Avala film je krajem aprila prodat firmi Filmski put DOO Beograd, osnovanoj samo mesec dana pre licitacije na kojoj je bila jedini učesnik, i to po početnoj ceni od oko 9 miliona evra. U ruke novog vlasnika otišlo je 37 hektara zemlje koji su pripadali ovoj kompaniji a koja, prema rečima stručnjaka, vredi oko 50 miliona. Filmadžije su protestovale, danima se vodila diskusija o tome šta će biti sa producentskim pravima koja su kupljena zajedno sa kompanijom koja je snimila 220 igranih filmova i više od 600 dokumentarnih jugoslovenskih filmova, i na kraju je sve “prohujalo sa vihorom”.
U međuvremenu smo čuli nezvanične tvrdnje da bi u kompleksu Avala filma koji je prodat „bivšem taksisti iz Pančeva“, uskoro mogao biti sagrađen hotel. Ali javnost je, čini se, više zainteresovana za bogat filmski fond nego za hektare zemlje koja će uskoro biti pretvorena u građevinsko zemljište.
Radoslav Zelenović, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke, obratio se i resornom ministarstvu, ali iz Ministarstva kulture odgovorili su da problem nije u njihovoj nadležnosti. Potom se u priču uključio i ministar privrede Željko Sertić obećavši da je “filmski fond sasvim siguran i da nema govora o njegovom otuđenju, prodaji i slično”. Naknadno je i Ministarstvo kulture i informisanja objavilo da je filmska građa ni na koji način neće biti ugrožena.
„Novi vlasnici Avala filma imaju ista prava i obaveze kao i prethodni. Filmska građa Avala filma je deo kulturnog nasleđa i kao što likovno delo iz privatne kolekcije koje je utvrđeno za kulturno dobro morate čuvati pod propisanim uslovima, tako je i sa filmskim fondom“, objasnio je ministar Tasovac.
Međutim, uprkos obećanjima da se sa filmskom građom ništa neće desiti, prodaja Avala filma i dalje izaziva lavinu negativnih komentara. Lider pokreta “Dosta je bilo” Saša Radulović smatra da to što se filmovi nalaze na sigurnom, odnosno u Kinoteci, nema nikakve veze sa tim da su prodati za pola miliona evra i dodaje da je Ministarstvo kulture saopštilo javnosti da će filmski fond biti dostupan tj da će publika moći da gleda remek-dela poput filmova „Maratonci trče počasni krug“, „Ko to tamo peva“, „Otac na službenom putu“, „Sjećaš li se Doli Bel“, „Majstor i Margarita“, „Jutro“, „Kad budem mrtav i beo“, „Zaseda“, „Nacionalna klasa“, „Buđenje pacova“, „Specijalno vaspitanje“, „Poseban tretman“… ali prećutkuje da će ubuduće za svako javno prikazivanje ostvarenja Dušana Makavejeva, Želimira Žilnika ili Miše Radivojevića i drugih slavnih autora morati da se pita „taksista iz Pančeva“ za saglasnost i cenu. “I to bez obzira da li se filmovi emituju na televiziji, puštaju studentima filmskih škola, pripremaju, izdaju ili prodaju u novim digitalnim oblicima (DVD, Bluray, itd.), mora se tražiti dozvola nosioca producentskih prava“, piše u njegovom saopštenju.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.