Rezultat poslovanja kompanija u energetskom sektoru u Srbiji logična je posledica regulacije svakog od pojedinačnih sektora. Tržište naftnog sektora je potpuno liberalizovano, a u 2014. godini je cena sirove nafte na svetskom tržištu pala, što je dovelo do smanjenja troškova proizvodnje i povećanja profitabilnosti kompanija u ovom sektoru. Sa druge strane, cene u elektroenergetskom sektoru su i dalje bile regulisane i na niskom nivou.
U 2015. godini, na listi Top 500 kompanija u centralnoj Evropi, našlo se 138 kompanija iz energetskog sektora, a ukupni prihodi kompanija iz ovog sektora čine 39 odsto ukupnih prihoda koji su zabeležile kompanije sa liste.
U poslovanju kompanija iz sektora energetike i mineralnih resursa u Srbiji je i u 2014. godini primetan pad privrednih aktivnosti, kao u 2013. godini, a razlozi su spor oporavak tržišta evrozone, pad industrijske i poljoprivredne proizvodnje i nastavak negativnih trendova u sektoru građevinarstva, što je imalo za posledicu pad prihoda i značajniji pad profitabilnosti. Do pada prihoda i profitabilnosti je, uglavnom, došlo u sektoru elektroenergetike i gasa, dok je naftni sektor poslovao profitabilno sa blagim padom prihoda.
Cena regulacije
Rezultat poslovanja kompanija u energetskom sektoru je logična posledica regulacije svakog od pojedinačnih sektora. Naime, tržište naftnog sektora je potpuno liberalizovano, a u 2014. godini je došlo do pada cene sirove nafte na svetskom tržištu, što je dovelo do smanjenja troškova proizvodnje i povećanja profitabilnosti kompanija u ovom sektoru. Sa druge strane, cene u elektroenergetskom sektoru su u 2014. godini i dalje bile regulisane i na niskom nivou, ako uzmemo u obzir posledice katastrofalnih poplava, koje su nanele direktnu štetu imovini JP „Elektroprivrede Srbije“ (EPS), posebno u rudnicima uglja Kolubara i Kostolac, koji nisu bili u mogućnosti da obezbede dovoljne količine uglja za rad TE „Nikola Tesla“ iz Obrenovca i TE Kostolac. Rezultat toga je bilo smanjenje proizvedene električne energije za 15 odsto u odnosu na 2013. godinu, odnosno, smanjenje prihoda i gubici u poslovanju kompanija u ovom sektoru.
Značajno je primetiti da je, sa ciljem konsolidacije gasnog sektora, Vlada Republike Srbije odobrila značajnija povećanja cene gasa, što je rezultiralo povećanjem prihoda u 2014. godini, u odnosu na 2013. godinu, za 10 odsto. Uprkos povećanju cena i dalje se posluje sa gubitkom.
Srpska naftna kompanija NIS zabeležila je prihod od prodaje od skoro 2,2 milijarde evra u 2014. godini, što čini pad od 4,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U isto vreme EPS je zabeležio pad prihoda u 2014. godini u odnosu na 2013. godinu u dinarima za 2,2 odsto, dok je pad prihoda, iskazano u evrima, iznosio 7,2 odsto.
Nije bilo značajnih promena u vlasničkoj strukturi najvećih kompanija iz sektora energetike u 2014. godini. Naftni sektor je u vlasništvu velikih inostranih kompanija, dok je gasni i elektroenergetski sektor još uvek, uglavnom, u državnom vlasništvu. Karakteristično za gasni i elektroenergetski sektor u Srbiji 2014. godine je, osim niskih cena gasa i električne energije, da su najznačajnije kompanije Srbijagas i EPS u državnom vlasništvu. Sa ciljem konsolidacije poslovanja ovih segmenata Vlada Srbije je najpre u februaru 2014. godine dala saglasnost na statut JP „Elektroprivreda Srbije“, koji predstavlja osnov za promenu pravne forme EPS u akcionarsko društvo. Planom je predviđeno da se te aktivnosti završe do jula 2016. godine. U avgustu 2014. godine, osnivačka akta privrednih društava u sastavu EPS-a usaglašena su sa novim statutom EPS-a, dok je u novembru 2014. godine Vlada Republike Srbije prihvatila program reorganizacije EPS-a. Cilj restrukturiranja je da se obezbedi njihovo profitabilno poslovanje kako bi mogle biti nosilac velikih najavljenih ulaganja u ovim sektorima (novi blok TE „Nikola Tesla“ i Kolubara itd.) kao i odgovor na nove tržišne okolnosti nakon otvaranja tržišta električne energije na srednjem nivou od 1. januara 2014. godine, a posebno za treći talas liberalizacije tržišta od 1. januara 2015. godine, kako bi se mogao nositi sa konkurencijom i ostati dominantan snabdevač električne energije na tržištu Srbije u budućnosti.
Novi izvori energije
Iako je trenutno snabdevanje srpskog tržišta energentima dobro, postoji jasna opasnost da trenutni elektroenergetski kapaciteti usled nedostatka ulaganja u prethodnom periodu neće moći da zadovolje očekivanu potražnju u budućem periodu. Usled toga se u narednom periodu može očekivati realizacija većih elektroenergetskih proizvodnih kapaciteta. Postignuti su dogovori oko realizacije velikih projekata izgradnje bloka B1 u TE „Kostolac B“, sa konzorcijumom Shenzhen Energy Group i China Environmental Energy, i Kolubara B sa italijanskim Edisonom.
Da bi se u budućnosti osigurale dovoljne količine električne energije za domaće tržište, a viškovi izvozili, neophodno bi bilo intenzivno raditi na strategiji poboljšanja energetske efikasnosti, kako u postojećim proizvodnim kapacitetima (rudnici uglja i elektrane) tako i u distributivnom sistemu (posebno smanjenje distributivnih gubitaka). Osim toga, pored postojećih izvora energije (ugalj i voda), povećanje udela obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije moguće postići izgradnjom novih hidroelektrana, vetro parkova i solarnih elektrana.
Kako postoji čvrsta strategija da se elektroenergetski sektor, odnosno EPS, ne privatizuje, to se najveći broj projekata planira kao zajedničko ulaganje sa strateškim partnerima iz inostranstva.
Čedomir Bijelić, lider za sektor enegetike i resursa, Deloitte
broj 120, septembar 2015.