/ Fokus / Radne akcije: Za i protiv
BiF Analize Čitajte B&F online

Radne akcije: Za i protiv

This post has already been read 1204 times!

Izgleda da je ceo Balkan poplave dočekao nespreman. Sada, kada je najgore prošlo, rukovodstvo tri države devastirane vodenom stihijom (Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije) ima slične ideje kako obnoviti zemlje i njihove ekonomije – javnim radovima.

Naime, sve tri zemlje su objavile da će posledice poplava sanirati uz pomoć angažovanja nezaposlenih. Takve najave podstakle su očivanja velikog broja nezaposlenih a s druge strane probudila i jugonostalgičarska sećanja kada se masovno išlo na radne akcije. One su, smatraju ekonomisti, ako stvari sagledavamo sa današnje distance više služile političkoj homogenizaciji nego obnovi zemlje budući da su uprkos volonterskom radu, bile dosta komplikovane i skupe za organizovanje.

Čak i da su nekada bile isplative, one nisu recept za dašanje suočavanje sa problemom rešavanja posledica poplava. “Radne akcije više nisu ekonomski održiv mehanizam”, smatra ekonomista Milojko Arsić, “jer je danas mnogo isplativije na izgradnji puteva, mostova i kuća angažovati odnosno građevinske firme koje raspolažu savremenom tehnologijom i stručnim radnicima. Građevinci bi to uradili kvalitetnije, za manje vremena ali i novca – ono što je nekada danima radilo 1000 akcijaša danas može da uradi nekoliko mašina. Tehnologija je napredovala i ne smemo sebi dozvoliti taj luksuz da ne pratimo njen razvoj. Osim toga građevinski sektor u Srbiji je neuposlen, pa bi njegovo angažovanje na sanaciji šteta podsticajno delovalo na privredu”.

radne akcije

Da podsetimo, guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, najavila je okvirni plan države da radnim akcijama obnovi zemlju, dodajući da bi u obnovi učestvovali nezaposleni u zamenu za plaćeni radni staž i zdravstveno i penziono osiguranje. Na konkretnija pitanja o ovom planu ni Nacionalna služba zapošljavanja, ni Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike nam nisu odgovorili do objave ovog teksta.

Međutim, čini se da je u Hrvatskoj ovaj plan malo bolje razrađen ili pak – bar bolje poznat javnosti. Naime, ova država je već objavila broj potrebnih “akcijaša” (945) i pozvala nezaposlene da se jave Zavodu za zapošljavanje. Planirano je i da oni za svoj rad budu plaćeni 3.536,64 kune (465 evra), kao i da im bude plaćen prevoz na posao.

Milojko Arsić smatra da u ovoj situaciji ljudima više odgovara isplaćivanje zarada (kao što će to činiti Hrvatska) nego uplaćivanje doprinosa i staža. Međutim, smatra on “volonteri su do sada uradili dovoljno, sada je vreme da država i privreda preuzmu stvar u svoje ruke”.

Država bi, prema njegovim rečima morala prvo da se pozabavi prikupljanjem finansijskih sredstava potrebnih za obnovu zemlje. “Moguće je to uraditi na više načina, odnosno kombinacijom sledećih: preraspodele sredstava u budžetu, uvođenjem privremenih poreza, podizanjem povoljnih namenskih kredita i obezbeđivanjem donacija od EU”, kaže Arsić i dodaje da bi države koje su manje zadužene imale i mogućnost koju mi nemamo – dodatno zaduživanje i povećanje deficita. Osim izgradnje puteva, mostova i kuća, prema rečima našeg sagovornika, taj novac treba da posluži i sistematičnom planiranju odbrane od ovakvih nepogoda u budućnosti. “Znam da je cilj najavljenog plana da se poveća zaposlenost, ali to ni u kom slučaju na bi trebalo raditi angažovanjem radnika – akcijaša koji ne bi plaćali poreze. Važno je da se obnova realizuje kroz regularne ekonomske procese. Plaćanje ljudima na ruke od strane države ne bi bilo prihvatljivo jer bi to predstavljao otvoren primer sive ekonomije, ali i nelojalne konkurencije – država ne bi mogla da traži od preduzeća da plaćaju poreze ako ih sama ne plaća”.

Sa druge strane, neki ekonomisti, poput Miroslava Zdravkovića, prave proračune kako bi angažovanje volontera i nezaposlenih na javnim radovima moglo da izgleda. Zdravković je sračunao da bi angažovanje 290.000 ljudi, uglavnom onih kojima su poplave i klizišta nanela dosta štete, ali i nezaposlenih lica i dobrovoljaca (studenata, srednjoškolaca), moglo da se plaća 700 dinara dnevno (bez poreza i doprinosa). Ako bi trajalo od 1.6 do 15.10, dakle 137 dana, trošak za državu bi iznosio 7.120.000.000 RSD ili oko 62 miliona evra (0,2% BDP-a).

Ukoliko bi u ovim akcijama od 10.000 do 50.000 ljudi učestvovalo u smenama od po 15 dana, za predviđeni vremenski period bi oko 290.000 prijavljenih prošlo kroz program obnove zemlje.

Prema Zdravkovićevom predlogu u ovakvo organizovanim javnim radovima bi se mogli obnoviti i ojačati nasipi na svim rečicama i rekama koje su plavile (na teritoriji cele Srbije, ne samo sada pogođenim opštinama) i očistiti rečna korita, zatim otpočela bi borba protiv klizišta kroz pošumnjavanje i građevinske tehnike prevencije ali i obnovili lokalna putna infrastruktura i zasadi voćnjaka i drugih višegodišnjih biljaka.

Ovaj ekonomista predlaže da se što pre počne sa radovima jer će nam u protivnom “u periodu licitiranja sa milijardama pomoći proći leto bez mnogo konkretnih efekata prevencije budućih nesreća”.

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić izjavio je da će inicijativu  za izmene Zakona o volontiranju, kako bi se omogućilo da se kroz radne akcije pokrene obnova poplavljenih delova Srbije pokrenuti to Ministarstvo i Ministarstvo za rad i zapošljavanje

“Neophodno je da se mobiliše cela Srbija, da svako ko može uzme učešće i da svi zajedno doprinesemo obnovi tamo gde je potrebno. U radnim akcijama učestvovaće svi zainteresovani, ali najviše omladina koja je uvek kad je najteže uz svoj narod, spremna da pomogne”, kazao je Udovičić, prenelo je Ministarstvo.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close