Direktne strane investicije upućene ka Evropi dostigle su svoj vrhunac tokom prošle godine, pokazalo je istraživanje revizorsko-konsultantske kompanije EY o atraktivnosti evropskog tržišta („European Attractiveness Survey 2014“). Ovo istraživanje, koje se sprovodi već dvanaest godina, kombinuje analizu međunarodnih investicija u Evropu tokom protekle godine sa anketom koja je sprovedena među više od 800 izvršnih direktora širom sveta o tome gde i kako će se usmeravati investicije u narednoj dekadi.
Uprkos činjenici da se Evropa tek sredinom prošle godine izvukla iz stanja recesije, 2013. godina je bila rekordna godina kada su direktne strane investicije (SDI) u pitanju sa 3,955 investicionih projekata, što je za 4 odsto više nego što je zabeleženo u 2012. godini sa 3,797 investicionih projekata.
Destinacije direktnih stranih investicija
Velika Britanija i dalje prednjači po pitanju SDI, sa 799 ostvarenih investicionih projekata u 2013. godini tako postižući rast od 15 odsto, dok je prati Nemačka sa porastom SDI od 12 odsto uz ostvarenih 701 investicionih projekata. Na veliko iznenađenje, Francuska je uspela da zaustavi opadanje broja direktnih stranih investicija i postigla rast od 9 odsto u broju investicija. Španija se našla na četvrtom mestu po broju direktnih stranih investicija, iako je zabeležen pad od 19 odsto u odnosu na rezultate iz 2012. godine. Španiju na petom i šestom mestu prate Belgija i Holandija po broju ostvarenih SDI.
U Centralnoj i Istočnoj Evropi, uključujući Rusiju, broj ostvarenih stranih direktnih investicija opao je za 5 odsto, dok je broj novih radnih mesta smanjen za 4 odsto.
Srbija kao destinacija direktnih stranih investicija
„Tokom 2013. godine broj novih radnih mesta koja su rezultat direktnih stranih investicija povećao se za 18 odsto uprkos generalnom smanjenju od 19 odsto u broju investicionih projekata. Time se Srbija našla na petom mestu po broju stvorenih novih radnih mesta iz direktnih stranih investicija u Evropi u 2013. godini. Italija i SAD su vodeći investitori u zemlji, sa investicionim projektima u automobilskoj i tekstilnoj industriji“, objašnjava Stiven Fiš, Rukovodeći partner kompanije EY za Srbiju.
Sektorske aktivnosti
Izranjanje Evrope iz recesije otvorilo je vrata za investiranje u inovacije kao i investicije velike vrednosti. Vodeći sektori u direktnim stranim investicijama u Evropi su softverski i sektor poslovnih usluga, sa 509, odnosno 483 strane investicije. Gotovo polovina investicija u softversku industriju potekla je iz kompanija koje su poreklom iz SAD.
Kada su ostali sektori u pitanju, po uspešnosti se izdvajaju farmacija sa rastom od 58 odsto (141) i naučna istraživanja sa porastom do 98 odsto i ostvarenih 88 investicija. Ne iznenađuje ni činjenica da je sektor za istraživanje i razvoj pokazao značajan napredak po broju direktnih stranih investicija sa porastom od 23 odsto i 64 odsto više stvorenih radnih mesta. Proizvodnja je pokazala porast od 5 odsto u broju ostvarenih SDI, međutim broj stvorenih radnih mesta opao je za 12 odsto, usled obazrivosti koji investitori pokazuju kada su visoki troškovi radne snage u Evropi u pitanju.
Poreklo investicija
Investicije unutar Evrope predstavljaju glavni evropski izvor direktnih stranih investicija. Kada je reč o zemljama van Evrope, SAD su i dalje vodeći generator evropskih direktnih stranih investicija, ostvarujući 1,027 investicionih projekata (26 odsto od ukupnog broja ostvarenih investicija) u toku 2013. godine. Najveći broj investicija od strane SAD, usmeren je ka Velikoj Britaniji, čineći 26 odsto od ukupnih 27 odsto investicija ka ekonomiji Evrope. Međutim, broj investicija koje je SAD usmerila ka Evropi opao je za 2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je nasuprot tome broj investicija usmeren ka zemljama BRIK-a značajno porastao na 313 investicionih projekata, tako stvarajući 16.900 radnih mesta.
Dugoročni trendovi
Ovogodišnje istraživanje uključuje i analizu uticaja koje su petogodišnja recesija i kriza imale na direktne strane investicije u Evropi. Kada se posmatraju periodi 2009-2013 i 2004-2008, očigledni su „dobitnici“ i „gubitnici“. Istočna Evropa koja je početkom prošle decenije privlačila najveći deo direktnih stranih investicija, najviše je pretrpela zbog finansijske krize sa padom od 12 odsto u broju ostvarenih investicionih projekata, dok je Zapadna Evropa zabeležila porast od 19 odsto. Vrednost investicija je takođe značajno smanjena u odnosu na period pre krize, dok je prosečan broj novih radnih mesta stvorenih iz direktnih stranih investicija opao za čak 22 odsto tokom recesije.