Italijanska statistika (ISTAT) je saopštila da je u maju mesecu prošle godine poslato na adrese penzionera koji žive u inostranstvu 473.000 uputnica sa njihovim prinadležnostima. S obzirom da je 2012. godine takvih bilo 300 hiljada i da broj sve brže raste moglo bi se sa velikom verovatnoćom prognozirati da je broj italijanskih penzionera rasejanih po svetu već veći od 500 hiljada! Svedoci smo da iz mnogih zemalja beže mlade generacije, da odlaze i sredovečni u potrazi za poslom, ali malo gde penzioneri predstavljaju tako veliku grupu optanata.
Razlog je jednostavan – život u Italiji postaje sve skuplji, a penzionera sa manje od 1.500 evra mesečno prihoda ima 44 odsto, odnosno oko 5,5 miliona. Sa tim parama teško je sastaviti kraj s krajem u Rimu ili Milanu. Pola miliona onih koji su otišli, iako procentualno neveliki udeo, ipak je mnogo i dokaz da kriza uzima još jedan danak te da niko nije uspeo da joj umakne. Onih mladih i sredovečnih, koji poslu i prihodu ne mogu da se nadaju u Italiji godišnje ode u proseku 94.000, a pritom je najveća starosna grupa od 18 do 34 godina i iznosi 36,2 odsto.
Najveći broj penzionera odlazi u zemlje Evrope i njihovi prihodi u 77 odsto slučajeva ne prelaze 1.000 evra mesečno. Najmasovnije se odlazi u Bugarsku, Rumuniju i Mađarsku. Postoje agencije koje se bave “provodadžisanjem” – što će reći nalaze osobe koje su sklone da sklope brak sa penzionerom na obostranu korist budući da je za ljubavne zanose ostalo malo energije. Nakon smrti osobe poreklom iz Italije, po pravilu znatno starije, ostaje porodična penzija sa kojom se može vrlo dobro živeti u navedenim zemljama.
No nisu samo najsiromašniji ti koji odlaze u svet. Oni sa 1.500 i više evra mesečnog prihoda opredeljuju se za Ekvador, Kostarika, Kanarska ostrva (zemlje koje su na vrhu rang-liste indeksa “srećnog stanovništva”. Ko poseduje nekretnine u Italiji za sumu po kojoj ih proda može u navedenim zemljama kupiti sebi pristojnu kuću, jer kako navode anketirani stan od 70 – 80 kvadrata košta manje nego garaža u centru Rima ili Milana.
Najpopularniji izvor informacija je International Living Magazin koji daje podatke o cenama nekretnina, životnim troškovima, stepenu kriminaliteta, državnim propisima koji se tiču stranaca i posebno o kvalitetu i ceni zdravstvenih usluga te mogućnostima investiranja uštede, zapravo o svemu što može biti interesantno za “avanturiste u poodmaklim godinama”. Postoje agencije, savetnici (advokati) i ne mali broj drugih koji pružaju praktične usluge i u tom trendu vide mogućnosti sopstvenog angažovanja i zarade.
Štampa se potrudila da podatke potkrepi konkretnim slučajevima. Na primer, namešten stan od 90 kvadrata za prekrasnom baštom u centru Tunisa košta 300 evra mesečno, restorani su toliko jeftini da se ne isplati kuvati sam, većina stanovnika govori francuski, a dobar deo i italijanski, lekari su uglavnom školovani u Francuskoj pa su i usluge na zavidnom nivou. Anketirana penzionerka kaže da je za lečenje i opravku zuba platila 80 evra, a da je u Italiji ta intervencija ne bi koštala manje od 300 evra. Iako veliki broj penzionera najviše voli tople krajeve ipak je na prvom mestu Bugarska zbog izrazito niskih troškova života, članstva u EU pa prema tome i važenja besplatne zdravstvene zaštite, srdačnosti stanovnika, i dobrih, čestih i jeftinih autobuskih linija sa Severnom Italijom.
Prekomorske i prekookeanske destinacije naglo su postale privlačne od kada su skajp veze počele masovno da se koriste, tako da deka ili baka penzioneri sa bilo kog kraja globusa (a ima ih poprilično i u Tajlandu) mogu svakodnevno da čuju i vide svoje unučiće. Privlačna snaga toplih mora navodi decu da češće posećuju roditelje na Kanarima nego da su na 50-tak kilometara od njih u Italiji.
Korisno je uključiti se u trend, koji će s obzirom na pesimističke prognoze u vezi sa ekonomijom rasti još dugo vremena. Čuo sam za jedan penzionerski italijanski bračni par koji je kupio prostranu vikendicu na Fruškoj Gori blizu Novog Sada i žive već dve godine tamo u dobrim odnosima sa komšilukom i kao lokalni kuriozitet. Šteta je ostati na nivou kurioziteta, valja pokušati više od toga, napraviti posao na obostrano zadovoljstvo.