Program profesionalne orijentacije i karijernog vođenja koji je uveden u sve osnovne škole i kancelarije za mlade u Srbiji, do sada je prošlo više od 95.000 osnovaca i oko 50.000 srednjoškolaca. Program se sprovodi kroz projekat „Profesionalna orijentacija u Srbiji“, koji od 2011. realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije, sa ciljem da se kroz školske i vanškolske aktivnosti učenicima završnih razreda osnovne škole i srednjoškolcima pruži maksimalna podrška za samostalnu i valjanu odluku u izboru buduće škole i zanimanja. Mladi se kroz ovaj program osposobljavaju da upravljaju svojom karijerom i prilagođavaju brzim promenama na tržištu, da se stalno usavršavaju, donose odgovorne odluke u svim sferama života i aktivno utiču na ključne društvene i ekonomske okolnosti, istaknuto je na međunarodnoj konferenciji „Moj put do željenog zanimanja“, koja je u organizaciji GIZ-a okupila u beogradskom Sava centru najpoznatije domaće i strane stručnjake za ovu tematiku.
Projekat se sprovodi u okviru programa razvojne saradnje Savezne Republike Nemačke i Republike Srbije, sa glavnim ciljem da se kroz sistemsko povezivanje obrazovnih institucija i tržišta rada omogući brže zapošljavanje i smanji stopa nezaposlenosti među mladima. Prema rečima Jirgena Šmida, prvog sekretara za ekonomsku saradnju u Ambasadi Savezne Republike Nemačke u Beogradu, mladi su u fokusu razvojne saradnje Nemačke i Srbije kako bi im bilo omogućeno da ostvare svoje ciljeve i preuzmu odgovorne uloge u reformskim procesima. Nemačka je od 2000. godine do danas za Srbiju izdvojila 1,6 milijardi evra, a dve države trenutno realizuju 14 zajedničkih projekata iz raznih sektora, sa ciljem da se poboljšaju privredni i društveni uslovi u zemlji, pa time i perspektive za mlade generacije, istakao je Šmid.
Projekat „Profesionalna orijentacija u Srbiji“ primenjuje potpuno novi pristup, koji je na osnovu najboljih evropskih iskustava prilagođen uslovima u Srbiji. Učenici imaju mogućnost da kroz pet faza programa i kroz radioničarski rad sa vršnjacima steknu realnu sliku o svojim talentima i sposobnostima, informišu se o željenom zanimanju, o mogućnostima daljeg školovanja i situaciji na tržištu rada. Potom dobijaju priliku da se u preduzećima oprobaju u profesijama koje ih interesuju i da na osnovu svih tih informacija donesu odluku šta zaista žele da rade, i shodno tome, za koju školu da se opredele. U završnoj fazi programa, učenici stiču osnovne veštine kako da upravljaju karijerom, neprestano uče i svoj plan prilagođavaju i menjaju u skladu sa promenama životnih okolnosti.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja stoga je donelo odluku da se program profesionalne orijentacije uvede u svih 1.086 osnovih škola u Srbiji, u kojima je u programu angažovano oko 3.500 nastavnika i stručnih saradnika, rekao je Ljubiša Antonijević, pomoćnik ministra u Sektoru za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih. Tokom tri godine realizacije projekta, uspostavljena je saradnja među školama, saradnja sa roditeljima, sa lokalnim preduzećima u kojima se održavaju realni susreti mladih sa svetom rada, sa kancelarijama za mlade koje podstiču vršnjačko informisanje i sa lokalnom samoupravom. Na ovaj način vraćena je vaspitna funkcija u škole, koje su postale glavni mobilizator kapaciteta u lokalnoj zajednici, istakao je Antonijević.
Prema rečima Snežane Klašnje, pomoćnice ministra omladine i sporta u Sektoru za omladinu, institucionalna podrška mladima u Srbiji zasnovana je na Strategiji za mlade, a donošenjem Zakona o mladima, Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, a u skladu sa Strategijom karijernog vođenja i savetovanja i Nacionalnom strategijom zapošljavanja, postavljen je okvir za unapređenje kompetencija mladih, kako bi se povećale mogućnosti za njihovo zapošljavanje. U promociji karijernog vođenja i savetovanja, 145 kancelarije za mlade imaju veoma aktivnu ulogu u pružanju informacija iz ove oblasti, organizovanju realnih susrete sa svetom rada i vršnjačkih radionice za mlade.
U projektu učestvuju 32 lokalne samouprave u Srbiji i preko 1.000 kompanija koje su realizovale realne susrete za više od 51. 000 osnovaca i oko 15.000 srednjoškolaca. Preko timova za profesionalnu orijentaciju koji se formiraju na nivou lokalnih zajednica, uspostavlja se saradnja i sa filjalama Nacionalne službe za zapošljavanje, službama za socijalni rad i nevladinim organizacijama, pa ovakav obuhvat aktivnih učesnika pokazuje da je reč o jednom od najambicioznijih bilateralnih projekata, ocenio je Hajnc-Diter Harbers, vođa GIZ projekta „Profesionalna orijentacija u Srbiji“. Prema njegovim rečima, osnovni zadatak GIZ-a je da u saradnji sa svim relevantnim akterima uspostavi mrežu odgovornih ljudi i aktivira celu zajednicu u podršci mladima da se kroz profesionalnu orijentaciju osposobe za kvalitetan život.
Važnost ovakvog pristupa potvrđuju i rezultati istraživanja među mladima u Srbiji pre primene programa, prema kojima na odluku deteta o daljem školovanju najviše utiču vršnjaci, blizina škole, šta je od zanimanja u tom trenutku popularno u javnosti, slika o tome u kojim profesijama najviše može da se zaradi i mišljenje roditelja, naročito u situacijama kada je već razvijen porodični posao, navela je Marija Radovanović, viša menadžerka ovog projekta u GIZ-u. Nakon njegove trogodišnje primene, značajno je poboljšana informisanost učenika prilikom donošenja odluka o budućem zanimanju, što potvrđuje podatak da više od 90% svršenih osnovaca upisuje prvu želju sa liste. Radovanović je dodala da je posebna prednost ovoga programa što kod svakog deteta, shodno njegovim sposobnostima, neguje uslove za uspeh i priprema mlade da žive svoj život, da nauče da iskoriste šanse i savladaju prepreke.
Zahvaljujući uspostavljanju zajedničkih resursa i objedinjenom katalogu usluga o profesionalnoj orijentaciji, mladi ljudi su u mogućnosti da se infomišu o tome kakve vrste podrške mogu da dobiju u svojoj sredini, smatra Jelena Dimitrijević, direktorka Centra Inventiva, koji je implementacioni partner GIZ-a u ovom projektu. Učenici, nastavnici, roditelji, preduzeća i ostali učesnici programa, istakli su kao njegovu posebnu vrednost što se u realizaciji pruža sistemska podrška, koja je istovremeno dovoljno fleksibilna da se svako uključi u program shodno svojim kapacitetima. Dimitrijević posebno ističe IPA projekat, u kome se fokus pomera ka integrisanom pristupu, koji profesionalnu orijentaciju već od prvog razreda osnovne škole uključuje u nastavne sadržaje.
S obzirom na izuzetne dosadašnje rezultate ovog projekta i na njegov značaj za osamostaljivanje mladih u Srbiji i njihovo brže zapošljavanje, na konferenciji je zaključeno da bi program profesionalne orijentacije trebalo integrisati u obrazovni sistem na svim nivoima.