U Srbiji račun u blokadi ima oko 56.000 privrednih subjekata i to zbog dugova koji su narasli do 272,2 milijarde dinara. Neki stručnjaci kažu da je javni dug Srbije porastao za 30 odsto upravo zbog zaduženosti preduzeća u restrukturiranju. Kako bi rešila ovaj problem Vlada je poslanicima uputila novi predlog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju, koji bi trebalo da uspostavi bolje odnose firmi i poverilaca.
Sporazumno restrukturiranje bi trebalo da bude dobrovoljno, vansudsko restrukturiranje dugova privrede kroz redefinisanje odnosa između firme u problemima i poverilaca, pre svega banaka, a pregovori bi trebalo da se vode uz podršku Privredne komore Srbije kao institucionalnog medijatora, piše Blic.
Ovo bi trebalo da bude prva mera koja se primenjuje nad propalim preduzećima, a ostale su unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), reorganizacija u stečaju i prodaja pravnog lica odnosno imovine u postupku bankrotstva.
Zašto je to važno za privredu? Između ostalog zato što treba nekako rešiti problem nenaplativih kredita koji su, prema podacima iz maja, narasli na 3,6 milijardi evra. Paralelno sa slanjem ovog zakona u Skupštinu Vlada je usvojila Strategiju za rešavanje problematičnih kredita sa akcionim planom, kojom je predviđeno da se omogući da stečajno zakonodavstvo i postupak sporazumnog finansijskog restrukturiranja u potpunosti budu u funkciji konsolidovanja privrednih subjekata.
Sada ostaje da se vidi da li će banke i preduzeća prihvatiti svoju ulogu u ovim procesima ali postoji neko opšte uverenje da hoće posebno zato što će strankama koje su u ovom postupku biti omogućena poreska oslobođenja i pogodnosti na koje ne bi imale pravo po opštem ugovornom okviru.
Mada ovo svakako ne bi bio prvi put da preduzeća u restrukturiranju imaju neke beneficije – ona koja su prethodnih godina ušla u proces restrukturiranja bila su zaštićena od prinudne naplate poverilaca. To je napravilo problem mnogim dobavljačima, koji su zbog nemogućnosti namirenja potraživanja i sami završili u stečaju. Ni bankama nije svejedno, jer su se na listi za restrukturiranje našli uglavnom veliki sistemi koji su, po pravilu, uzimali velike kredite.
Baš zbog toga su stručnjaci apelovali da se iznađe novi metod za pomaganje posrnulim privrednim subjektima.
„Smatramo da bi saradnja u rešavanju problema ovih privrednih subjekata trebalo da bude mnogo veća. Dogovorno rešavanje i zajednički pristup bi svakako doprineli boljem sagledavanju mogućnosti privrednog subjekta u restrukturiranju da izmiri svoje obaveze i dodatno poboljšali šanse za nastavak poslovanja kod subjekata gde postoje realne mogućnosti da do toga dođe primenom različitih mera, kao što su pronalaženje strateškog partnera, reprogram obaveza, otpis dela potraživanja, prodaja neposlovne imovine, zajednička prodaja imovine ili pravnog lica i slično. Iako su banke do sada nemali broj puta izražavale spremnost da se aktivno uključe u rešavanje ovog pitanja koje opterećuje celu privredu, do toga za sada nije došlo u zadovoljavajućoj meri“, rekao je za junsko izdanje B&F-a Vladimir Vesović, rukovodilac odeljenja za rešavanje plasmana sa povećanim rizikom i pravnu podršku Rajfajzen banke.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.