Home VestiEkonomija Centralne banke štampaju mnogo novca ali globalna ekonomija ima malo koristi od toga

Centralne banke štampaju mnogo novca ali globalna ekonomija ima malo koristi od toga

by bifadmin

Centralne banke širom sveta troše 200 milijardi dolara mesečno na hitne mere za stimulisanje svojih ekonomija, piše Kvarc, i dodaje da one uglavnom upumpavaju novac u privredu kupovinom obveznica. Trenutni tempo kupovine obveznica je brži nego ikada ranije, pa čak i nego 2009. godine, za vreme najjačeg udara finansijske krize.

Pa ipak, i uprkos ovim naporima globalna ekonomija nije u dobrom stanju. Ono što je trebalo da bude vanredna mera u teškim vremenima postalo je rutina donosilaca političkih odluka, i to ona koja ne daje rezultate – to pokazuju brojni primeri poput onog da nije rasla kreditna aktivnost iako su kamatne stope smanjene na najniže nivoe, negde čak i ispod nule.

Alberto Galo iz Algebris Investments tvrdi da je svet u stanju “kvantitativnog popuštanja kojem se ne vidi kraj” sa uporno niskim ekonomskim rastom, malim kamatnim stopama i politikama centralnih banaka koje uopšte ne doprinose rešenju ovih problema.

Banka Japana i Evropska centralna banka trenutno predvode masovnu kupovinu obveznica, čineći to kupovinom hartija u vrednosti od 96 milijardi dolara mesečno, odnosno od 80 milijardi dolara. Očekuje se da će im se pridružiti i Banka Engleske, zbog strahova o posrtanju ekonomije posle izglasavanja Brexita.

No, ove mere ne rešavaju suštinski problem, već samo “kupuju vreme” kreatorima ekonomske politike dok ne smisle neki novi način da se situacija popravi. A čini se da nemaju mnogo ideja.

Pročitajte i ovo...