukoliko će nam ovaj metod zaista doneti promene u vidu još jeftinijeg, brže dostupnog i kvalitetnijeg materijala – to će dovesti do potrebe za promenom čitavog našeg sistema vrednosti: moglo bi se reći da 3D štampanje još uvek nije revolucija, sve dok se ne reši fundamentalni problem 21. veka – preispitivanje materijalnosti, i to kako u građevinskom, tako i potrošačkom smislu.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close