Dok milioni izbeglica, koji beže od rata i siromaštva, pokušavaju po svaku cenu da se dokopaju EU, zajednica o kojoj sanjaju dobija sopstvene izbeglice. Odlazak Britanije iz EU izoštirio je probleme koji već dugo tinjaju u Evropi i njenu duboku podeljenost između „povlašćenih“ i slabijih ekonomija, ali i između političara i građana, dobitnika i gubitnika globalizacije, mladih i starijih, kosmpolita i nacionalno ukorenjenih, tolerantnih i uskogrudih…. Na pitanje kuda se zaputila Britanija bez EU i kako će dalje funkcionisati okrnjeno evropsko zajedništvo uočljive su radikalne razlike u stavovima među političarima, stručnjacima i građanima, ali im je zajedničko to da, ustvari, niko nije bio spreman za ovakav razvoj događaja, niti ima jasnu predstavu o budućnosti.
Periskop
Turska je krajem prošle godine ostvarila zavidan rast uprkos političkim tenzijama, kao što je, prethodno, uspešno prebrodila svetsku finansijsku krizu bez većih posledica. Osim efikasne državne strategije i veoma izražene diversifikacije izvoznih tržišta, za njen ekonomski uspeh posebno je zaslužan turski preduzetnik, koji je spreman da prvi ode do mesta za koje niko nije čuo ni u Turskoj, a kamoli u Evropi. Tako su turski privrednici redovno posećivali kavkaske metropole, dok evropski još nisu ni znali gde se nalaze Baku ili Dušanbe.
U Makau je turista “k’o Kineza”, oko 20 miliona godišnje, za koje je teško povjerovati da dolaze zarad uživanja u pogledu na hotele i kockarnice, u kojima se u 2014. obrnulo više novca nego u Las Vegasu, konkretno 44,5 milijardi dolara. Iste godine, međutim, kineska vlada je pokrenula antikorupcionu kampanju, što je uz ozbiljno usporavanje ekonomije i slom berze u Kini, za Makao imalo katastrofalan rezultat: u 2015. prihod od kocke je umanjen za gotovo 15 milijardi dolara.
Okupacija Papue Nove Gvineje podmornicama za podvodna istraživanja, najezda najviših političkih funkcinera sa raznih strana sveta na Grenland, ili „džentlmenski sporazumi“ daleko od očiju javnosti oko prevlasti na Severnom i Južnom polu, samo su neki od primera trke za novim nalazištima strateških sirovina. U slučaju nastanjenih oblasti važi pravilo da što su potencijalno bogatije skrivenim resursima, to je stanovništvo izloženije bedi i oružanim sukobima.
Biznis
Mada pokazatelji o ukupnom poslovnom ambijentu u Srbiji, kao i oni na nivou sektora i prema veličini privrednih društava ukazuju na blagi oporavak u prošloj godini, posebno loša vest je nastavak trenda uvećavanja gubitaka, pri čemu su gubici iznad visine kapitala porasli za 14% u odnosu na 2014. godinu. Četvrtina preduzeća poslovala je sa gubitkom većim od vrednosti kapitala, među kojima 33% čine velika privredna društva.
Veliki finansijski igrači, kao što je EBRD, potvrđuju ozbiljno interesovanje Kine za ovaj region, uključujući i Srbiju, ali ističu da ona ovde ne ulaže zbog političkih interesa. Kineske investitore „vuče“ jedino prilika da zarade, pa povraćaj investicije mora biti značajan. Domaći poznavaoci prilika u Kini dele taj stav i dodaju da su Kinezi izuzetno zahtevni partneri, a u poslu sa njima nema improvizacije.
- MIODRAG JELIĆ, LESAFFRE: Naši ljudi su radoznali
Kretanja u domaćoj pekarskoj industriji dokazuju da su naši ljudi radoznali za drugačije proizvode i inovacije ne samo kao potrošači, već i kao proizvođači, ističe Miodrag Jelić, generalni direktor kompanije Lesaffre za tržište Srbije, Bugarske i Rumunije u razgovoru o najaktuelnijim trendovima u ovoj industriji u regionu, o tome šta je ukrupnjavanje u ovom segmentu tržišta donelo Srbiji i u kom pravcu će se menjati potrošnja.
