Prema Transparency International-u među najmanje korumpiranim zemljama u 2014. godini na prvom mestu bila je Danska, a sledile su je Novi Zeland, Finska, Švedska, Norveška i Švajcarska. Sa druge strane, najkorumpiranije države bile su Somalija, Severna Koreja, Sudan i Avganistan.
Među zemljama Zapadnog Balkana na ovoj listi najbolje je plasirana Hrvatska koja je na 61. mestu, sledi je Makedonija na 64. poziciji, Crna Gora na 76., Srbija na 78., a potom i BiH koja je na 80. mestu.
Iako je aktuelna vlast celu predizbornu kampanju, ispostavilo se poprilično uspešnu, zasnovala na obećanju borbe protiv korupcije, na ovoj listi je Srbija baš u toj oblasti nazadovala. Naime, naša zemlja je ove godine pala za šest mesta u odnosu na 2013. Tako smo se našli u društvu sa Svazilendom, Sao Tome i Principe i Tunisom.
U kategoriji Kontrolisanja korupcije – načina na koji se vlasti bore protiv iste i umešanosti vlasti u korupciju – takođe nismo postigli zavidne rezultate. Na skali od -2,5 do 2,5 gde pozitivan rezultat znači da se vlasti efikasnije bore protiv korupcije, mi smo osvojili -0,21.
Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbija, za Radio Slobodnu Evropu rekao je da u Srbiji ipak postoji politička volja za borbu protiv korupcije ali i da se “ta politička volja ne demonstrira tamo gde joj je mesto, ili se makar ne demonstrira uvek. O tome naročito rečito govore primeri zakona koji su doneti ali nisu sprovedeni u delo. Poput Zakona o javnim preduzećima koji predviđa konkurs kao antikorupcijsku meru. A onda imate situaciju da ti konkursi nisu okončani ni godinu dana nakon raspisivanja. Negde nisu ni raspisani.“
Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište rekao je tim da se u Srbiji menjaju političari, ali ne i pravila igre, i da će nas zbog toga sigurno zaobići neki investitori: “Oni znaju da u ovakvim zemljama biznis ne može da se radi a da se ne daje mito. A ako to urade onda ih u njihovoj matičnoj zemlji kažnjavaju jednako kao da su podmićivali tamošnje službenike, dakle u Americi ili u Zapadnoj Evropi. Jedan broj njih ne dolazi zbog toga, a drugi zato što je izdatak za mito dosta veliki teret uz poslovne troškove”.