Vlade zemalja i energetske kompanije u regionu Jugoistočne Evrope suočavaju se s nizom energetskih izazova – od zavisnosti od uvoza energije, oronulih proizvodnih pogona i gubitka energije pri prenosu i distribuciji, do neefikasne infrastrukture. Sa druge strane, energetske potrebe jedne države prate kretanje BDP-a pa će očekivani realni godišnji rast od 2- 4% do 2018. godine dovesti do porasta energetskih potreba i doprineti nestabilnosti regiona koji je već značajno zavisan od uvoza energije – čak 30-50% pa je pouzdano, cenovno efikasno i ekološki održivo snabdevanje energijom od presudne važnosti za ukupni ekonomski i društveni razvoj jugoistočne Evrope.
Na osnovu analize najvećih energetskih izazova u regionu, vodeća globalna konsultantska kuća A.T. Kearney veruje da jugoistočna Evropa poseduje kapacitet, ne samo da bude aktivan faktor na energetskoj karti Evrope, već da postane stub ekonomskog i društvenog razvoja. Prema rezultatima analize, zemlje Jugoistočne Evrope treba da obrate pažnju na sledećih nekoliko faktora:
Uravnoteživanje strukture korištene energije
Analiza strukture korištene energije pokazuje kako je region JIE preterano zavisan od uglja, kao i da se potencijali nuklearne energije i prirodnog gasa ne iskorišćavaju u punoj meri. Pri tome JIE emituje skoro 30 posto više CO2 da bi proizvela jedinicu energije u odnosu na prosek EU i ostaje visoko zavisna od uvoza sirove nafte i naftnih derivata, prirodnog gasa i električne energije.
Električna energija.
JIE je neto uvoznik električne energije, s izuzetkom Srbije i BiH. Region bi mogao da premosti ovaj raskorak poboljšanjem efikasnosti u proizvodnji (zamenom stare), prenosa (smanjenjem gubitka na 5% uz 0.8 milijardi evra uštede) i distribucije (uvođenjem pametne merne tehnologije i naprednih sistema upravljanja).
Sirova nafta i naftni derivati.
Države JIE imaju ograničene zalihe sirove nafte. Samo 20% domaći rafinisane nafte dolazi s naftnih polja unutar regiona. Dodatno, rafinerije su uglavnom nedovoljno iskorišćene i neefikasne, a samo povećanje kapaciteta je teško ostvarivo s obzirom na ograničenja tržišta i marži.
Prirodni gas.
Države JIE su veliki neto uvoznici prirodnog gasa sa izuzetkom Hrvatske koja proizvodi 80% svojih potreba za razliku od Srbije (20 do 25 posto) i ostalih država (isključivo uvoz). Infrastruktura gasovoda i terminala za tečni naftni gas (TNG) koja povezuje države JIE s gasom bogatim regijama je od ključne važnosti za uspostavljanje održivog snabdevanja.
Obnovljivi izvori energije (OIE).
Region JIE ima veliki potencijal za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, pogotovu iz vode i biomase, ali i iz vetra, i sunčeve i geotermalne energije. Dokaz u prilog tome je i činjenica da su još 2009. godine države u regionu imale viši udeo energije iz obnovljivih izvora nego prosek EU27 zemalja. Ipak, tempo implementacije je za sada prespor.
Na osnovu rezultata analize, A.T. Kearney preporučuje najefikasije rešenje – izgradnju bolje infrastrukture, tj usredsređivanje na razvitak infrastrukture za električnu energiju (iskorišćavanje potencijala vodenih tokova) i prirodnog gasa (izgradnja gasovoda poput Trans-atlantskog, Jonsko-jadranskog – kroz JIE za dostavu gasa u EU iz regija bogatih gasom).
Analitičari ove kompanije pobrojali su sedam strateških prioriteta koji će biti od ključne važnosti za njihov uspeh:
1. Obavezati svaku državu da pruži svoj doprinos zajedničkim projektima gasne infrastrukture,
2. Razvijati projekte usmerene na prekograničnu energetsku saradnju, posebno za OIE,
3. Razviti strategije za privlačenje stranih ulaganja u OIE kroz pojednostavljivanje postupaka odobravanja i priključivanja na mrežu; osigurati distribuciju i implementirati planove sertifikovanja,
4. Usredsrediti se na operativnu efikasnost u rafinerijskom sektoru i potencijalno deljenje kapaciteta,
5. Umanjiti gubitke električne energije u prenosu i distribuciji korišćenjem pametnih mernih tehnologija,
6. Podučiti potrošače o energetskoj efikasnosti i podsticati ih da štede energiju,
7. Ugraditi preostale elemente trećeg energetskog paketa u primarno i sekundarno zakonodavstvo, i razviti povezane nacionalne akcione planove.