Navigator, suvozač, ekonomska savest kompanije, zdrav razum ekonomije – samo su neki od opisa profesije kontrolera, od koga se u kompaniji očekuje da kao poslovni partner menadžera obezbedi kvalitetne informacije za donošenje ispravnih odluka i, istovremeno, odredi pravac u poslovnoj filozofiji shodno projekcijama o budućim kretanjima na tržištu. Ova profesija ima daleko kraću tradiciju u Srbiji u odnosu na razvijene zemlje, a prilično je mlada i prema prosečnoj starosti kontrolera, koje većinom čine – žene.
Finansije
Veoma je verovatno da će četiri svetska trenda biti krucijalna u oblikovanju nove ravnoteže snaga na tržištu kapitala u 2020. godini: globalna nestabilnost, uspon državnog kapitalizma, razvoj novih tehnologija i rat za resurse. Učesnici na tržištu će morati da se opredele da li će u veoma promenljivom okruženju prihvatiti ulogu onih koji oblikuju budućnost, ili onih koji brzo slede trendove? Bilo koji od ta dva izbora zahtevaće radikalne transformacije i inovacije u kompaniji, jer ostajanje na istom – neće biti opcija za budućnost.
Ideja da štediše plaćaju banci što im čuva pare ili da banka plaća onima kojima je pozajmila pare, bila je uglavnom apstraktna teorija koja je služila za intelektualnu gimnastiku dokonih ekonomista i materijal za pisce naučne fantastike. Danas to postaje stvarnost, ne samo tamo negdje u dalekom svijetu, već i na Balkanu – centralna banka BiH počela je poslovnim bankama obračunavati negativnu kamatnu stopu.
- DEJVID ŠOK, SPEA: Kladio sam se na Srbiju
„Kladio sam se na Srbiju, uložio sam sopstveno vreme i novac, i moja porodica živi ovde već duže od devet godina“, kaže Dejvid Šok, predsednik Borda direktora SPEA (Serbian Private Equity Association). Njegova procena je da Srbija može da generiše između jedne i dve milijarde evra godišnje dobiti u industriji privatnih investicionih fondova.
Ko je ikada poželeo da, čekajući u redu pred kasom supermarketa, uz hleb i mleko plati, na primer, i račun za struju, sada to može da učini. Doduše, ne na bilo kom prodajnom mestu, ali sudeći po tome da je Narodna banka Srbije izdala već devet dozvola za takozvane platne institucije, ovakve mogućnosti postajaće sve češće.
Temat – EU na popravnom: Počnimo ljubav iz početka
Nakon slavljeničke žurke pobornika izlaska Britanije iz EU, usledilo je otrežnjenje i pitanje kuda su se, Britanci, ustvari zaputili? U opticaju su modeli poput norveškog, švajcarskog, turskog, status evropskog Hong Konga ili Singapura… Jedino što je zaista jasno jeste da konkretan odgovor nema – niko.
Posle ishitrenih reakcija pojedinaca na rezultat britanskog referenduma, većina evropskih političara je „smirila strasti“ i počela da razmišlja o saniranju posledica Brexita. Koliko će u tome biti uspešni zavisi od jedinstva unutar EU, kojim trenutno Stari kontinent ne može da se pohvali, ali i od repozicioniranja na političkoj sceni. Jedno je ipak unapred poznato – glavnu poziciju će zadržati Nemačka.
