„Domaće biblioteke su i dalje veoma posećene i zato predstavljaju najdemokratskija i najjeftinija mesta za negovanje ljudskog duha, a njihovi članovi su tiha elita ove zemlje“, kaže Ivan Bevc, vlasnik izdavačke kuće „Booka“, koja je dobila nagradu Biblioteke grada Beograda za najčitaniju knjigu u beogradskim bibliotekama u 2015. godini. Iako mlada po poslovnom stažu i izbirljiva u pogledu autora, „Booka“ je uspela da se nametne na tržištu zahvaljujući pronalaženju alternativnih puteva do čitalaca.
Mnogi novi izdavači prave istu grešku i odmah finansiraju 20 do 30 naslova, očekujući dobru prodaju i brz povraćaj novca. „Tek sa pedesetak objavljenih naslova ovaj posao može biti održiv, a nama je za to trebalo pet godina, kao što smo projektovali već na početku, planirajući svoj razvoj korak po korak“, objašnjava Ivan Bevc kako je njegova izdavačka kuća „Booka” iz Beograda u kratkom roku postala nezaobilazna adresa za svakog čitaoca koji želi da prati najvažnije savremene svetske pisce. Na listi njenih autora nalaze se Frederik Begbede, Mišel Uelbek, Dejv Egers, Karl Uve Knausgor, Stiven King, Rju Murakami, Hanif Kurejši, Viktor Peljevin, Bekim Sejranović…
Na pitanje zašto je, nakon dugogodišnjeg osmišljavanja posla, krenuo u realizaciju u jeku ekonomske krize 2009. godine, kada su propadale i unosnije delatnosti od izdavaštva, Bevc kaže da je to bio momenat kao i bilo koji drugi, s obzirom da u Srbiji besparica i propadanje srednje klase – glavne čitalačke publike – traje više od dve decenije. Zato je, dodaje, unapred računao na takve okolnosti. „Najgore je sedeti i čekati. Uočili smo da je renomiranim domaćim izdavačima objavljivanje kvalitetne savremene proze samo jedna od delatnosti i da je to prostor za nas – da na jednom mestu objedinimo moderne svetske pisce sa ozbiljnim ugledom. Započeli smo sa nekoliko naslova, a među njima su bile i dve knjige Frederika Begbedea, savremenog francuskog pisca koji je tražen i među domaćom publikom. Srećna okolnost je bila da je Begbede baš u to vreme planirao dolazak u Beograd, pa smo preko noći organizovali potpisivanje njegovih knjiga i doživeli ne malo iznenađenje kada je došlo više od sto ljudi“.
Tako je „Booka” preuzela Begbedea i Uelbeka, kao i Knausgorovo monumentalno delo “Moja borba” u šest tomova, jer drugi izdavači nisu bili zainteresovani za kupovinu autorskih prava. Pokazalo se da su pogrešili i da u Srbiji takva literatura itekako ima publiku.
Tiha elita
Ipak, iako su svi naslovi jednako kvalitetni, komercijalni efekat je bio različit jer je teško predvideti kada će neka knjiga „upaliti“ kod publike, objašnjava Bevc. Najveći uspeh na tržištu ova izdavačka kuća je zabeležila prošle godine, sa najnovijim romanom Mišela Uelbeka, „Pokoravanje”. „To nam je finansijski pomoglo da ubrzamo izdavanje nekoliko novih naslova, ali je uspeh te knjige u meni izazvao pomešana osećanja. Mada je reč o delu svetski priznatog intelektualca i pisca, ono je u našoj javnosti izazvalo najveće interesovanje iz potpuno drugog, političkog razloga. To je samo jedan od primera kako savremene komunikacije, ustvari, mogu da budu prepreka čitaocima da se na pravi način informišu o piscima koji su u ponudi. Za ovaj roman dobili smo i nagradu Biblioteke grada Beograda za najčitaniju knjigu u beogradskim bibliotekama u 2015. Ta nagrada mi je posebno draga“, ističe Bevc, „jer su biblioteke najdemokratskije i, verovatno, najjeftinije mesto za negovanje ljudskog duha i zato ih treba čuvati. U Srbiji su biblioteke još veoma posećene i mislim da su njeni članovi neka vrste „tihe elite” ove zemlje, jer oni ostaju u toku sa književnošću, uprkos kulturnoj i ekonomskoj nemaštini.”
