Ovi vreli dani su još jedno u nizu upozorenja šta će nas očekuje u budućnosti ako ne pokušamo da smanjimo zagađivanje planete i ublažimo njegove posledice. Skeptici tvrde da je globalno zagrevanje samo mit, podsećajući na povremene hladne talase zimi, kao i na nedavno objavljene prognoze da nas za 15 godina očekuje “Malo ledeno doba”, sa ekstremno hladnim zimama tokom kojih će se zamrznuti reke.
No najnovije istraživanje Met Offica, zvanične britanske meteorološke i klimatske agencije, koje je objavljeno u časopisu Nature Climate Change, pokazuje da su šanse za ekstremno hladnu zimu u narednih 85 godina samo 0,6%.
A šanse da ćemo imati vruća i sparna leta, koja smo do sada imali jednom u 20 godina, povećaće se za neverovatnih 90% do 2100. godine. Ono što danas nazivamo prosečnim letnjim danom 2100. će biti prava retkost – takvih dana će biti tek 20 odsto.
Da smo već na putu bez povratka pokazuje podatak da čak i ako uspemo da ograničimo globalno zagrevanje na dva stepena Celzijusova, što je trenutni cilj koji se u mnogim zemljama čini kao neostvariv, nivo mora mogao bi da poraste minimalno šest metara, što bi radikalno preoblikovalo izgled obala širom planete. Na područjima koja bi do 2100. godine mogla biti potopljena ili “samo” poplavljena trenutno živi 150 miliona ljudi.
Pre oko 3 miliona godina, kada je nivo ugljen dioksida bio ovoliko visok kao danas, Zemlja je bila dva do tri stepena toplija, a Arktik čak osam stepeni. U to vreme, megalodoni (džinovske praistorijske ajkule) privali su okeanima, a nivo mora bio je najmanje šest metara iznad trenutnog nivoa.
Da nam ne sledi bezbrižna budućnost pokazuju i podaci o topljenju velikih ledenih ploča Sibira i Grenlanda koje zbog zagrevanja postaju poprišta evolucijskih uskrsnuća – prastari virusi, bakterije, biljke i životinje koje su bile zamrzunute, otapaju se i bude. Neki od ovih organizama naime mogu da prežive dug period zamrznutosti.
U 2012. godini, naučnici su posadili i dobili cveće iz semena starog 32.000 godina. Prošle godine, izlegli su jaja stara 700 godina, pronađena na dnu jezera u Minesoti, a drugi tim naučnika oživeo je antarktičku mahovinu, koja je bila zamrznuta još od doba kralja Artura. A najžilaviji su virusi i bakterije – oni mogu da prežive u hibernaciji i milione godina.
No, pre nego što se u realnosti odigra scenario za SF film sa o oživljavanju opakih praistorijskih bića, posledice globalnog zagrevanja osetićemo kroz porast temperature. U Indiji su ovog leta vrućine odnele preko 2.000 života, u Iraku su temperature prelazile 50 stepeni zbog čega su proglašavani neradni dani, u Kavajtu je ove nedelje izmereno 52 stepeni a i mi u Srbiji smo svedoci ekstremnih vremenskih uslova u poslednjih nekoliko godina.