Logičkom greškom se naziva greška u rezonovanju. Kao i matematičke jednačine, logika ima svoju strukturu i ona izgleda otprilike ovako: jedan plus dva jednako je tri. Na jednoj strani jednačine stoji ono što već znamo ili u čemu se slažemo, a na drugoj strani je odgovor koji je istinit sve dok se parametri na prvoj strani ne promene.
U logici se ideja naziva premisa i ona se može uklopiti s drugim premisama tako da nas dovede do validnog zaključka. Uzmimo, primera radi, da jedna premisa glasi: magneti privlače železo, a druga – određeni predmet je napravljen od gvo- žđa. Bez ikakve provere možemo logički ispravno zaključiti da će magnet privući taj predmet.
Ali šta ako zamenimo premise?
Recimo, znamo da magneti privlače gvožđe i vidimo da je magnet privukao neki predmet. Možemo li zaključiti da je taj predmet gvozden? Nažalost, ne možemo.
Takva postavka izgleda logična, ali zaključak više nije validan jer magneti ne privlače samo železo već i druge metale, na primer, nikl.
Izvođenje ovakvog pogrešnog zaključka zove se logička greška.
Formalne i neformalne greške
Postoje dve vrste logičkih grešaka: formalne i neformalne.
Šablon razmišljanja koji nameće formalna greška uvek je pogrešan zato što postoji greška u samoj strukturi argumenta, u njegovoj logičkoj formi. Kod for- malnih grešaka sasvim je moguće da su premise istinite – a možda čak i zaklju- čak bude istinit – ali je sâm argument netačan jer izvedeni zaključak ne sledi iz zadatih premisa.
Naš prethodni primer s magnetom prava je formalna greška. Premise jesu isti- nite, ali zaključak ne sledi iz njih. Predmet može biti gvozden, i u tom slučaju zaključak je istinit, ali isto tako može biti i od nikla. Zaključak da je predmet koji je magnet privukao obavezno napravljen od gvožđa, ne sledi iz zadatih premisa i zato je pogrešan.
Neformalne greške mogu imati validnu logičku formu, ali su ipak greške zbog karakteristika samih premisa. Zaključak se izvodi iz datih premisa i samim tim je logički validan, ali nije istinit zbog toga što jedna premisa ili obe premise nisu istinite.
Ukoliko prva premisa iz našeg primera glasi: magneti privlače papir, naš zaklju- čak da će magnet privući svesku formalno je logički validan. Međutim, nije istinit, jer je premisa na osnovu koje smo došli do tog zaključka neistinita.
Zašto treba da prepoznajemo logičke greške
Vrlo je važno znati strukturu logičkog argumenta. Niko ne bi napravio grešku i rekao da je tri plus pet jednako jedan. Pravila treba da se uvažavaju, a zbog krše- nja pravila logike zaključak može da izgleda kao validan i kada to nije. Posledice mogu biti bezazlene, ali i veoma ozbiljne ukoliko na takvim greškama zasnivamo važne životne odluke.
Ako se ne pazi, vrlo je lako pobrkati logičke greške sa ispravnim zaključcima. Ljudi to stalno rade, slučajno ili namerno – da bi nekoga prevarili.
Logičke greške se najčešće – i to namerno – primenjuju u politici, religiji, mar- ketingu i, uopšte, u svim životnim situacijama kada neko želi da ubedi veliki broj ljudi da ga poslušaju, da mu poveruju i da urade ono što je dobro za tog poje- dinca, a skoro sigurno loše za ostale.
Naučimo li šta su i kakve su logičke greške, lakše ćemo prepoznati tvrdnje koje su izgrađene na logički i strukturno pogrešan način. Tako sprečavamo druge da nas prevare i prodaju nam maglu, pa činili oni to slučajno ili namerno.
Postoji tu još jedna korist. Kad savladamo prirodu logičkih grešaka, sprečićemo sebe da koristimo strukturno i logički pogrešne tvrdnje i argumente. I tada nećemo varati druge a, što je važnije, ni same sebe.
Jedan čovek reče Epiktetu: „Ubedi me da je logika neophodna“. Filozof ga upita:
„Hoćeš li da ti to demonstriram?“
„Hoću“, reče čovek.
