Već godinama se lamentira nad problemom kako male firme objediniti u efikasno udruženje koje bi im omogućilo da značajnije utiču na donošenje odluka lokalnih i državnih vlasti koje su vezane za njihovo poslovanje. Kako se izboriti za povoljnije takse, bolje komunalne usluge, aktivno učešće u razvoju industrijskih zona ili rešavanje problema nedostajućih kadrova, pokazuje iskustvo udruženja preduzetnika u beogradskom komšiluku – Staroj i Novoj Pazovi.
Suprotno retorici već nekoliko vlada i ministara zaduženih za privredu da sektor MSP treba pomagati na sve raspoložive načine, politika visokih nameta se u Srbiji i dalje nastavlja, dok se sa druge strane preterano stimulišu neki strani investitori. Prošlogodišnji hvalopsev nadležnih o ukidanju preko 160 parafiskalnih nameta u privredi, preduzetnici nisu ni osetili, žali se u razgovoru za “Biznis i Finansije” Cviko Krunić, predsednik Udruženja privrednika Nove Pazove: „Naprotiv, odmah je usledilo povećanje lokalne takse na isticanje firmi za neverovatnih 300%! U nadležnost lokalnih samouprava je preneta izmena obračuna poreza na imovinu, i već u ovoj fazi je vidljivo da će ta zahvatanja biti veća nego do sada; sa usvajanjem budžeta za 2014. godinu u skupštinsku proceduru je ušao i Zakon o porezu na dobit, gde se predviđa da će preduzećima koja investiraju iz svoje dobiti biti ukinute olakšice za te investicije; svemu tome treba dodati i činjenicu da su lični dohoci u državnoj upravi i javnim preduzećima veći za gotovo 50% u odnosu na privatni sektor”.
Krunić kaže da se u Novoj Pazovi nalazi oko 250 malih i srednjih preduzeća i 800 preduzetničkih radnji, a u čitavoj regiji privatni biznis je razvijan još od pedesetih godina prošlog veka, najviše u formi zanatskih radionica u oblasti prerade plastike i mašinske obrade. Ti preduzetnici su još 1960. formirali prvo udruženje zanatlija, koje je činilo preko 2.000 članova, a već 1965. godine su sopstvenim sredstvima izgradili Zanatski dom, što je bila osnova za kreiranje daljeg razvoja zanatstva. Udruženje je funkcionisalo sve do početka devedesetih godina.
Naš sagovornik objašnjava da su novopazovački privrednici, ceneći to ranije iskustvo, počeli ponovo da se udružuju pre dve godine, svesni da ne mogu direktno uticati na makroekonomsku državnu politiku, ali da kroz saradnju sa lokalnom vlašću mogu da dođu do rešenja koja su primenjiva u njihovoj, ali i u drugim lokalnim samoupravama. „Na taj način smo uspeli da značajno izmenimo odluku o lokalnim taksama za isticanje firmi, kao i da unapredimo komunalne usluge vezane za održavanje saobraćajnica i higijene u industrijskim zonama. Trenutno pratimo problematiku utvrđivanja poreza na imovinu građana i preduzeća, i već smo neformalno ušli u raspravu po tom pitanju”, ističe Krunić i napominje da jedan od velikih problema predstavljaju i proizvodni pogoni koji se nalaze u naseljenim mestima, jer, zbog usklađivanja srpskog sa evropskim zakonodavstvom, ubuduće neće moći da dobiju licencu za rad: „Dužnost lokalne samouprave koja je u prethodne četiri decenije ubirala porez od tih istih preduzetnika je da im omogući da pod najpovoljnijim uslovima dobiju mesto u industrijskoj zoni za gradnju ili izmeštanje svog pogona, čime bi se i opovrgle kritike o privilegovanju stranih preduzeća.”
Uskoro više firmi od domaćinstava
Tradicija preduzetništva je duga i u Staroj Pazovi, koja je još u Jugoslaviji zajedno sa Mariborom važila za opštinu sa najrazvijenijim privatnim preduzetništvom. Nekada su to bile samo zanatske radnje jer zakon nije dozvoljavao osnivanje privatnih preduzeća. Međutim, početkom devedesetih, kad je zakon to konačno omogućio, izvršena je njihova transformacija u preduzeća, a otpočelo je i pokretanje novih firmi sa raznolikim delatnostima, najviše u trgovini. U Staroj Pazovi takođe postoji stari Zanatski dom, izgrađen sredstvima lokalnih zanatlija.
