U Astronomskoj opservatoriji u Beogradu trenutno se realizuje sedam naučnih projekata i neprekidno odvija saradnja sa astronomima iz celog sveta. Sa tradicijom dugom 128 godina, ova ugledna naučna institucija je i svojevrsan muzej izuzetno vrednih instrumenata, knjiga i časopisa koji svedoče o razvoju domaće i evropske astronomije, a od nedavno je dostupna i za posetioce.
Astronomska opservatorija u Beogradu (AOB) od juna je svake poslednje subote u mesecu otvorena za posetioce, koji mogu da obiđu upravnu zgradu i paviljon Velikog refraktora. „Ovu naučnu instituciju, koja je među najstarijima, ne samo u Srbiji već i u celoj jugoistočnoj Evropi, do sada su najviše obilazili učenici i studenti sa svojim profesorima koji su organizovali posete, a prilikom značajnih astronomskih događaja Opservatorija je otvarala vrata svim zainteresovanim građanima“, kaže Zorica Cvetković, pomoćnica direktora AOB.
U Opservatoriji zaista ima mnogo toga da se vidi, budući da je tokom 128 godina neprekidnog istraživačkog rada u oblasti astronomije izuzetno doprinela razvoju domaće nauke. Muzej nauke i tehnike je zadužen za zaštitu instrumenata i opreme u Opservatoriji, stručnjaci Muzeja primenjene umetnosti treba da preuzmu brigu o njenom autentičnom nameštaju, Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda se bavi očuvanjem upravne zgrade i četiri prateća paviljona, a zanimljivo je i da je neposredna okolina zaštićeno prirodno dobro.
AOB je i danas jedina visokoprofesionalna opservatorija na prostoru bivše Jugoslavije, a još pre desetak godina je započela osnivanje muzeja kako bi zaštitila svoju bogatu zaostavštinu. S obzirom na nedostatak novca da se taj proces ubrza, Opservatorija, shodno svojim mogućnostima, pruža priliku posetiocima da vide makar deo istorijskih rariteta. „U planu je i digitalizacija jednog dela biblioteke i arhive“, najavljuje Vesna Mijatović, koordinator aktivnosti osnivanja Muzeja astronomije AOB, „kao i prateća predavanja i praktične demonstracije u Velikom refraktoru i majstorskoj radionici. Preostalo je da se zakonski zaštiti zbirka instrumenata i knjiga. U biblioteci, u upravnoj zgradi, nalaze se čitavi kompleti uglednih stranih i domaćih stručnih časopisa, od početka njihovog izlaženja, prema kojima se može pratiti razvoj evropske astronomije. Kolekcija sadrži i dve veoma retke i vredne knjige, Kalendar Zaharija Orfelina iz 1754. godine, i treći tom Elementorium universae matheseos Ruđera Boškovića.“
Od podstanara do evropske institucije
Početak rada ove ugledne naučne institucije datira od 7. aprila 1887. godine, kada je ministar prosvete i crkvenih dela Kraljevine Srbije Milan Kujundžić Aberdar otvorio provizornu astronomsku i meteorološku opservatoriju u iznajmljenoj kući Ernesta Gajzlera na Vračaru. Njen osnivač i prvi direktor bio je profesor Milan Nedeljković, na inicijativu Velike škole, odnosno današnjeg Univerziteta. „To pokazuje da su naši preci možda više vodili računa o napretku srpskog društva od nas“, komentariše Luka Popović, naučni savetnik u AOB, napominjući da se i sam Aberdar, kada je potpisivao ukaz o osnivanju Opservatorije, zapitao da li je Srbija spremna da se upiše u red modernih evropskih država. Postoje institucije koje predstavljaju svetionike u kretanju čitavog društva jer kreiraju znanje koje je osnova napretka, ističe naš sagovornik, „pa bi danas, kada smo okrenuti samo novcu, trebalo da budemo više ponosni na činjenicu da je Opservatorija po rezultatima svog rada priznata u celom svetu“.
