Srbija je od 2009. do 2014. po konkurentnosti prestigla prosečnog svetskog trkača, pokazuje istraživanje Centra za visoke ekonomske studije (CEVES), budući da je od 106 tržišta na koja je izvozila, na čak 75 uvećala konkurentnost, a od 994 proizvoda, konkurentnost je unapređena kod čak 627. Izvoz je značajno uvećan u nekim sektorima od kojih se to nije očekivalo i čije jezgro čine dinamične male firme. Primera radi, sektor mašina je u pomenutom periodu uvećao svoj izvoz za 81%, a drvna industrija za čak 98% i prošle godine je ostvarila najveći neto suficit nakon agrobiznisa. Iako na godišnjem nivou svoje proizvode izvozi preko 15.000 preduzeća, 50 najvećih izvoznika i dalje čini skoro polovinu srpskog izvoza. Stoga je jedna od najznačajnijih mera za dalje povećanje konkurentnosti snažnija internacionalizacija MSP sektora, kroz identifikovanje „potencijalnih šampiona“ i jačanje njihovih izvoznih kapaciteta uz podršku politika „krojenih po meri“. U tom cilju, CEVES je identifikovao sektore sa visokim razvojnim potencijalom, koji mogu predstavljati pokretačku snagu razvoja srpske privrede. Deo tog istraživanja predstavljamo kroz tri analize, čiji su autori direktor CEVES-a Nemanja Šormaz i Danijela Bobić, programski direktor CEVES-a.
Periskop
6. Kineski izvoz radnih mesta u Afriku: Kad komunisti eksploatišu
Kineski šefovi žele da Etiopljani budu više kao Kinezi, dok se Etiopljani pitaju šta kog đavola Kinezi žele od njih“, glasi opaska britanskog novinara povodom situacije u kineskoj fabrici obuće Huajian u Etiopiji, u kojoj je zarada zaposlenih oko 40 dolara mesečno, a pre početka radnog vremena moraju da se postroje, marširaju i pevaju kompanijsku himnu. „Komunizam sa kineskim karakteristikama“ zaposeda jeftinu radnu snagu i u mnogim drugim afričkim zemljama, rukovodeći se kapitalističkom mantrom „proizvedi što jeftinije, a prodaj što skuplje“.
8. Kako Balkan vide portugalski biznismeni: Ima dima, ne i vatre
Za portugalske biznismene, ekonomije Zapadnog Balkana su i dalje „terra incognita“, koliko god mi imali visoko mišljenje o sebi i bili ubijeđeni da se čitav svijet bavi jedino nama i našim problemima.
10. Krize i individualna odgovornost: Islandska bajka i druge priče
Samo što je Blumberg objavio detaljnu priču o usamljenom islandskom zatvoru u podnožju aktivnog vulkana, gde kaznu služe akteri afere koja je 2008. uzdrmala bankarski sistem te zemlje, stigla je vest da je osuđenim bankarima dozvoljeno da ostatak kazne odsluže prvo u poluzatvorenoj instituciji a potom i kod kuće, sa nanogicom. Islandski bankari su, inače, jedini koji su igde u svetu krivično odgovarali za događaje koji su pre sedam godina uzdrmali globalnu ekonomiju, a čije posledice osećamo i danas.
Biznis
12. Stečajevi i pravo na drugu šansu: Triput meri, jednom seci
Stečaj je odličan mehanizam da se preduzeće zapalo u poslovne teškoće ponovo osloni na „zdrave noge“, ali u Srbiji se on, uglavnom, automatski izjednačava sa gašenjem preduzeća i često povezuje sa prevarama.
14. Prva decenija rada Komisije za zaštitu konkurencije: Karteli opasniji od monopola
Kao i fudbalske sudije, u proteklih deset godina Komisija za zaštitu konkurencije je u javnosti etiketirana istovremeno kao nejaka i prestroga, neodlučna ili sitničava u tumačenju zakona, shodno tome kako se kome svidela njihova odluka. U međuvremenu su njena ovlašćenja proširena i uspostavljena efikasnija saradnja sa nadležnim institucijama, što će posebno doprineti borbi protiv kartela, koji su mnogo opasniji po funkcionisanje tržišta od monopola, ističe predsednik Komisije, dr Miloje Obradović.