„Moram li onda koristiti demonstrativnu formu argumenta?“, postavi Epiktet sledeće pitanje.
„Da“, ponovo će čovek.
Epiktet nastavi da ispituje sagovornika: „A po čemu ćeš prepoznati da li iznosim pogrešan argument?“
Čovek je ćutao.
„Zar ne vidiš“, završi razgovor Epiktet, „da i sam prepoznaješ kako je logika neop- hodna – bez nje ne možeš čak ni znati da li je potrebna ili nije.“
Ne sledi
Zaključak ne sledi iz datih premisa
Latinski naziv: non sequitur¹
Logička greška ne sledi nastaje kada se izvodi zaključak koji ne sledi iz zadatih premisa. Zaključak sam po sebi može zaista biti istinit, ali argument je pogrešan zbog toga što ne postoji adekvatna veza između zadatih premisa i izvedenog zaključka. Sve formalne logičke greške u osnovi spadaju u greške tipa ne sledi. Mnogi poznati oblici ove greške svrstani su u različite tipove logičkih grešaka.
Često su primeri argumenata ne sledi urnebesno zbunjujući, ali u ozbiljnoj dis- kusiji mogu biti suptilni i teško ih je otkriti.
U svakodnevnom govoru non sequitur je svaka izjava čiji je kraj potpuno nepove- zan s prethodnim delom. Može da se odnosi i na odgovor ili komentar koji nema nikakve veze s prethodnom izjavom ili pitanjem.
U literaturi se strategija ne sledi često koristi da bi se postigao efekat komič- nog. Dotična izjava bude toliko nepovezana s prethodno izrečenim, toliko je apsurdna, da naprosto zaprepašćuje i samim tim je smešna.
Primeri
Ako kupite ovaj telefon, svi prijatelji će vas voleti.
Neki prijatelji će biti ljubomorni zbog tog novog telefona.
Globalno zagrevanje izazivaju sunčeve pege, što znači da ga ne izazivaju ljudi.
Jedan poznati uzrok ne isključuje sve ostale dodatne uzroke.
Ako ne kupite našu hranu, zanemarujete svoj organizam.
Čak i ako prihvatimo da je njihova hrana zdrava, opet postoje i drugi izvori zdrave hrane, ne samo taj jedan.
Žika živi u velikoj zgradi, znači da je i njegov stan veliki.
U velikoj zgradi može, naravno, biti i malih stanova.
Čuo sam kako Jovan tvrdi da u Bibliji ima grešaka. Nisam znao da je ateista.
Činjenica da je Jovan pronašao grešku u Bibliji ne znači da je on automatski ate- ista. Možda je samo iskren ili pripada drugoj religiji.
Hiljade ljudi veruju u homeopatiju, znači da tu ima nešto.
Tačno, ali je homeopatija ipak samo naučno dokazani placebo.
Ignorisanje problema
Argument koji nema veze s temom dijaloga
Latinski naziv: ignoratio elenchi ²
Ignorisanje problema je logička greška koja nastaje kada argument nema nika- kve veze s postavljenim pitanjem ili definisanom temom. Argument sam po sebi može biti potpuno validan i zaključak može čak biti i istinit, ali ni jedan ni drugi nemaju veze s početnim pitanjem ili temom razgovora.
Ignorisanje problema jedna je od logičkih grešaka koje je Aristotel prepoznao i naveo u svom delu Organon.3, 4 U širem smislu, kako Aristotel tvrdi, sve logičke greške su ovog tipa.
Ignorisanje problema se pogrešno izjednačava s greškom ne sledi, iako su one suštinski različite. Za razliku od greške ne sledi, gde zaključak ne može da se izvede iz zadatih premisa, kod ignorisanja problema greška nije u samom argumentu već u njegovoj vezi s temom ili pitanjem. Sam argument može biti validan, ali ako se ne odnosi na postavljenu temu ili ako ne odgovara na posta- vljeno pitanje, onda je reč o logičkoj grešci ignorisanje problema.