Dok se političari, stručnjaci i građani EU svađaju oko toga da li je preterana centralizacija podstakla proces razgradnje država, a sa njim i sve izraženije secesionističke težnje, ili je EU i dalje evropski projekat bez altrenative, za koji se vredi boriti, možda ključno pitanje glasi: da li je privilegija življenja u zapadnoj demokratiji toliko uljuljkala njene građane u uverenju da je to najbolji od svih sistema, da su se demokratije, uglavnom, ponovo dosetili tek kada su tehnokrate urnisale prosečnu potrošačku korpu?
Danas se čak 60% stanovnika Britanije izjašnjavaju kao radnička klasa, što je gotovo identična situacija kao i ranih osamdesetih prošlog veka. Razlozi zbog kojih je upravo ona izrekla presudno „da“ za izlazak iz EU i moguće posledice takve odluke predstavljaju upozorenje za briselsku administraciju, ali i za radničku klasu u drugim evropskim zemljama – da uzroke sve pogubnijeg socijalnog raslojavanja neće rešavati oni čija politika ih je i izazvala. Stoga je suštinsko pitanje da li će evropska politička elita biti u stanju da pronađe nova rešenja?
Generacijski sukob u kojem su mladi ti koji većinom daju šansu za ostanak u EU, nije karakterističan samo za Britaniju. U Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Poljskoj i Grčkoj, istraživanja beleže dvocifrene razlike u procentima stavova mladih koji podržavaju EU i starijih evroskeptika. Zašto je generacija koja je najviše pogođena krizom, čiji pripadnici su u mnogim evropskim zemljama dvostruko više izloženi nezaposlenosti nego stariji, i dalje optimistična po pitanju članstva u Evropskoj uniji?
Izgleda da je naša zemlja jedina u ovom regionu odmah osetila konkretnu posledicu Brexita, kada je Britanija, koja napušta EU, „iz tehničkih razloga“ stavila primedbu na otvaranje novih pregovaračkih poglavlja sa Srbijom. Domaći analitičari razvijaju moguće političke i ekonomske scenarije po Srbiju zavisno od toga kako će proticati „razvod“ Britanije i EU, a naši sagovornici u okolnim zemljama kažu da, s obzirom na simbolično prisustvo britanskog kapitala, za sada nema značajnijih posledica, dok se dugoročnije samo pretpostavljaju.
Intervju
Uprkos činjenici da je već prvog dana svog boravka na Šri Lanki, dok su još besneli ratni sukobi, uhapšen pod sumnjom da kao špijun Tamilskih tigrova fotografiše strateški bitne položaje, Milivoje Krvavac, stručnjak za strogo zaštićene biljne i životinjske vrste čije su fotografije obišle ceo svet, svoju fascinaciju tropskim šumama objašnjava ovako: „Stalno želim da se vratim u taj mir, gde se život najizraženije oseća“.
Skener
Nasuprot građanima Švajcarske, za uvođenje univerzalnog dohotka glasalo bi 64% građana EU kada bi za to dobili priliku na referendumu. Budući da čak i najrazvijenije zemlje imaju problem s raspodelom i nejednakošću, koji dovodi do toga da procenat siromašnih raste i do dvocifrene cifre, neke od njih ponovo razmatraju ovu ideju, najavljuju pilot projekte, a pojedine i primenu već od naredne godine.
Optužbe u aktuelnoj trci za novog američkog predsednika poput onih da „milijarderi mogu kupiti i izbore“ nisu ništa novo u američkoj demokratiji. U mnogobrojnim istraživanjima kako moćne korporacije oblikuju „političko tržište“, javnosti su predočeni nalazi da kompanije uslovljavaju čak i svoje zaposlene da doniraju i javno podrže kampanje određenih političkih kandidata. Mada je u SAD lobiranje nacionalni sport, za svaki dolar koji u ovu svrhu potroše sindikati i grupe koje se bore za javni interes, velike korporacije izdvoje 34 dolara, te je jasno ko je u tome uspešniji.