18. Uticaj prava potrošača na poslovanje: I proizvođači su potrošači
Proizvođači, trgovci ili nadležni za kreiranje i sprovođenje regulative za zaštitu potrošača takođe su – potrošači, što je nesporna ali često neiskorišćena zajednička osnova u pokretanju bolje međusobne komunikacije i traženju zajedničkih rešenja za kvalitetniju potrošnju, naročito u nezavidnim ekonomskim uslovima. Preduslov je utvrđivanje kriterijuma za reprezentativnost udruženja koja zastupaju interese sa obe strane pregovaračkog stola, što bi značajno unapredilo i primenu novog Zakona o zaštiti potrošača.
20. Generacijski odnosi u porodičnim firmama: Ambiciozni lideri „na čekanju“
Budući lideri porodičnih firmi žele da pokrenu veoma ambiciozne promene u poslovanju, ali sa sadašnjim rukovodiocima biju tešku bitku za svoje ideje. Mada je njihov cilj revolucija, za sada je moguća samo evolucija – i to u najboljem slučaju.
22. Prvi put menadžer: Pravi čovek na pravom mestu
Izuzetna stručnost u određenoj oblasti nije garancija da će takav pojedinac, automatski, biti i dobar menadžer, a i u slučaju da poseduje potrebne predispozicije, neophodno je da mu kompanija u prvoj godini obezbedi svakodnevnu podršku za razvoj na novoj poziciji. U suprotnom, rizikuje da od dojučerašnjeg eksperta dobije lošeg menadžera, što ima mnogobrojne posledice koje mogu značajno uticati na poslovne rezultate.
Finansije
26. Zaštita prava manjinskih akcionara u Srbiji: Mali izgubljeni među velikima
Mali akcionar u Srbiji ima prava samo na — papiru. Iako su nam zakoni formalno usklađeni sa onima koji se primenjuju u Evropskoj uniji, manjinski akcionar u uslovima visoke koncentracije vlasništva na domaćem tržištu ne može da se izbori za svoja prava. Na to upozorava i Indeks globalne konkurentnosti, koji Srbiju po pitanju zaštite prava manjinskih akcionara svrstava na 138. mesto od ukupno 140 rangiranih država. Iza nas su samo Bosna i Hercegovina i Mauritanija.
28. Građani i kupovina dužničkih hartija Trezora: Štednja milija od državnog duga
Iako je dug države, emitovanjem dužničkih hartija, snažno uvećan od početka svetske ekonomske krize, građani su se kao poverioci državne blagajne našli tek na nivou statističke greške. Osnovni razlog leži u needukovanosti stanovništva i činjenici da su glavni kupci državnog duga banke, iste one institucije koje prikupljaju depozite građana.
30. Ulagački potencijal doznaka: Korak dalje od preživljavanja
Srbija je po prilivu doznaka od 3,6 milijardi dolara u 2015. na drugom mestu među 20 zemalja u razvoju u regionu Evrope i Centralne Azije, a procenjuje se da je od 2000. godine njihova vrednost premašila 50 milijardi evra, koje su uglavnom završile u potrošnji. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da će usled slabije vezanosti novih generacija gastarbajtera za maticu i sve prisutnijeg trenda da se iseljavaju cele porodice, vrednost doznaka opadati, te da je neophodno ova sredstva preusmeriti na finansiranje privrednog rasta, razvoj finansijskog tržišta i podizanja kreditnog rejtinga zemlje.
32. Osiguranje poljoprivrede: Skupi oslonac na nebo
Cena polise osiguranja useva u velikom broju slučajeva približna je količini semenskog roda koji ispadne sa prikolice kada se izlazi sa njive. Mnogim domaćim poljoprivrednicima, aršini za „skupoću“ su drugačiji, naročito ako im se dosad šteta nije desila, ali kada se dogodi, visinu štete rado bi menjali za onih nekoliko procenata vrednosti roda, koliko su mogli da plate polisu osiguranja.
