Direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević juče je za Radio-televiziju Vojvodine izjavio da su posle poplava 2014. popravljena oštećenja na 304 objekta u vodoprivredi, da je time povećana bezbednost stanovništva i nekretnina, no nedovoljno jer su obaloutvrde i nasipi vraćeni u pređašnje stanje ali ne i prilagođeni evidentnom rastu količina padavina.
„Ovih dana smo na nekim mestima imali metar i trideset santimetara viši nivo vode nego u maju 2014. Naši nasipi jednostavno nisu projektovani za takav nivo vode“, objasnio je on.
Možda u Srbiji još uvek nema dovoljno novca da se planira decenijama unapred, ali briga o bezbednosti prilikom poplava više nije daleka budućnost, već je postala sadašnjica, i na nju upozoravaju mnogi klimatolozi. Planeri širom sveta na osnovu najnovije naučne studije objavljene na portalu ClimateChangeNews tvrde da se mora ojačati odbrana od poplava, posebno u suvim regionima, jer globalno zagrevanje sa sobom donosi više padavina a samim tim i veće mogućnosti poplavljivanja naselja i njiva.
Radi se zapravo o tome da globalno zagrevanje, odnosno toplije vreme, povećava količinu isparavanja vode u atmosferu ali i mogućnost da ona zadrži više vlažnosti. To znači da kada dođe do kiše, onda se na zemlju sruči veća količina vode nego što je to bio slučaj do sada. Verovatno zato u poslednje dve decenije poplave čine polovinu svih elementarnih nepogoda, sudeći prema podacima Ujedinjenih nacija.
U pomenutoj studiji australijskih i američkih naučnika piše da se od 1950. godine broj ekstremnih kiša povećavao za 1-2% svake decenije i da će taj trend potrajati bar do 2100. godine. Ovo bi moglo da uzrokuje češće i intenzivnije poplave širom sveta a posebno u regionima kao što su Sahara, arapsko poluostrvo ili Australija.
Ričard Somervil, jedan od vodećih autora četvrtog izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija, koji je pre dve godine gostovao u Beogradu, upozorio je tom prilikom da će se i na Balkanu povećati učestalost i količina padavina i da zbog toga treba preduzeti posebne mere pri gradnji ali i zaštiti već postojećih objekata.
Osim što ćemo morati da uložimo više novca u gradnju i povećanje visine postojećih zaštitnih objekata, trebalo bi preduzeti još neke bezbednosne mere. Tu se misli i na prognostičke kapacitete, s obzirom na mali broj meteoroloških stanica u zemlji, ali i na činjenicu da širom Srbije postoje nelegalna naselja građena na rekama ili akumulacijama koja bi mogla pretrpeti veliku štetu pri poplavama. Osim toga, naš mentalitet je takav da ne učimo često iz greški, pa kako primećuje Blagojević, danas postoji manji broj osiguranih objekata nego tokom poplava 2014. godine.