/ Blogovi / Australija – prilika decenije?
BiF Analize Čitajte B&F online

Australija – prilika decenije?

This post has already been read 1987 times!

„Savršena oluja“ na tržištima u razvoju i u Kini je pred završetkom, a zlato i uskoro australijski dolar nude jeftinu i i dugoročnu priliku za investiranje.

Volim da putujem u Australiju, ali bojim se da ta “ljubav” nije obostrana – dugi niz godina sam bio neljubazan gost koji se usudio da istakne da realnost čeka na srećnike iza ugla. A ta realnost je takva da privreda ne može da ostvaruje rast na osnovu neproduktivnih ulaganja u nekretnine, bankarstvo i uslužne delatnosti, što je bio odgovor Australije na kolaps investicija u rudarstvo i pad aktivnosti u ovom sektoru.

Ako sada zamislimo da smo na kraju 2015. godine, videćemo da Australija opasno koketira sa recesijom jer je BDP u drugom kvartalu 2015. godine rastao za svega 0,2% u poređenju sa drugim kvartalom prošle godine, a pad je izbegnut samo zahvaljujući povećanju javne potrošnje od +2,2%.

Da bi se ilustrovalo koliko je rast BDP-a od 0,2 % slab, važno je da se shvati da u tehničkom smislu Australija teško ulazi u recesiju jer demografska komponenta raste za 1,5% zbog snažnog rasta stanovništva. (Izvor:Macroeconomics.com)

Ja sam i dalje vrlo skeptičan prema sposobnosti Australije da se obnovi i reformiše, ali mislim da će globalni makro trendovi konačno nametnuti preko potrebne promene u australijskoj privredi, koja se u velikoj meri oslanja na jedan sektor.

Australija je i dalje u političkom haosu bez odgovornosti čak i u okviru političkih stranaka. Troškovi poslovanja u Australiji su relativno visoki jer sindikati, čudnim zakonima koji regulišu tržište rada i nedostatkom regulatorne fleksibilnosti čine Australiju veoma skupom za poslovanje. Kolaps investicija u rudarstvo bio je očigledan, ali niko od kreatora politike nije reagovao. Štaviše, investitori i štediše su stimulisani da zauzmu pozicije na spekulativnom tržištu nekretnina kako bi se nadoknadio izgubljeni rast.

Mislim da Australija prihvata da je njena budućnost u rukama globalnih makro trendova, što je tužno, jer je Australija jedna od zemalja koja bi mogla da kreira i diktira svoju sopstvenu budućnost.

Australija ima sve: resurse, kopno, pametne ljude i demografiju. Potrebno je postaviti ambiciozniji plan i prihvatiti da su reforme i promene način da se napreduje.

Uslovi trgovine (TOT – odnos između izvoznih cena i uvoznih cena) su naglo pali za više od 30% od kada je ciklus sa robama dostigao vrhunac 2010/11. i kao i u ostatku sveta, „deficit“ u rastu BDP-a se punio povećanjem zaduženosti, i to u slučaju Australije, domaćinstava.

Australija i njena valuta su odlična refleksija svetskog rasta: Kina, svetski rast, ruda gvožđa, poljoprivreda, metali i kratka pozicija u USD – upravo su one stvari na kojima smatram da treba graditi dugu poziciju.

U poslednjih nekoliko kvartala, makro trendovi stvaraju kombinaciju faktora koji znatno pogoršavaju situaciju, koji čine “savršenu oluju” u zemljama u razvoju i Australiji, ali je po mom mišljenju pomoć „iza ugla“: oluja je počela činjenicom da je globalni dug od početka ekonomske krize uvećan za 57 biliona američkih dolara (Izvor: McKinsey report: Debt and not so much deleveraging) to jest porast duga u odnosu na BDP na globalnom nivou od 17% do 286% u proseku!