Temat – Najkonkurentniji sektori u Srbiji: Kandidati za šampione
37. Konkurentnost srpske privrede u globalnoj trci: Ključ za privredni rast
Srpski izvoz je u periodu od 2009. do 2014. godine porastao sa 26% na 44% BDP-a, a najveći deo rasta ostvaren je zahvaljujući rastu konkurentnosti, odnosno „preotimanju“ tržišnog učešća od inostranih rivala. U tom periodu svetska trgovina je porasla za 35%, a Srbija je svoj izvoz uvećala za 76%, što znači da nije samo „zajahala“ rast svetske tražnje, već je rasla značajno brže od svetskog proseka zahvaljujući jačanju konkurentnosti. Ohrabrujuće je da je do rasta došlo i u nekim kompleksnim sektorima, od kojih se to nije očekivalo i koji nisu bili pod lupom javnosti. Kako bi privreda Srbije, međutim, dostigla učešće izvoza u BDP-u koje imaju uporedive evropske zemlje, neophodno je od „ad-hoc“ rešenja okrenuti se kreiranju sistematičnih i konzistentnih sektorskih politika „krojenih po meri“.
42. Mašine kao šansa za usložnjavanje srpske privrede: Produktivnost daleko iznad proseka
Sektor mašina je u periodu od 2009. do 2014. godine povećao izvoz za 81%, sa 192 na 342 miliona EUR, a od ukupnog rasta izvoza čak 70% je ostvareno zahvaljujući „preotimanju“ tržišnog učešća od konkurencije. Ova delatnost je optimalna za jačanje privatnog sektora kroz privlačenje investitora i uključivanje većeg broja malih i srednjih firmi, a njen dalji razvoj može podstaći rast većeg broja povezanih industrija. To zahteva podršku horizontalnih i vertikalnih industrijskih politika, koje će biti usmerene prvenstveno ka internacionalizaciji sektora, kroz uvećanje veličine preduzeća i njihove održivosti.
46. Drvna industrija – zaokret ka očuvanju i efikasnijoj upotrebi resursa: Rasadnik za veliki broj firmi
Drvna industrija, nakon agribiznisa, ostvaruje najznačajniji neto suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, a u prethodnih šest godina čak 98% izvoznog rasta realizovano je zahvaljujući unapređenju konkurentnosti na inostranim tržištima. Trenutni obim i dinamika u ovom sektoru, međutim, ukazuju da ti razvojni potencijali nisu dovoljno iskorišćeni i da je neophodno efikasnije upravljanje šumskim resursima, kao i plansko preusmeravanje od izvoza sirovine, ka njenoj upotrebi u najkonkurentnijim delatnostima drvne industrije.
Intervju
50. Dragan Zlatković, arhitekta i dobitnik nagrade „Solar Decathlon”: Ne želim da budem jedini
Dragan Zlatković je, nakon osvajanja prve nagrade za arhitekturu i inovativnost i treće za urbanizam na prestižnom svetskom takmičenju za projektovanje energetski efikasnog stambenog prostora „Solar Decathlon“ u Parizu 2014. godine, dobio ponude za posao u Singapuru, Koreji i Kini. Mada je nagradu osvojio kao član studentskog tima Escola Tecnica Superior d’Arquitectura del Valles iz Barselone, niti je ostao u Španiji, niti je krenuo za poslom u Aziju. Vratio se u Srbiju. Zašto? „Kada mi je jedan od organizatora takmičenja u Parizu rekao da sam prva osoba iz Srbije koja je na njemu učestvovala, shvatio sam da ne želim i da ostanem jedini i odlučio da se vratim i prenesem svoje znanje ovdašnjim studentima“, kaže ovaj mladi arhitekta, koji je svoj profesionalni put započeo školovanjem za informatičara.
Skener
54. Optimizam u doba krize: I mi strahove za trku imamo
U trenutku kada manipulacije na finansijskim tržištima i ranjivost svetske ekonomije usled pada cena sirovina i geopolitičkih rizika postaju sve vidljivije, pojedini ekonomisti kao jedan od najvećih rizika po oporavak svetske privrede navode – nedostatak optimizma. Da li su investitori previše oprezni i da li su potencijalni preduzetnici zbog egzistencijalnih briga ostali bez inicijative i ambicija?