Urbana poljoprivreda proizvodi oko 15% svetske hrane, a interesovanje gradskog stanovništva za ovu vrstu aktivnosti sve više raste. Ali dok je u bogatijim društvima fokus na zdravoj ishrani i lečenju od otuđenja prema prirodi i komšijama, u zemljama u razvoju primaran je razvoj lokalne ekonomije. U nekim državama, poput Rusije, to je svojevrsna nacionalna razonoda, koja obezbeđuje skoro polovinu ukupne poljoprivredne proizvodnje.
Nove tehnologije
Istraživanje svemira i ulaganje u nove tehnologije transporta, trgovine i telekomunikacija van naše planete više nije oblast gde suvereno vladaju američka NASA ili njen ruski pandan Roscosmos. Državne agencije u doba krize morale su da se odreknu dobrog dela budžeta za istraživanje svemira. Zato je privatni kapital namirisao priliku, pa investicije kompanija i venture fondova u “svemirske projekte” rastu za po 30% godišnje od 2010. a danas se mere desetinama milijardi dolara.
Tim mladih preduzetnika osmislio je i proizveo inovativna ogledala u kojima istovremeno možete gledati svoj odraz i reklamne ili druge video spotove i korisne informacije. Cilj im je da što pre zaokruže proizvodnju u Srbiji i da sa “aktivnim ogledalima”, kao visokotehnološkim domaćim proizvodom, izađu na svetsko tržište.
Nauka
Zašto su biološke razlike između polova kod mnogih životinjskih vrsta nametnule matrijarhat, a u ljudskom društvu ustoličile patrijarhat kao najrasprostranjeniji i najpostojaniji poredak? Nauka nema pravi odgovor na to pitanje, šta više odnosi među rodovima su posebno zbunjući za naučnike, uključujući i revoluciju koja se na tom polju dešava u poslednjem veku.
Koktel
U ovom nekada trofejnom domaćem sportu već godinama nema ni rezultata ni novca. Deca prate globalne trendove pa se od malena odlučuju za neke druge borilačke veštine, a trenersku struku pregazilo je vreme.
Špijunski trileri se vraćaju kao trend, što je donekle razumljivo, s obzirom na „reprizu“ Hladnog rata i aktuelnu globalnu situaciju. Tajni agenti, međutim, prolaze kroz proces „rebrendiranja“ uporedo sa promenama u društvu, počev od porekla neprijatelja do upotrebe novih tehnologija. Najpostojaniji je kliše koji fiktivne junake čini daleko glamuroznijim nego što bi to stvarni špijun smeo sebi da dozvoli.
Komunikacije
Deo generacije koja živi u vremenu gotovo neograničenih mogućnosti za komunikaciju, nespreman je za suočavanje sa temama koje dovode u pitanje njihove vrednosti i sliku koju imaju o svetu. Reč je o mladima, pre svega u zapadnim zemljama, koji zahtevaju da se čak i u nastavnom gradivu posebno označe sadržaji koji bi mogli da ih uznemire jer se kose sa njihovim stavovima. Ovakvo shvatanje političke korektnosti podstaklo je rasprave gde je „crvena linija“ kojom će se obezbediti i pravo pojedinca na slobodu govora i da ona ne ugrožava prava drugih?
Reprint
Suprotno uvreženom mišljenju da se oko fudbalskih klubova vrte vrtoglave cifre, samo devet od 32 najvrednija evopska kluba imaju vrednost veću od jedne milijarde evra.
Vremeplov
Bogataši srednjovekovne Evrope doslovno su imali skup ukus, jer su se gušili u začinama koji su do njih putovali i po dve godine i bar preko dvadesetak posrednika. Iako se za začine verovalo da su „iverje raja“, ljudski životi vredeli su manje od jednog džaka bibera, a trgovačka želja da se direktno domognu tih preskupih rajskih mrvica, suštinski je uticala na dalji tok ljudske istorije.
Otisak meseca
Biće da ekonomija zasnovana na najmodernijim tehnologijama čini prevaziđenim stanovište Adama Smita i njegovih sledbenika da nevidljiva ruka tržišta putem konkurencije dovodi sve u najboljired.