Evropske banke nisu atraktivna prilika za dugoročno investiranje zbog mnogobrojnih strukturalnih otpora. Investitori bi trebalo da smanje ulaganja u ovu granu industrije i traže izloženost riziku samo kroz kratkoročne odabrane pozicije. Više o tome u daljem tekstu će pojasniti Piter Garnri (Peter Garnry), rukovodilac strategije na tržištu kapitala u Sakso banci.
Naime, početni skok vrednosti evropskih akcija i banaka posle odluke Centralne evropske banke da se uključi u program kvantitativnog popuštanja je izbledeo i pretvorio se u sasvim snažnu ispravku jer je program kvantitativnog popuštanja bio samo uvod u negativne stope depozita. Ako je namera politike bila da podstakne optimizam i gurne banke u davanje pozajmica, to im verovatno neće uspeti.
Negative kamatne stope će skupo koštati banke kroz osiromašenje kapitala, a da sve ostalo bude jednako, i u najgorem slučaju značiće podizanje kamatnih stopa realnoj ekonomiji jer banke imaju dužnost prema akcionarima da vremenom povećaju profit. Negativne kamatne stope će ih primorati da ili povećaju kamatne stope ili provizije, ili da naprave veliko rezanje troškova.
Aktuelni pad evropskih bankarskih akcija od 19% očigledno nameće pitanje da li investitori treba dugoročno da ulažu u njih. Jasan odgovor analitičara Sakso banke je ne. Ispod su istaknuti razlozi za to.
• Vrednosna zamka… trguje se terminskim ugovorima sa odnosom cena/zarada od 8,7x na istorijski niskom nivou ali to u isto vreme odražava realistična očekivanja rasta prihoda i profitabilnosti. Petogodišnji prosek je 10,5x, a ne očekuje se povratak na pređašnji nivo.
• Regulatorni troškovi su u porastu… a neće se neutralizovati dovoljno brzo smanjenjem troškova. Puna primena Bazel III propisa nastaviće da opterećuje fleksibilnost banaka i primorava neke od njih da prikupe više kapitala. Finansijska direktiva EU poznatija kao MiFiD II propisi takođe će podići troškove a nedavno ih je gurnula unapred kao priznanje da industrija ne može da apsorbuje sve promene tako brzo.
• Novi NPE okvir… pravila o rizičnim zajmovima u kašnjenju koje je uvela Evropska bankarska uprava pokrenula je italijansku bankarsku krizu zbog velike promene u načinu shvatanja nepouzdanih zajmova. Po novim pravilima italijanske banke nemaju dovoljno kapitala. Kreatori politike idu ka lošem bankarskom planu po kojem će se izolovati oko EUR 60 mlrd sumnjivih zajmova u novim pravnim licima. Na taj način će im tržište odrediti kreditni rejting, a oni sa dobrim rejtingom će se prodati investitorima sa garancijama italijanskog ministarstva finansija. Plan je dobar ali će biti neophodno vreme da se on sprovede, a postoje i određeni rizici.
• Pritisak na marže… je očigledan i traje već godinama zbog potražnje za jeftinim kreditima i politike niskih kreditnih stopa Evropske centralne banke (ECB). To će dodatno pritisnuti profitabilnost banaka održavajući kontrolu nad povećanjem procene vrednosti čak i u uslovima neznatno viših stopa ekonomskog rasta u evro zoni.
• Izloženost riziku u energetskom sektoru… je najviša među evropskim bankama sa oko EUR 230 mlrd sa samo 13 zajmodavaca koji su prijavili izloženost riziku u godišnjim izveštajima. Tržište je već zabrinuto da nije i više evropskih banaka bilo izloženo riziku u energetskom sektoru jer su sve vodeće banke u SAD prijavile svoje. Velika neizvesnost je oko naftnih rezervi jer se one često koriste kao kolateral bankama za nešto što nazivaju „dek“ što u suštini predstavlja dugoročnu pretpostavku cena koji se koristi za procenu vrednosti rezervi. Najsvežiji pad cena nafte i razgovori o strukturno niskim cenama nafte za duži vremenski period (oko USD 50-60 za barel) će prouzrokovati pad vrednosti kolaterala i primoraće banke da uknjiže više kapitala zbog zajmova.
• Potencijalne konvertibilne obveznice (CoCos)… je još jedno aktuelno pitanje koje je posebno pogodilo Dojče banku (Deutsche Bank). CoCos predstavljaju niz nezavisnih konvertibilnih instrumenata koje je pokrenulo više banaka kako bi podigle svoj CET1 koeficijent. Instrumenti imaju ugrađenu dogovorenu cenu koja se odnosi na CET1 koeficijent koji aktivira CoCo ako odnos ide ispod određenog praga. CET1 koeficijent Dojče banke je pao u četvrtom kvartalu i verovatno će ponovo pasti u prvom kvartalu pre porasta. Postoji bojazan da bi se CoCos banaka mogle aktivirati izazivajući promenu u finansiranju troškova ne samo Dojče banke, već i drugih evropskih banaka.
• Troškovi kapitala… za velike evropske banke kreću se u rasponu 10-11%. To znači za industriju da, ako bi podigla količnik knjigovodstvene i realne cene sa sadašnjih 0.66x na oko jedan, mora da isporuči oko 10% veći povrat na investiciju tokom kompletnog poslovnog ciklusa. S obzirom na sve otpore sa kojima su suočene evropske banke, smatra se da nije verovatno da će banke biti u stanju da to urade.
Sve navedene tačke predstavljaju razloge zbog kojih se preporučuje investitorima da dugoročno smanje ulaganja u evropske banke. Ova industrijska grana ne koristi svoj kapital dovoljno efikasno i stope rasta će biti veoma niske u bliskoj budućnosti.
Međutim, investitori treba da prave razliku između kratkoročnog i dugoročnog. Sadašnja procena vrednosti je nešto više nagnuta na dole. To je ujedno i razlog zašto se drže duge pozicije sa evropskim bankama od 28. januara, međutim, ne treba držati poziciju dugoročno zbog ranijeg objašnjenja.
Na nivou jedne akcije, postoje tri banke u kojima procena vrednosti izgleda potpuno nepovoljno: Kredi svis (Credit Suisse), Barkliz (Barclais) i Dojče bank. Kod njih se vrednost može ponovo naći naredne godine ako istraju u ispunjenju planova.