Za razliku od većine srpskih izdavača, ova kuća od samog početka pribegava drugačijoj promociji. Veoma je aktivna na Fejsbuku, a prva je počela da koristi i neku vrstu gerila marketinga u izdavaštvu – u gradu su mogli da se vide plakati za „Moju borbu“ i „Pokoravanje“, odmah uz postere koji reklamiraju koncerte rokera i narodnjaka, što se pokazalo kao odlična strategija. „U međuvremenu, kupci su počeli da nam sugerišu šta ih interesuje, pa se dešavalo da nam ukažu na naslov za koji smo već otkupili prava, što je potvrdilo da se međusobno dobro prepoznajemo. Sada smo već u situaciji da imamo publiku koja je spremna da „na slepo“ kupuje naše knjige, jer veruje našem izboru. To je najveće priznanje za jednog izdavača”, ponosan je Bevc.
Oslonac na tržište
„Booka“ je podigla „veliku prašinu” u javnosti i kada se pre dve godine povukla sa Sajma knjiga, ali naš sagovornik kaže da zbog toga nisu na gubitku. Povod je bio krajnje neprofesionalan odnos organizatora oko izdavanja odgovarajućeg prostora na Sajmu, ali su razlozi bili mnogo dublji. „Sajam knjiga godinama beleži sve gore rezultate – poseta opada, zarada je minimalna, i to uz ulaganje maksimalnog napora. Mnogi izdavači su jako nezadovoljni uslovima koji im se postavljaju, ali nisu spremni da iskorače iz tog kola i probaju nešto drugačije. Nakon dve godine odsustva sa Sajma, računica pokazuje da kada objedinimo broj prodatih knjiga na alternativnom mini-sajmu u knjižari Beopolis i preko našeg sajta za vreme Sajma – ostvarili smo gotovo istu zaradu, a uz minimalna ulaganja“.
Bevc se ne oslanja ni na druge ustaljene sisteme, poput otkupa knjiga. „Najbolje su prošli izdavači koji su na vreme shvatili da od toga nema koristi jer je državni budžet za otkup mali, i okrenuli se tržištu“. Kao primer preteranog oslanjanja na državnu pomoć navodi Hrvatsku, u kojoj se otkupljivalo „šakom i kapom” pa su tamošnje izdavačke kuće počele namerno da dižu cene svojih izdanja pred godišnji otkup. Međutim, onog trenutka kada je prosečna cena knjiga u knjižarama dosegla 15 do 20 evra, hrvatski izdavači su ostali bez kupaca.
Bevc, zato, ima drugačiji pristup. „Veoma vodimo računa i o dizajnu naših izdanja, kao i o kvalitetu prevoda, lekture i štampe. Pri tom, naša cena nije mnogo viša od prosečne cene proze u domaćim knjižarama, jer smo svesni ekonomske situacije i cilj nam je da imamo što više kupaca. Osim toga, među prvima smo uveli mogućnost kupovine preko sajta, uz plaćanje pouzećem u Beogradu i Novom Sadu. Na sajtu, često, organizujemo sniženja i pokazalo se da je to čitaocima itekako bitno, pošto su knjižarski rabati veoma veliki, pa naša onlajn baza kupaca neprestano raste. S druge strane, zahvaljujući nekolicini velikih knjižarskih lanaca, knjige su postale mnogo vidljivije, a kako oni na vreme plaćaju svoje obaveze, situacija je značajno bolja nego do pre nekoliko godina.“
Zato je Ivan Bevc optimista i u pogledu budućnosti svoje izdavačke kuće, uprkos najavama o novoj svetskoj krizi, jer i u prethodnoj se pokazalo da uvek ima dovoljno zainteresovanih za kvalitetnu knjigu – samo treba naći pravi način da se do njih dođe.
I klasici su bili savremenici
„Savremena književnost hvata duh vremena, brza je, moderna i zanimljiva, ali ni slučajno jeftina i banalna“, naglašava Ivan Bevc. „Ne smemo da zaboravimo da su knjige koje danas nazivamo klasikom pisane jezikom svog vremena. Naši pisci veoma retko poseduju ironijski otklon koji krasi moderne autore, naprotiv, okrenuti su prošlosti, stilski i idejno. S druge strane, u regionu su se pojavili pisci mlađe i srednje generacije koji pišu veoma vešto, pitko, o svojim i društvenim problemima, u skladu sa potrebama i zahtevima moderne književnosti, a veliki broj njih je prethodno svoj zanat ispekao u novinarstvu.“