Izveštaj sa srpskog berzanskog tržišta počinjemo informacijom sa svetskog tržišta, s obzirom na njen značaj i uticaj na dešavanja za naše tržište. Naime, cena pšenice na dve najveće američke robne berze u Čikagu i Miniapolisu je pala na petogodišnji minimum. Pad cena je signal i ponudi i tražnji da se povuku sa tržišta: prvima u očekivanju zaustavljanja padajućeg trenda, a drugima u očekivanju daljeg pada cene. Posledica ovakvih dešavanja na međunarodnim tržištima između ostalog su razlog još jednog izuzetno malog prometa u trgovanju na organizovanom berzanskom tržištu u Novom Sadu. Promet od 624 tone za 29,49% je manji u odnosu na prethodnu nedelju, dok je finansisjka vrednost prometa iznosila 13.215.730 dinara i za 43,85% je manja nego prethodne nedelje.
Cena pšenice u Srbiji, usled već pomenutih okolnosti na međunarodnom tržištu nikako da se izdefiniše na ravnotežnoj tački koja će zadovoljiti i prodavce i kupce. Ponude na novosadskoj berzi ima, pojavljuje se i tražnja, ali rasponi cena jedne u odnosu na drugu stranu su suviše veliki da bi realizovala trgovina, tako da ovom robom protekle nedelje nijeuopšte trgovano na “Produktnoj berzi”.
Kukuruz u toku nedelje je imao najpre blagi pad, pa potom rast. Berzansko trgovanje početkom nedelje je otvoreno cenom 15,10 din/kg bez PDV, ali je krajem nedelje registrovana cena od 15,40 din/kg. Prosečna cena trgovanja je iznosila 16,89 din/kg ( 15,35 bez PDV). Upoređujući prosečne cene trgovanja u nedelji za namaj u odnosu na prethodnu nedelju, za kukuruz se može reći da cena stagnira jer je na potpuno istim vrednostima. Međutim, ako se uzme u obzir trend u toku same nedelje, evidentno je da je cena u blagom porastu.
Tržište soje se stabilizovalo na relativno niskom cenovnom nivou. Realizovana cena trgovanja od 45,10 din/kg ( 41,00 bez PDV), za 0,60% je veća nego prethodne nedelje. Koliko je soja izgubila na svojoj tržišnoj poziciji, najbolje govori podatak da je u odnosu na tačno pre godinu dana cena ove uljarice niža za čitavih 25%. Vrednovano u dolarskom vrednostima, cena je u realnom padu u odnosu na period od pre godinu pada za čitavih 47%.
Od ostalih roba trgovalo se još samo mieralnim đubrivom SAN i to po ceni od 39,27 din/kg.
PRODEX
Ovonedeljni promet na “Produktnoj berzi”, jedva nešto veći od 600 tona, ukazuje da tokom protekle nedelje nije bilo značajnijih cenovnih pomaka, kada su u pitanju najznačajniji primarni poljoprivredni proizvodi.
Pšenicom se nije trgovalo, ali je indikativno da kupci tokom čitave nedelje nisu reagovali ni na ponude sa nižom cenom, u odnosu na poslednju registrovanu. Cena kukuruza je početkom nedelje krenula da pada, u nedostatku adekvatne tražnje, ali se do kraja nedelje, usled blagog porasta interesovanja izvoznika, vratila na svoj prošlonedeljni nivo.
Najveća cenovna pomeranja registrovana su na tržištu soje, gde je cena početkom nedelje porasla na 41,00 din/kg, bez PDV-a, da bi do kraja nedelje dostigla i 41,30 din/kg, bez PDV-a, što je za 0,70 din/kg, više u odnosu na prošli petak.
Upravo je blagi rast cene soje prouzrokovao da PRODEX, nakon dvonedeljnog pada, zabeleži porast indeksne vrednosti. Na današnji dan ovaj pokazatelj beleži indeksnu vrednost od 208,47 poena, što je za 0,46 indeksnih poena više nego prošlog petka.
SVET
Vrednosti pšenice su tokkom čitave nedelje bile u konstatnom padu. Najviše na osnovu veoma bobrog stanja zaliha, kao i veoma povoljnih uslova za useve 2015. Nedeljna izvozna prodaja, bila je na nivou od 459.000 tona (uključujući količinu od 130.700 tona za isporuku 2015/16), bila je bolja od očekivane. Satnje ozimih useva pšenice u Kanzasu su na nivou od 44% dobar/odličan, što je i dalje +10% g/g.
Cena kukuruza je u proteklih nedelju dana na CBOT-u skočila za 0,68%, dok je vrednost pšenice zabeležila pad, koji je iznosio 4,38%.
Zrno soje je u odnosu na proteklu nedelju vrednosno slabije za 4,37%, dok je sojina sačma zabeležila pad, koji je iznosio 5,70%.
Novi majski fjučers na kukuruz u Budimpešti, pao je za 0,77%, dok je ista kultura na berzi u Parizu vrednosno jača za 2,02%. Majski fjučers na pšenicu u Budimpešti je pao za 0,78%, dok je ista kultura u Parizu pala za 1,48%.