U Privrednoj komori Srbije danas je predstavljena Studija izvodljivosti uvođenja dualnog obrazovanja, čiju je izradu kroz projekat GIZ-a „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji“ podržalo Ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke.
Stručnjaci već neko vreme rade na realizaciji ove ideje, odnosno od od 2013. godine, od kada se u Srbiji, zahvaljući pojedinačnim inicijativima škola i preduzeća, u nekoliko obrazovnih institucija krenulo sa uvođenjem delova dualnog obrazovanja prilagođenih uslovima na našem tržištu. Za sada u ovom projektu učestvuje 10 škola koje obrazuju đake za tri nova, u privredi deficitarna, profila: za bravara-zavarivača, električara i industrijskog mehaničara. Osim što postoji velika potražnja za njima na tržištu rada, ove tri profesije će imati još nekoliko prednosti kod poslodavaca – svršeni srednjoškolci će zbog adekvatne praktične nastave odmah biti stručno osposobljeni za rad u kompanijama, a zbog pomenutog iskustva će imati i socijalne veštine kao što su poznavanje rada u timu, poslovne komunikacije isl.
No, da bi bilo vidljivijih ekonomskih rezultata realizacija projekta mora da bude sistematski regulisana umesto, kao što je bila do sada, rezultat dobre volje pojedinaca sa vizijom. Dualno obrazovanje se inače pokazalo kao uspešno u ekonomijama poput nemačke, austrijske, švajcarske i još nekoliko drugih. Svuda gde se ono primenjuje nezaposlenost mladih je manja od deset odsto.
Nemačka iskustva u unapređenju srednjeg sturčnog obrazovanja nama prenosi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U ovom projektu naglasak je na saradnji između škola, preduzeća i lokalnih zajednica. Deca koja pohađaju nastavu za profile bravar-zavarivač i električar osim teoretske nastave u školskim klupama imaju i praktičnu u preduzećima koja sarađuju sa školama i koja ozbiljnost svojih namera potvrđuju ugovornom obavezom i isplaćivanjem simboličnih suma đacima u vidu stipendija, prevoza isl. Tako kompanije same učestvuju u kreiranju potrebnih kadrova, a takođe imaju i mogućnost da svoje buduće zaposlene bolje upoznaju pre njihovog zapošljavanja.
U prvoj godini školovanja za ove trogodišnje obrazovne profile učenici jedan dan nedeljno imaju praktičnu nastavu u školskim radionicama, u drugoj školskoj godini provode dva dana nedeljno u preduzećima na obuci a u trećoj godini tri dana, dok đaci koji uče za industrijskog mehaničara u Srednjoj tehničkoj školi „Milenko Verkić Neša“ iz Pećinaca u drugoj godini provode tri meseca u kontinuitetu na praksi u Bošu a u trećoj godini dva puta po tri meseca.
“Mi smo nekada, kada smo imali jaču industriju, imali obrazovni sistem koji je imao više praktične nastave ali smo ga vremenom upropastili. Danas praktična nastava u srednjim stručnim školama izgleda smešno. Ako želimo još stranih investicija ali i jačanje domaće privrede moramo nešto uraditi po pitanju školovanja adekvatnih kadrova, i to pogotovu onih koji su potrebni privredi. Zato će Ministarstvo privrede u potpunosti podržati ovaj projekat”, rekao je tim povodom Željko Sertić, ministar privrede u Vladi Srbije. On je dodao i da bi Privredna komora Srbije trebalo da bude nosilac tog posla, a njen predsednik Marko Čadež je izrazio nadu da će se na ovaj način smanjiti nesklad između potreba tržišta i ponude radne snage. “Mislim da je dobro što prosvetni sistem neće više imati monopol u obrazovanju, to jest, što će i poslodavci moći da učestvuju u oblikovanju svojih budućih zaposlenih”, dodao je on.
Ovo je svakako bitno i nemačkim investitorima, koji su do sada uložili preko milijardu evra u Srbiju, podsetio je Aksel Ditman, ambasador Nemačke u Srbiji, ispred države čija ulaganja su ovde zaposlila više od 25.000 ljudi. Nemačkim kompanijama potreban je međutim veći broj zanatski obrazovanih kadrova, koje Srbija trenutno ne može da ponudi, i to u oblasti mašinske i srodnih struka, rekao je ambasador.
“Plavo je lepo”
Oduševljenje publike na današnjoj konferenciji svakako je pobrao Hajnc-Diter Harbers, vođa projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja“ Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ koji se na bini pojavio u plavom radničkom mantilu sa porukom “Plavo je lepo”. Upućivanje na činjenicu da su nekad “plavi okovratnici” bili mnogo cenjeniji nego danas podsetilo nas je da ni sada, uz sav napredak tehnologije, ne možemo razvijati ekonomiju samo uz pomoć visokog obrazovanja. Jer, u realnoj ekonomiji, u fabrikama i pogonima, fali nam kvalifikovana radna snaga koja će nešto proizvoditi. I van industrijskih pogona, struke poput električara, vodoinstalera i automehaničara tražene su i neophodne.
Učenici koji završe srednje stručne škole mogu raditi u velikim kompanijama ali i za sebe, kao što npr. čine pomenuti automehaničari. U dualnom obrazovanju im se međutim otvara još jedna mogućnost – da nastave školovanje, što se desilo i u slučaju samog Harbersa, koji je prvo tri godine učio za lakirera i molera, a potom još dve za štampara, da bi sa 24 godine upisao studije i završio ih sa 30, posle čega je deset godina radio kao predavač u Visokoj stručnoj školi, pre GIZ-a.
Ovoga su svesni i učenici koji su u Srbiji sticali obrazovanje po dualnom modelu, pa se neki od njih opredeljuju za nastavak školovanja. To je slučaj sa đacima koji su završili za tehničara za kompjutersko upravljanje u Tehničkoj školi Požega. Oni su naime praktičnu nastavu imali u preduzeću Inmold koje za potrebe domaće i strane industrije proizvodi alate za livenje plastike, industrijske robote koji ih opslužuju i vrši reparaciju oštećenih alata laserskim zavarivanjem. Svake godine njih desetoro najboljih dobija stipendiju od ove kompanije, a oni koji produže školovanje, npr na Mašinskom fakultetu, nastavljaju da dobijaju finansijsku pomoć. Slobodan Janković iz kompanije Inmold kaže da je preduzeće u ovaj projekat ušlo zato što su mu falili kvalitetni kadrovi i da mu se to višestruko isplatilo – đaci koji na ovaj način završe školu su odmah osposobljeni za rad dok se osobe iz drugih struka moraju postepeno obučavati još dve do tri godine od dana zaposlenja. To je pokazalo iskustvo iz nekoliko ovakvih projekata u kojima je stotinak učenika do sada prošlo kroz Inmold.
Jelena Stojanović Đumić, viša menadžerka GIZ projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji“, takođe uočava da su poslodavci zadovoljni mladima koji prilikom školovanja imaju “pojačanu” praktičnu nastavu u preduzećima. Do sada je širom Srbije njih 400 upisalo jedan od tri pomenuta smera u kojima dobijaju savremena i primenjiva znanja u jednoj od 22 kompanije koje učestvuju u projektu.
Na konferenciji su interesovanje izrazili i predstavnici kompanija koje ne učestvuju u GIZ-ovom projektu, poput OMV-a, sa pitanjem da li će se ovaj princip obrazovanja primenjivati i u ostalim oblastima privrede a ne samo u tehničkim i mašinskim strukama, što je, ispostavilo se, u planu.