Prvobitna Opservatorija imala je trojnu namenu – služila je kao sedište seizmološke, meteorološke i astronomske službe. Tri godine kasnije preseljena je u današnju zgradu Hidrometeorološkog zavoda u Karađorđevom parku, a tek 1932. je dobila sopstveno zdanje u Zvezdarskoj šumi. „Ceo kompleks predstavlja vredno arhitektonsko delo, spomenik kulture koji je projektovao češki arhitekta Jan Dubovi“, objašnjava Vesna Mijatović. „On je ostao upamćen i po tome što je sa još nekolicinom beogradskih arhitekata osnovao grupu Gamp, koja je u modernoj arhitekturi insistirala na funkcionalnosti. Profesor Vojislav Mišković, prvi upravnik u novoj zgradi, davao je instrukcije prilikom opremanja enterijera šta je neophodno za astronomska izučavanja, a Dubovi je to maksimalno ispoštovao. Sve što je originalno projektovano upotrebljivo je i danas – od lustera i nameštaja u biblioteci, do pepeljara koje su ugrađivali u stočić u Velikom refraktoru da bi naučnici mogli da puše dok osmatraju zvezde.“
U trenutku kada je izgrađena i u narednih nekoliko decenija, Opservatorija je u svojoj oblasti bila među najrelavantnijima u Evropi. Instrumenti za astronomska posmatranja dobijeni su iz Nemačke nakon Prvog svetskog rata, na ime ratne odštete. U vitrinama se nalaze rane verzije računara na kojima je i Milutin Milanković vršio proračune za svoju Teoriju osunčavanja. Naš čuveni naučnik je preko dvadeset godina učestvovao u razvoju zvazdarske Opservatorije, a od 1948. do 1951. bio je njen direktor.
Potraga po svemiru sa većim teleskopom
Zavidan naučni kvalitet je ono po čemu je AOB ostala prepoznatljiva sve do danas, i uprkos velikim materijalnim teškoćama po broju i relevantnosti naučnih radova drži korak sa svetom. „Astronomija je nauka koja zahteva globalni pristup“, objašnjava Luka Popović, „jer se pojave na nebu vide i prate u čitavom svetu, najčešće putem kampanja kontinualnog posmatranja nekog nebeskog objekta, koje podrazumevaju saradnju većeg broja astronoma na različitim delovima planete. Mada je veliki broj naših naučnika tokom devedesetih otišao iz zemlje, i danas smo u kontaktu sa njima i delimo rezultate istraživanja. U ovom trenutku imamo sedam naučnih projekata – od proučavanja malih tela u Sunčevom sistemu do kosmoloških razmera i posmatranja objekata koji su milijardama godina udaljeni od nas“.
Sadašnja lokacija za Opservatoriju je izabrana jer je pre nešto više od osamdeset godina predstavljala gradsku periferiju i nalazila se na odgovarajućoj uzvisini. U međuvremenu se mnogo toga promenilo. „Što se tiče mehanike i optike, instrumenti su bili prvoklasni sve do početka devedesetih, kada je nastupila nova era kosmičkih posmatranja i proboja laserske tehnike i dugobazične interferometrije. Problem da u postojećim uslovima primenimo najnovije tehnologije i svetlosno zagađenje grada su značajno smanjili mogućnosti za profesionalna posmatranja iz zvezdarske Opservatorije. Zato je formirana njena posmatračka stanica na planini Vidojevici kod Prokuplja, sa koje smo 2011. počeli sa redovnim pomatranjima i čiji rezultati se objavljuju u međunarodnim časopisima“, objašnjava Zorica Cvetković.
Vidojevica je izuzetna lokacija zbog povoljne astro klime, a uskoro se očekuje i postavljanje većeg teleskopa, čije ogledalo je prečnika 1,4 metra, a ukupna vrednost oko 980.000 evra. Sredstva za njegovu nabavku dobijena su preko međunarodnog projekta Evropske komisije, tender je raspisan i teleskop je naručen.
Dan i noć sa zvezdama
„Posetioce su godinama najviše interesovala dva instrumenta, Veliki refraktor, najveći teleskop u AOB, i Meridijanski krug, na kome je urađeno osam posmatračkih kataloga koji su bili deo međunarodnih projekata, a neki su postali sastavni deo fundamentalnih kataloga za popravku koordinatnih sistema“, kaže Vesna Mijatović. U zgradi u kojoj je smeštena bravarska i stolarska radionica, mehaničari su, ranije, neprekidno dežurali ako se ukaže potreba za popravkom nekog instrumenta, ali sa smanjivanjem njihove upotrebe proredilo se i održavanje. Pored nedostatka novca, problem je i to što je sve manje onih koji poznaju taj zanat. Inače, u sastavu Opservatorije su izgrađeni i stanovi za naučnike i ostale zaposlene.
Tito među planetoidima
Značaj Opservatorije ogleda se i u činjenici da je opština Zvezdara po njoj dobila ime. U njenom istraživačkom radu zabeleženo je otkriće oko 260 dvojnih zvezda koje uglavnom nose imena otkrivača, kao i preko 40 planetoida, među kojima su i „Srbija“, „Zvezdara“, „Tito“…
broj 118/119, jul/avgust 2015.