56. Monopolska „ostrva“ u globalizaciji: Svi za jednog, jedan za sebe
Mada se kompanijski monopoli najčešće vezuju za multinacionalke, postoje mnoge druge firme koje toliko dominiraju na tržištu da mogu samovoljno podići cene i sprečiti ulazak konkurencije. Neke od njih, osim što se ne kotiraju na berzi, gotovo su nepoznate u široj javnosti.
58. Neiskorišćena prilika za biznis: Profit na “nepoželjnoj” robi
Pocrnele banane, ružnjikavi krompiri ili ulubljeni frižideri roba su koja – uz poveliko sniženje – itekako može da nađe kupca. Dok se u Danskoj otvaraju prve prodavnice specijalizovane za „neuglednu” ali još upotrebljivu robu, u Srbiji, čiji je BDP desetak puta manji, još nema inicijativa za otvaranje takvih radnji sa robom široke potrošnje. Najpreduzetniji kod nas po ovom pitanju su prodavci bele tehnike.
62. Seoba u predgrađa: Periferija kosmopolitskog duha
Sve je više mladih ljudi koji iz centralnih prestoničkih opština odlaze da žive u obodnim, poput Sopota, Lazarevca, Obrenovca i drugih udaljenijih delova grada. Razlog za to su niže cene nekretnina, manji troškovi života, a neretko i pronalazak mirne luke, ili sredine u kojoj se lakše mogu praktikovati lične životne vrednosti ili na primer religijska opredeljenja. Time se menjaju i mesta u koja “dođoši” donose svoje poslovne ideje i način života, i čine do nedavno malu i homogenu sredinu sve raznovrsnijom i kosmopolitskijom.
64. Kako funkciniše kooperativno obrazovanje u Kragujevcu: Au što je praksa zgodna
„Činjenica da su učenici verovatno prvi put u životu svojim rukama zaradili novac je za njih veoma značajna, a i nas ponekad ume da dirne, kao što je to bio slučaj kada su dobili stipendiju i delom novca častili zaposlene sokovima“, opisuje nastavnik praktične nastave iz Politehničke škole Kragujevac iskustva u primeni kooperativnog obrazovanja. Ova obrazovna ustanova intenzivno sarađuje sa kragujevačkim preduzećima u kojima njeni đaci stiču praktična znanja za buduću, veoma deficitarnu profesiju bravara-zavarivača.
Nove tehnologije
66. Dejan Nikolić, Content Insights: Podrška novinarskom profesionalizmu
Ideja za posao kojim se bavi „Content Insights“ pojavila se još dok je osnivač te firme, Dejan Nikolić, učestvovao u stvaranju popularnog domaćeg satiričnog sajta Njuz.net. Tada se zapitao kako napraviti analitički softver koji bi merio doprinos objavljenih članaka u kreiranju brenda, kao i u pogledu kvaliteta samog sadržaja, a koji ne bi isključivo brojao „klikove“ i ukupnu posetu na sajtu, kao što to rade svi ostali? Ta ideja pretvorila se u posao koji je privukao značajnu investiciju od 1,1 milion evra, ali se i „Content Insights” na tom putu od domaće pretvorio u stranu kompaniju.
Nauka
68. Budućnost veštačke inteligencije: Mašine sa intuicijom
Još od 1997. godine, kada je kompjuter DeepBlue po prvi put pobedio legendarnog šahistu Garija Kasparova, nije zabeleženo toliko uzbuđenje, iščekivanje i, konačno, neverica nego ovoga marta, kada je program AlphaGo kompanije DeepMind pobedio korejskog profesionalca najvišeg ranga u drevnoj igri go, Li Sedola. Novi veštački velemajstor, međutim, poseduje nešto što DeepBlue nije imao: program sposoban da razvija neku vrstu intuicije i da sam sebe usavršava. Primena takvog softvera može biti široka – u klimatologiji, ekonomiji, pa čak i u zdravstvenoj zaštiti.
