Uprkos nedavnim turbulencijama na globalnim finansijskim tržištima, region Centralne i istočne Evropa (CIE) je snažno ušao u 2016. godinu, sa ekonomskim aktivnostima koje su počele da se ubrzavaju i otpornim finansijskim tržištima. Sa očekivanim stabilnim rastom u evrozoni, Evropskom centralnom bankom (ECB) koja ulazi u drugi krug primene monetarne politike kvantitativnog popuštanja i Federalnim rezervama koje se zalažu za održavanje niskih kamatnih stopa, a sve sa ciljem stimulisanja ekonomskih aktivnosti, rast ove godine bi trebalo da obuhvati sve zemlje CIE i da nastavi u sličnom ritmu i u 2017. Prema najnovijem Kvartalnom izveštaju za CIE koji je objavilo UniCreditovo Odeljenje za ekonomska i istraživanja međunarodnih tržišta, rast će uglavnom biti podstaknut tekućim oporavkom domaće tražnje. Međutim, tempo rasta će se razlikovati od zemlje do zemlje, kao i sama održivost. U zemljama CIE-EU realni BDP je rastao najbrže tokom prošle godine još od perioda globalne finansijske krize i izgledi su da će se ovaj rast ponoviti u 2016.
Rast se stabilizovao u Srbiji, Turskoj i Hrvatskoj. U Srbiji i Hrvatskoj nemogućnost promene različitih politika usled visokog fiskalnog deficita i duga uticali su na ublažavanje rasta. Rast u Turskoj je vođen fiskalnom i monetarnom ekspanzijom, dok su recesije u Rusiji i Ukrajini popustile. UniCredit predviđa da će rast u Srbiji ove godine biti 2,2% a u narednoj 1,8%.
Kasnije tokom godine, rast bi trebalo da se ubrza takođe i u Turskoj, nakon smirivanja političkih tenzija i nakon što se efekti povećanja minimalne zarade u iznosu od 30%, usvojeni početkom godine, infiltriraju kroz privredu. Kako Rusija, tako i Ukrajina, će izaći iz recesije, ali oporavak će ostati nejednak i spor, otežan odsustvom strukturnih reformi potrebnih za povećanje potencijalnog rasta. Dok će oporavak cena nafte podržati rublju i ruske obveznice, fiskalna politika će postati ključni izazov. Ukrajina će se u međuvremenu boriti sa dugom i održivošću, sve dok politički model dominacije oligarhije ne bude ukinut.
„Za razliku od drugih zemalja u regionu, ekspanzija domaće tražnje u zemljama CIE-EU nije propraćena nagomilavanjem makroekonomske neravnoteže. To je omogućilo lokalnim vlastima da nastave sa primenom politikama podrške rasta bez dovođenja finansijske stabilnosti u rizik. Snažna ekspanzija domaće tražnje pružila je značajan ciklični zamajac rastu prihoda, dok je skok transfera u okviru EU omogućio vladama da povećaju javne investicije bez ugrožavanja ciljanog deficita“, izjavio je Ljubomir Mitov, glavni ekonomista UniCredita za region CIE, „Čvrste eksterne pozicije omogućile su zemljama CIE-EU da maksimalno iskoriste izuzetno niske globalne kamatne stope i veliku likvidnosti, zadržavajući monetarne položaje akomodativnim, uz rekordno niske kamatne stope i stabilne valute.“
Inflacija u zemljama CIE-EU prelazi u održiv trend rasta
Obrazac rasta će verovatno biti sličan i sledeće godine, ali za nijansu niži s obzirom na to da će izvoz oslabiti sa manjom tražnjom u evrozoni i jačim evrom koji će ublažiti konkurentnost prema trećim zemljama. Važna razlika u 2017. godini će biti ograničeniji prostor za promenu politika, uzimajući u obzir da će veće globalne kamatne stope uticati na monetarno zatezanje među zemljama CIE-EU i velikog broja zemalja koje imaju potrebu za fiskalnim prilagođavanjem da bi se izbeglo kršenje jednog od kriterijuma konvergencije – limita od 3% deficita BDP-a.
Uprkos snažnoj domaćoj tražnji, pritisci cena će ostati ograničeni ove godine, najviše zahvaljujući nižim cenama nafte i hrane i uvoznoj dezinflaciji iz evrozone. Tačka modulacije za potrošačke cene se očekuje da bude u drugom kvartalu 2016, nakon čega će inflacija preći na održivi trend rasta. Ovo se neće samo odraziti na nedostatak povoljnih osnovnih efekata, već i na rast bazne inflacije budući da će rezultat prevazići potencijal u većini zemalja CIE-EU. Ipak istraživači UniCredita ne očekuju da se inflacija približi ciljevima centralne banke pre kraja sledeće godine, kada će povećanje stope da se vrati na dnevni red. U međuvremenu, centralne banke će verovatno ostati na čekanju. Dalje skromno popuštanje se predviđa samo u Poljskoj.