Zakonom o privrednim komorama iz 2002. godine sve zanatske radnje i udruženja su postale deo komorskog sistema, sa obavezom da uplaćuju članarine Opštim udruženjima preduzetnika. „Takav vid finansiranja udruženja se pokazao kao veoma nefunkcionalan, jer nije postojao odgovarajući mehanizam naplate članarina, pa su se aktivnosti svele na entuzijazam i volontiranje pojedinaca koji su imali želju da ožive svoje udruženje i vrate mu značaj”, ističe Jovo Bijelić, predsednik Udruženja preduzetnika Stare Pazove.
Članovi njegovog Udruženja su podeljeni u sekcije shodno delatnostima u kojima posluju, kako bi se lakše detektovali problemi i nadležnima ponudili kvalitetniji predlozi za njihovo rešavanje. U opštini Stara Pazova, koja ima oko 70.000 stanovnika, registrovano je oko 2.600 preduzetničkih radnji i oko 900 preduzeća. Pozicija Stare Pazove – blizina Beograda, dva auto-puta i regionalni put Beograd-Novi Sad, železnićki čvor, rečni saobraćaj, blizina civilnog aerodroma Nikola Tesla, vojni, a od 2015. i kargo aerodrom Batajnica – čini ovu opštinu veoma interesantnom i stranim investitorima. Četiri industrijske zone su gotovo popunjene, pa je u planu otvaranje i pete, a naš sagovornik je uveren u još veći priliv stranih ulaganja od naredne godine, kada se deo batajničkog aerodroma transformiše u kargo aerodrom. „Trend je takav da će prema nekim prognozama u skorijoj budućnosti broj preduzeća biti veći od broja domaćinstava. Naš cilj je da se u jednoj od industrijskih zona obezbedi prostor za razvoj preduzetništva, gde bismo mogli da gradimo objekte i razvijamo uslove za uspešan rad i preduzetnika i njihove asocijacije – od razvoja inkubatora i edukativnih centara, do budućih bescarinskih zona i namenskog zemljišta za izmeštanje lokalnih firmi iz naselja”, najavljuje Bijelić planove svog Udruženja.
Biro pun, a radnika nigde
Već dugo vremena privrednici iz obe Pazove ukazuju na problem neodostatka kvalifikovanih radnika u proizvodnji, posebno klasičnih zanatskih profila. Zato insistiraju na ideji da u dogovoru sa nadležnim ministarstvom obezbede podršku za inovativne pilot projekte, koji bi u celoj regiji omogućili više kvalitetne praktične nastave u školskim radionicama – koje moraju savremenije da se opreme – i u proizvodnim pogonima. „U praksi se pokazuje da problem nije samo mali broj učenika za određena zanimanja već i znanje koje stiču tokom školovanja, jer se obučavaju na zastarelim mašinama, iako su se i tehnologija, pa time i način proizvodnje uveliko promenili. Zato njihova obuka praktično počinje tek kada se zaposle i traje najmanje šest meseci”, kaže Cviko Krunić.
Njegov kolega iz Stare Pazove ističe da je posebno teško pronaći odgovarajuće radnike za upravljanje CNC mašinama, te da je potražnja za variocima već dugogodišnji problem, zbog nedostatka zainteresovanih za to zanimanje, ali i edukativnih centara, koji zahtevaju značajna početna ulaganja. Bjelić napominje da se uveliko pojavljuju nova zanimanja koja će uskoro postati standardna, prvenstveno u delatnostima poput obnovljivih izvora energije, ekologije i informacionih tehnologija, te da u Srbiji ima dovoljno firmi u kojima bi mogla da se odvija praktična nastava za navedena zanimanja. Za neka od njih su dovoljne prekvalifikacije ili dokvalifikacije, ali ceo taj proces u praksi mora biti efikasniji – što zahteva da se rešavanju ovih problema pristupi sistemski i da se razmišlja dugoročno.
Lakše do cilja
„Kada se preduzetnici udruže, lakše se definišu problemi, nalaze kvalitetnija rešenja, značajnije utiče na lokalnu poresku politiku i druga važna pitanja, dobijaju povoljniji uslovi od dobavljača… Preduzetnici organizovanije nastupaju na sajmovima, imaju veću podršku prodaji, prisustvo u medijima je značajnije, kao i promocija posredstvom interneta, a uz povoljnije cene”, nabraja Jovo Bijelić neke od prednosti udruživanja, za koje veruje da će ubuduće još direktnije uticati na uspešnost poslovanja.