U Srbiji se mesečno organizuje između 90 i 130 akcija koje doprinose dobrobiti društva, što predstavlja povećanje od 45% u odnosu na period od pre nekoliko godina. U zlatno doba srpske filantropije zadudžbine bogatih građana Srbije su omogućile objavljivanje naučnih dela, izgradile bolnice, škole, biblioteke i socijalne ustanove, ulagale u unapređivanje privrede i poljoprivrede.
„Geografska pokrivenost donacijama je u našoj zemlji izrazito neravnomerna – tamo gde je najpotrebnije donacija je najmanje. Tako grad Beograd ima 34,9 odsto, Vojvodina 25,1 odsto, dok je u drugim delovima Srbije to znatno manje, Južna i Istočna Srbija imaju svega 14,8 odsto, a Šumadija i Zapadna Srbija tek 18,8 odsto pokrivenosti filantropskim davanjima i akcijama. Ovi podaci su ujedno i motiv za orgnanizovanje konferencije koja če imati međunarodni karakter”, kaže Rodoljub Oreščanin, direktor Biznisnova i organizator konferencije o filantropiji.
A pomenuta Konferencija o filantropiji biće održana u sredu 1. aprila u Novom Sadu uz učešće predstavnika Fondacije Novak Đoković, Erste banke, Sergeja Trifunovića iz Fondacije “Podrži život”, i uz prisustvo filantropa iz Amerike Džerija Tvomblija sa višedecenijskim iskustvom u filantropiji i prikupljanju sredstava. Konferenciju su podržali Američka ambasade u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu. Program će se realizovati u centralnoj zgradi Univerziteta u Novom Sadu, od 16 do 20 časova, a ulaz je besplatan.
Na konferenciji će biti reči o razvojnim programima sa ciljem uključivanja novih donatora. Jer, 127 miliona ljudi koji pripadaju generacijama „graditelja“ i „bejbi bumera“ su sada veoma stari. Ovi pojedinci činili su osnovu filantropskih akcija tokom poslednjih 30 godina.
Njihova izuzetna darežljivost omogućila je hiljadama neprofitnih udruženja da postignu svoje ciljeve tokom ekonomski najproperitetnijeg dela istorije. Danas ove demografske grupe koje su na izmaku i dalje finansiraju više od 70% svih dobrotvornih akcija u SAD. Samo tokom 2013. godine sredstva koja su prikupljena iznosila su oko 280 milijardi američkih dolara. Kada se oni povuku sa scene biće manje novca za dobročinstvo. Računa se da generacije rođene tokom poslednjih 20 i 30 godina mogu da izhgube oko 100 milijardi dolara koji jednostavno neće biti zatraženi.
„Аko sada posustanemo u uključivanju novih generacija u kreativne načine prikupljanja donacija, 40 % svih registrovanih dobrotvornih društava moglo bi da prestane da radi. Pridobijanje noih donatora treba da je jedan od najvažnijih prioriteta“, kaže Džeri Tvombli, filantrop sa višedecenijskim iskustvom u filantropiji i prikupljanju sredstava.