“Neke kuće su na početku radova, neke na polovini, neke su završene ali kao što smo obećali sve kuće će biti obnovljene do zime”, rekao je pri obilasku Obrenovca pre mesec dana Siniša Mali, gradonačelnik Beograda. Zima se opasno približila a sa njom i ideja da je ovo možda bio preambiciozan plan.
Naime, na dinarski i devizni račun koji je otvorila Vlada Srbije slivala su se sva sredstva za pomoć ugroženima u poplavama. Do kraja oktobra na ovim računima, zajedno sa uplatama na mobilni broj 1003, ostalo je nešto manje od 4.326.169 evra. Krajem prošlog meseca ova suma, bez uplata na humanitarni telefonski broj, bila je skoro trostruko veća ali i to je bio minoran iznos, s obzirom na činjenicu da je šteta od poplava procenjena na 1,3 milijarde evra.
Raspolaganje sa ovim novcem je proteklih meseci izazivalo dosta pažnje javnosti, pre svega zbog velikog broja zahteva za unapređenjem transparentnosti. Podaci o utrošenom novcu su tako sporo i konfuzno objavljivani a paralelno sa tim stanovnici područja ugroženih poplavama su se žalili da pomoć ni ne dobijaju, da je satirični sajt Njuz.net objavio vest da “niko u Vladi Srbije već danima ne uspeva da se seti kada je i zašto pokrenut SMS servis 1003”. Vest su obogatili i izmišljenim intervjuom sa anonimnim sagovornikom iz Vlade koji kaže da u Srbiji situacija jeste loša u ekonomskom smislu, plate su niske, a cene sve više i više, ali je važno da smo mi svi živi i zdravi i da imamo krov nad glavom: “Zamislite da nas je, daleko bilo, zadesila neka elementarna nepogoda i da su ljudi ostali bez svega što su stekli, to bi bilo strašno za sve nas. Ovako nam je trenutno najveći problem da utvrdimo zašto je otvoren servis 1003 i šta treba da radimo sa prikupljenim novcem, a to, priznaćete, i nije tako loše”.
Iako u Srbiji često i najcrnje teme imaju dosta komičnih elemenata, ova više nije nimalo smešna. Zima dolazi a Obrenovčani koji su ostali bez krova nad glavom i dalje spavaju u prostorijama bez grejanja. Oni koji su dobijali humanitarnu pomoć u vidu konzervirane hrane žalili su se da je istoj u više navrata bio istekao rok trajanja, kao i da je nije bilo dovoljno. O ličnoj higijeni da ne govorimo. Ustvari, pošto slika govori više od hiljadu reči, na fotografiji Radija 021 možete videti kako se na pijaci prodaju sapuni i druga sredstva za ličnu higijenu sa oznakom H, koju su volonteri stavljali na donirane proizvode kako bi sprečili njihovu preprodaju. U čemu dakle nisu uspeli.
Još neki su u ovoj nesreći videli šansu za sticanje dodatnih sredstava. Prema rečima direktora Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima Marka Blagojevića svako deseto izdato rešenje za izgradnju porušenih kuća je problematično.
Naime, Kancelarija se upustila u posao verifikacije rešenja koja su donele lokalne samouprave da bi se utvrdilo da su ljudi za koje počinje zidanje novih kuća upravo oni kojima je ta pomoć neophodna, jer je bilo i slučajeva da su ljudi podnosili zahteve za obnovu napuštenih objekata, ili još gore – da gastarbajteri dođu iz inostranstva, naplate pomoć, pa se sa tom pomoći vrate u zemlje u kojima žive, a svoju nekretninu ostave vlažnu, poplavljenu, zajedno sa stanarima koji u njoj žive.
U toku je gradnja 166 kuća, a do kraja sledeće nedelje očekuje se početak izgradnje još 62 kuće. Od toga je 55 iz donacije EU i sedam iz donacija Francuske. U Krupnju se gradi 17 kuća iz donacije UAE i 10 iz donacije EU.
Iako se zvaničnici hvale da izgradnja ide brzo, u javnosti postoji utisak da je ceo proces obnove ipak – prespor. U medijima se često pojavljuju reportaže iz Obrenovca o životu u šatorima, i tako već mesecima. Poslednju smo mogli da vidimo krajem oktobra, kada smo iz svojih toplih domova na internetu čitali kako se, uz pomoć vrele vode u dvolitarskim flašama, greju Obrenovčani koji i dalje žive u šatorima.
Ni javnost izgleda više nije potresena onim što se dogodilo i što se i dalje događa Obrenovčanima i žiteljima drugih potopljenih mesta. Kao što su psiholozi i govorili, empatija i humanost su se “izlizale” pa su se ljudi koji su bili aktivno uključeni u spašavanje ugroženih vremenom vratili svojoj svakodnevici i zaboravili na unesrećene.
Više se ni u medijima ne pominje ni broj 1003, niti bilo koja druga vrsta pomoći. Po ko zna koji put, pokazalo se da kao narod imamo “kratku pamet”.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.