Izašla je polugodišnja baza podataka MMF-a koja sadrži činjenice, procene i projekcije za 189 zemalja (podaci za Siriju i Ukrajinu ne sadrže projekcije jer im je budućnost u trenutku pravljenja izveštaja bila nepoznata), i za tridesetak parametara. Prema ovoj prognozi godišnji rast u Srbiji biće oko 1 odsto godišnje piše ekonomista Miroslav Zdravković na sajtu makroekonomija.org.
Srbija je 2013. godinu završila sa BDP-om koji je bio za 0,1% manji od ostvarenog u 2008. godini. Sa očekivanim rastom od 1% u 2014 godini BDP će biti veći za 0,9% u odnosu na poslednju predkriznu godinu. U vreme očekivanog mandata nove vlade Republike Srbije očekuje se da će BDP biti kumulativno povećan za 7,1%, od 1% u 2014, pa 1,5% u 2015, 2% u 2016, i 2,5% u 2017. godini, a da bi u 2018. godini imao stopu rasta od 3% i još 4% u 2019. godini.
Za 2019. godinu se očekuje da će Srbija imati za 14,7% veći BDP nego u 2008. godini, što u jedanaest godina daje prosečnu godišnju geometrijsku stopu rasta od 1,1-1,2%. To se stručno zove stagnacija. Srbija ima izum kako da poboljša standard svojih građana smanjivanjem njihovog broja pa se dolazi do prosečnog rasta od 1,6% do 1,7% godišnje. Još kada ovaj rast ne bi išao na otplatu javnog i privatnih dugova, to bi bilo stvarno lepo.
Među 187 zemalja za Srbiju se očekuje da će u 2019, u odnosu na 2008. godinu, biti na 151. mestu prema kumulativnom rastu BDP-a.
Među zemljama i teritorijama Evrope najbolje je rangiran UNMIK Kosovo na 75. mestu sa očekivanim rastom od 52,6%. Sledi ga Moldavija na 87 (+47,7%), Turska na 94 (+45,5%), Albanija na 101 (+41,7%), Poljska na 105 (+39,7%), Belorusija na 110 (+35,6%), Makedonija na 115 (+34,2%), pa Slovačka na 123 (+27,3%). Albanija je 2000 godine imala 68% BDP-a po stanovniku po kupovnoj snazi valute Srbije. Posmatrano iz suprotnog ugla Srbija je bila za 47% razvijenija po stanovniku od Albanije. U 2008. godini Albanija je dostigla 72,7% razvijenosti Srbije. Ekonomska kriza je ubrzala proces konvergencije ove države prema Srbiji te je u 2013 godini dostigla 84,4%, u 2014 godini biće na 85,7%, a u 2019 godini stići će na 95,2% BDP-a po stanovniku Srbije. U 2021. ili 2022. godini postaće razvijenija od Srbije. Možda i ranije, jer dok se za Srbiju pretpostavlja da će imati ekonomski oporavak u najdaljim godinama projekcije, Albanija je imala, i imaće, ekonomski rast.
Interesantno je da se očekuje da će SAD imati rast ekonomije za 25%, što će biti veća stopa od svih ostalih zemalja u Evropi, koje gore nisu pomenute. Kriza je krenula 2007 godine na američkoj berzi, dovela je do ulaska u recesiju većine razvijenih zemalja tokom 2008 godine uz kolaps berzi trgovine i investicija u poslednjim mesecima te godine. SAD su već u 2010 godini prevazišle nivo ekonomije iz predkriznog perioda, i od tada imaju više decenija unazad uobičajenu stopu rasta od 2 do 3 procenata. Ispod SAD se nalazi 60 zemalja od kojih su 34 locirane u Evropi.
Bugarska ima gotovo identičnu dinamiku oporavka kao i Srbija (+14,9% prema +14,7% u Srbiji), dok su od zemalja iz okruženja pri dnu svetske liste Mađarska (+5,7%), Slovenija (-1,8%), Hrvatska (-5,4%) i Grčka (-9,7%). Ukoliko se isključe Ekvatorijalna Gvineja, San Marino i Antigua i Barbuda, najteže pogođene zemlje svetskom krizom bile su, i ostaće, Grčka, Kipar, Hrvatska, Slovenija, Italija i Španija.