- Ignoratio elenchi (lat.) – ignorisanje opovrgavanjem
- http://wikipedia.org/wiki/Organon
- https://archive.org/details/AristotleOrganon
U nekim slučajevima argument može biti kombinacija ove dve greške. Ako se postavlja argument koji ne samo da nema veze s temom već je uz to i sam po sebi pogrešan, pa zaključak ne sledi iz datih premisa, onda tu postoje dve greške: ignorisanje problema i ne sledi.
Primeri
Milan: Ajd’ mi pomozi da rešim ovu ukrštenicu. Stevan: Sutra idem na basket, pa ne mogu.
Na prvi pogled neko bi pomislio da basket ima veze s rešavanjem ukrštenice, međutim, zaista nema.
Mama: Stevane, hajde na spavanje, vreme je. Stevan: Mama, a zašto ptice lete na jug?
Mama: Zbog hrane. Hajde sada u krevet. Stevan: Mama, a zašto pčele imaju maticu?
Mama: Da ima ko da im kaže kada je vreme da idu na spavanje!
Kao što je mnogim roditeljima poznato, deca će na sve načine pokušati da odlože odlazak u krevet.
Petar: Trebalo bi da prostitucija bude odobrena i zakonski regulisana. Stevan: Ja mislim kako bi trebalo da se legalizuje marihuana!
Iako je drugi predlog validan, ipak nema veze s prvim predlogom.
Argument iz greške
Zaključak da je tvrdnja neistinita zato što argument nije validan
Latinski naziv: argumentum ad logicam⁵
Argument iz greške logička je greška koja nastaje kada se tvrdi da je nečiji stav obavezno neistinit zato što je u odbrani tog stava korišćen pogrešan argument.
Kao sve drugo, i logičke greške mogu biti pogrešno shvaćene i primenjivane, pa čak mogu postati i izvor pogrešnog rezonovanja. Kada je argument pogrešan, onda ne postoji logička veza između premise i zaključka. Ali to ne govori ništa o tome da li je sam zaključak tačan.
Činjenica da neko nije odbranio svoju tvrdnju nije ujedno dokaz da je ta tvrdnja automatski pogrešna. Možda postoje drugi validni argumenti koji tu tvrdnju podržavaju, ali su dotičnoj osobi nepoznati. Zato nije opravdano izjaviti da je zaključak neistinit samo zato što je argument pogrešan.
Prilično je lako smisliti pogrešan argument za bilo koju tvrdnju, bila ta tvrdnja istinita ili neistinita. Istinski je teško naći ubedljiv argument za potvrdu odre- đene izjave, čak i kada je ona istinita.
- Argumentum ad logicam (lat.) – argument iz logike.
Treba imati na umu da je sasvim razumno odbaciti tvrdnju za koju ne postoji nijedan adekvatan dokaz. Ukoliko pokažete da su svi ponuđeni argumenti za određenu tvrdnju pogrešni, onda možete da je odbijete. Pritom nećete napraviti logičku grešku argument iz greške, jer je teret dokazivanja upravo na branio- cima te tvrdnje. Međutim, ako je odbijete, a uz to još i zaključite da je suprotna tvrdnja tačna, onda ste napravili logičku grešku.
Ovo je greška zato što se prebrzo izvlači zaključak da ne postoje drugi validni argumenti za tu tvrdnju i to samo zato što je neko iskazao jedan ili više pogrešnih argumenata za nju.
Primeri
Prepoznavši da je Tijana napravila logičku grešku dok je objašnjavala kako bi trebalo da jedemo zdravu hranu zato što je to popularno, Stevan odlučuje da svakog dana pojede po nekoliko duplih čizburgera sa slaninom.
Iako je sasvim tačno da ništa ne treba raditi samo zato što je popularno, to ne znači da nije tačna tvrdnja kako valja jesti zdravu umesto brze hrane.
Nevena: Sve mačke su životinje. Mika je životinja. Dakle, Mika je mačka. Stevan: To je logička greška i zaključak je pogrešan. Dakle, Mika nije mačka.
Iako Nevena jeste napravila logičku grešku, to nikako ne znači da Mika zaista ne može biti mačka.
Heliks, 50 logičkih grešaka, Predrag Stojadinović