Drugim rečima, blagi rast posle globalne ekonomske krize se skoro u potpunosti finansirao jeftinim kreditima. Polovina novog duga od 57 milijardi dolara potiče od glavnih trgovinskih partnera Australije: zemalja u razvoju i Kine. Oni su finansirali svoje deficite i negativne tokove kapitala izlaskom na američko tržište kapitala i kreditima u američkim dolarima. Ovo je dobro funkcionisalo sve dok se očekivalo da će kamatne stope biti niske na dugi rok i dok je američki dolar bio jeftin. Kada je dolar počeo da raste problemi su izašli na videlo:

Jak dolar je smanjio tražnju za robama, povećavajući kapital potreban za finansiranje tržišta zemalja u razvoju, koje onda uvoze manje kapitalnih dobara i drugih sirovina smanjujući izvoz razvijenih tržišta kao što su SAD, Evropa i Australija.

Niko nema koristi od jačeg američkog dolara u svetskoj ekonomiji u kojoj je novac nema realno pokriće, koja se finansira u dolarima, čije su devizne rezerve izražene u dolarima i gde je dolar valuta u kojoj se trguje većinom roba. Dobrodošla “savršena olujo”!

Ipak, u svakom zlu ima i dobrog – po definiciji putanja najmanjeg otpora većem rastu tada postaje jeftiniji dolar! A to će po mom mišljenju početi da se dešava naročito sada kada su Federalne rezerve SAD uspele da izgube i ono malo kredibiliteta što im je ostalo nakon što su odlučile da ne povećaju kamatne stope u septembru.

Prostor za povećanje kamatnih stopa se zatvara: američki rast je i dalje razočaravajući, kineski i svetski rast neprestano se smanjuju, niže cene roba smanjuju inflaciju, pa je moja procena da su u narednom periodu jednake šanse da će sledeći potez Fed-a biti povećanje i smanjenje kamatne stope (četvrta faza kvantitativnog popuštanja!). Ovo je dramatična promena u odnosu na ovo leto ali je takođe nešto što bi moglo da spase Australiju od ambisa recesije.

Glavni scenario Sakso Banke za kraj 2015. i početak 2016. je sledeći:

Fed neće podići kamatnu stopu tokom 2015. Dolar će oslabiti.

Zlato (i srebro) će biti najuspešnija klasa aktive do kraja prvog kvartala 2016. godine. Sakso banka predviđa da će cena zlata dostići vrednost od 1400/1450 dolara po finoj unci do kraja prvog kvartala 2016. godine.

Kurs australijskog prema američkom dolaru će se kretati između 0,7000 i 0,8000 – Sakso Banka procenjuje da je gornja granica ovog odnosa ta koja u dugom roku podržava australijsku privredu.

Akcijama kompanija u oblasti rudarstva i metalurgije se trguje po veoma niskim cenama, a zemlje u razvoju su jedina tačka na tržištu kapitala gde se mogu pronaći kako fundamentalna vrednost, tako i oportunističke investicije. Naravno, u duge pozicije na tržištima u razvoju treba ulaziti selektivno, ali su ogromne i vrednosti koje se mogu ostvariti.

U Kini će se rast i dalje smanjivati, ali sve transportne firme sa kojima razgovaram insistiraju da je količina robe koja putuje ka Kini i dalje na visokom nivou, što ukazuje na mogućnost pozitivnog iznenađenja od Kine do kraja 2015. godine. Ne treba zaboraviti da je Kina počela da smanjuje kamatne stope još krajem prvog kvartala 2015. godine, a uobičajeno vreme koje je potrebno da se mere monetarne politike odraze na privredu je šest do devet meseci i na kraju niko ne vrednuje pravilno predstojeće uvođenje plana „Put svile“.

Lično sam preselio 20% svojih sredstava u investicije koje su u vezi sa zlatom i počeću da povećavam svoju izloženost kako australijskom dolaru, tako i rudarskom sektoru u Australiji tokom narednih nekoliko meseci – postoje makro razlozi za to:

Tržište previše pojednostavljuje rizik Kine i potcenjuje značaj “Puta svile” u kombinaciji sa vrlo verovatnim dodatnim popuštanjem monetarne politike od strane Evropske centralne banke i izvesno Banke Japana, a takođe sve verovatnije i od strane Fed-a (Q4).

Sada je potrebno i da cene potvrde ovo gledište.

Moj optimizam u pogledu Australije je najveći u poslednjih deset godina, ali samo iz jednog razloga: ne može biti mnogo gore!

Autor: Stin Jakobsen, glavni ekonomista Sakso Banke

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close