Kada se iz ovih međunarodnih poređenja fokusiramo na očekivanja MMF-a sa Srbiju, osnovni utisci o perspektivi do 2019 godine su:
– Niske stope rasta BDP-a
– Niska investiciona aktivnost
– Visoka nezaposlenost
– Visok deficit javnih finansija
– Veliki rast javnog duga
O stopi rasta koja veoma neslavno stoji u međunarodnim poređenjima već je u gornjem tekstu bilo reči.
Investiciona aktivnost je bila najveća kada je rastao dug privrede do 2008 godine, i učestvovala je sa 29,7% u BDP-u u 2008 godini. Osim što je bila pogrešno usmerena, u trgovinu, nekretnine, finansije, bila je i dominantno finansirana iz spoljnih izvora te je deficit tekućeg računa bio dostigao 21,7% BDP-a u 2008 godini. U 2009 godini dogodio se slom spoljnog finansiranja, te je deficit tekućeg računa smanjen na 6,6%, a investicije su smanjene na 18% BDP-a. U 2013 godini imali smo investicije od 16,5% BDP-a, i deficit od 5% BDP-a, što znači da su domaći izvori dvostruko više učestvovali u finansiranju investicione aktivnosti (štednja 11,5% BDP-a), od spoljnih izvora. Domaća štednja je izvedena kategorija od razlike između investicija i salda tekućeg računa. Deficit tekućeg računa mnogo više se koristi za ličnu i javnu potrošnju, a ne za investicije, dok se iz bilansa investicija, koji objavljuje RZS, vidi da se najveći deo investicija finansira iz sopstvenih izvora.
Do 2019. godine investicije će se kretati u rasponu od 16,8% (2019) do 17,7% (2015), štednja će biti između 9,6% (2019) i 13,1% (2015), a deficit tekućeg računa ići će od 4,6% (2015) do 7,2% (2019). Ova tri podatka ukazuju da se očekuje ponavljanje scenarija iz perioda od 2000. do 2008. godine, to jest povećanja spoljne neravnoteže uz aprecijaciju domaće valute. Kada se u tabeli podele BDP u dinarima sa BDP-om u dolarima dolazi se do pada vrednosti dolara sa 85,7 dinara u 2014. godini na 83,7 dinara u 2019. godini. Sad, projekcije MMF-a su jedno, a stvarnost može biti bitno drugačija od ovih grupa i sistema podataka.
Stopa nezaposlenosti će se nakon 21% u 2013 povećati na 21,6% u 2014 i na 22% u 2015 godini, da bi se do 2019 godine smanjila na 20,4%. Do 2010. godine stopa nezaposlenosti bila je ispod 20% (bila je veća u 2005 i u 2006 godini, ali su od tada bila masovna brisanja sa evidencije onih koji aktivno ne traže posao). Druga decenija 21 veka biće zapamćena po velikoj stopi nezaposlenosti, što znači bezperspektivnosti, strahu i neizvesnosti.
Deficit javnih finansija, prema očekivanju MMF-a biće veći u perspektivi, nego što je bio u prošlosti. U 2013 godini javni prihodi su učestvovali sa 40,6% u BDP-a, javni rashodi sa 46,2%, uz deficit od 5,7% BDP-a. U 2014 godini se očekuju prihodi od 40,5%, izdaci od 48,3% uz deficit od 7,7% BDP-a. Do 2019 godine se očekuje pad udela i javnih prihoda i izdataka u BDP-u, ali uz deficit koji će se nakon rekordnih 7,8% u 2015. godini smanjiti na 6,4% u 2019. godini.
Rast javnog duga prati deficit javnih finansija. Bruto javni dug povećaće se sa 65,8% u 2013. godini na 83,5% u 2019. godini, dok će neto dug biti povećan sa 56,9% u 2013. godini na 82,5% u 2019. godini. Pošto će se u 2019. godini gotovo izjednačiti bruto i neto dug države to znači da će potraživanja države biti smanjena sa 8,9% BDP-a u 2013. godini na 0,9% u 2019, a najviše u 2014 godini, na 4,5% BDP-a.
MMF očekuje stabilnu inflaciju u celom periodu od 4%, kao što i očekuje da će u Srbiji, u njenom grešnom delu, do 2019. godine živeti 7,2 miliona stanovnika. Pošto u Srbiji smrt rešava sve ekonomske probleme, pad na manje od 7 miliona stanovnika u 2019. godini poboljšaće sve pokazatelje po stanovniku za 3 do 4 procenata.
više na Makroekonomija.org