Grčka je 14. oktobra najavila probnu socijalnu pomoć za najsiromašnije iz 13 najugroženijih opština. Ovakva mera trebalo bi da ublaži težak položaj dela stanovništva. Grčka je u recesiji šest godina, a i pre teških ekonomskih problema je svaki peti stanovnik bio u riziku od siromaštva. Iako je grčka vlada nedavno objavila da se situacija poboljšava, sa rastom u trećem tromesečju, uspešnom emisijom srednjeročnih obveznica i primarnim budžetskim suficitom, budućnost Grčke i dalje je neizvesna zbog potrebe za velikim iznosima novca i nakon isteka programa štednje, ali i mogućeg dolaska na vlast radikalne levice Siriza, koja se protivi merama štednje.
„Predstavljamo oruđe socijalne politike za zaštitu najosetljivijih sugrađana, borbu protiv siromaštva i uključivanje onih koji su u riziku da se nađu na margini“, izjavio je premijer Antonis Samaras.
Ministar rada Janis Vrutsis rekao je da u većini evropskih zemalja postoji garantovan minimalni prihod.
Novom probnom merom će stanovnici 13 opština koji ispune određene kriterijume u pogledu prihoda i lične imovine tokom šest meseci 2015. dobijati oko 200 evra mesečno ukoliko žive sami, do 500 evra po domaćinstvu sa dvoje dece.
Ukoliko bi se ovaj program primenio na celu zemlju u njega bi se uključilo 7% Grka, rekao je premijer.
Nakon šest godina duboke recesije stopa nezaposlenosti u Grčkoj iznosi 26,4%, što je najviša stopa u Evropi. U većini slučajeva reč je o dugotrajnoj nezaposlenosti, a tek svaki deseti dobija naknadu.
Prema najnovijim statističkim podacima, skoro svaki četvrti Grk bio je u riziku od siromaštva 2013, sto je isto kao i 2012. Sve je veća stopa osoba koje žive u oskudici. Toi znači da 2,5 miliona osoba dobija manje od 60% središnje zarade, odnosno one od koje 50% stanovnika dobija više, a 50% manje. Reč je o iznosu od 418 evra mesečno za samu osobu i 878 za četvoročlanu porodicu.
Međutim, ministar rada Grčke takođe je ukazao da ček i u periodu snažnog rasta između 1997. i 2004. stopa siromaštva uglavnom nije spadala ispod 20%, što je neuspeh.
Grčka i dalje strašilo za investitore
Grčka vlada socijalista i desnice nedavno je objavila pozitivne vesti – rast u trećem tromesečju, uspešno izdavanje srednjeročnih obveznica prvi put od početka krize, kao i bazični budžetski suficit, odnosno suficit bez servisiranja duga.
Premijer te zemlje Antonis Samaras čak se u javnosti poigravao i idejom da će Grčka uspeti pre predviđenog roka da izađe iz programa pod nadzorom EU, Evropske centralne banke i MMF-a koji podrazumeva 240 milijardi evra pozajmica koje su zemlji odobravane od 2010. da bi izbegla finansijski slom. U zamenu za to sprovođene su stroge mere štednje, koje su građani jako teško podneli.
Međutim, sredinom oktobra na tržištu se očitava strah od neizvesne budućnosti, koji je podstaknut sumornom ekonomskom situacijom u EU, ali i problemima same Grčke.
Tako je na atinskoj berzi zabeležen pad od oko 6% 14. i 15. oktobra, a stopa za desetogodišnje obveznice, koja je u prethodnim sedmicama iznosila oko 6,5%, skočila je na blizu 9%. U Atini ovo nisu očekivali.
Pored opšte nepovoljne ekonomske situacije u Evropi, razlozi za ovo leže i u Grčkoj, smatra ekonomista Hesus Kastiljo iz finansijske kompanije Netaksis.
On navodi da neki ekonomisti predviđaju da će Grčkoj po isteku plana pomoći 2016. i dalje nedostajati 12 milijardi evra, što će teško naći na tržištu.
Pored toga, postoji realna mogućnost da na vlast sledeće godine dođe radikalna levica Siriza, koja je dobila najviše glasova na izborima za Evropski parlament, a ima i najveću podršku prema istraživanjima javnog mnjenja. Ova partija je proevropska, ali se protivi merama štednje, zbog čega svet finansija od nje strahuje.
Premijer Antonis Samaras će pre kraja zime morati da raspusti parlament ukoliko ne uspe da pridobije podršku 180 od 300 poslanika za kandidata kojeg predloži da zameni predsednika Karolosa Papuljasa, čiji mandat ističe u martu. Vladajuća većina ima 155 poslanika.
Izvor: AFP