Koktel
72. Strani junaci iz pera domaćih autora: Vreme kada smo izvozili stripove
Nekada su autori sa naših prostora stvarali stripove u kojima su glavni junaci bili Miki, Paja, Tarzan, Tom i Džeri, kao i drugi junaci sa „velikim pedigreom“ iz istorije svetske pop-kulture. Njihove avanture dominirale su jugoslovenskim tržištem, ali su osvajale i tržišta u inostranstvu, a crtači i scenaristi iz drugih zemalja pokušavali su da pronađu svoje „uhlebljenje“ kod domaćih izdavača.
74. Korišćenje ćirilice u poslovanju: Izdvajanje iz mase
U Srbiji je sve više ugostiteljskih lokala i proizvodnih kompanija koje svoje zaštitne znakove i logotipe, ali i celokupnu poslovnu komunikaciju, imaju na ćiriličnom pismu. Ovo ih, smatraju, izdvaja iz mase drugih koji koriste latinično pismo, a doprinosi i osvešćivanju naših potrošača, koji manje od ostalih naroda insistiraju na kupovini domaćih proizvoda. Kako bi ovo promenio, marketinški stručnjak Žozef-Ivan Lončar je pokrenuo projekat za korišćenje ćiriličnog pisma u tržišnim komunikacijama, u koji su se uključili brojni stručnjaci.
Komunikacije
76. Taksisti na društvenim mrežama: Tvitom do taksija
Iako nadaleko čuvena i (ne)voljena aplikacija „Uber“ nije došla i do naših ulica, i po svoj prilici neće još dugo, beogradske taksi službe su pokazale da su veoma spremne da idu u korak sa savremenim tendencijama i privuku nove mušterije preko društvenih mreža, pre svega mlade i poslovne ljude. Jedna od najvećih dobiti ovakvog načina komunikacije ogleda se u tome da klijenti stečeni na ovaj način najčešće postaju stalne mušterije.
Reprint
78. Kina i Zapad: saveti za bolje razumevanje poslovnih partnera
Brojne su kulturološke razlike između Kine i Zapada, a dodatna poteškoća je što ih je, ponekad, teško prepoznati i otkloniti, pogotovo ako se razgovara na „poslovnom engleskom”, kada obe strane veruju da upotreba istih termina podrazumeva i isto značenje. Nezgode nastale usled suštinskog nerazumevanja, ipak, nije nemoguće izbeći – samo se treba setiti nekoliko ključnih pravila, karakterističnih za kineski pristup životu i poslovanju, piše Li Čunijan, osnivačica i direktorka konsultantske kompanije Feida.
Vremeplov
80. Predvodnik prohibicije u Americi: Šta zna narod šta je za njegovo dobro
Vejn Viler, kreator i predvodnik prohibicije u Americi izdejstvovao je da država odobri trovanje industrijskog alkohola i time usmrtio i obogaljio na hiljade sunarodnika koji su konzumirali krijumčareno piće. Ovaj eksperiment danonoćnog pregaoca za „dobrobit“ američkog naroda, koji su mnogi potonji analitičari okarakterisali kao najekstremniji i najnepromišljeniji u istoriji jedne, inače, racionalne države, jednim potezom uništio je petu najveću industriju u SAD, legalni posao sa godišnjim prometom od oko dve milijarde dolara prepustio mafijašima i ubicama, od poštenih građana napravio je kriminalce i doveo do porasta alkoholizma u Americi.
Otisak meseca
82. U ekonomiji raste samo pesimizam
Sva mudrost i novac upregnuti su u finansijske spekulacije i masovno stvaranje sredstava za zabavu i zamlaćivanje, jer to donosi najveće profite. Svet polako počinje da liči na onu metaforu o valceru koji se igra na Titaniku dok brod tone. U opštem haosu izazvanom gubljenjem poverenja, smišljaju se razne ekonomske teorije za zamajavanje, koje samo otkrivaju nemoć da se dođe do jasne ideje budućnosti, te da se prema njoj kroje odnosi. Nazovimo to ideologijom, dugoročnim planiranjem ili najjednostavnije kolektivnom perspektivom – svejedno kako, samo da označi neki dugoročniji pravac.