Deveto izdanje Globalnog Indeksa Inovativnosti (GII), koje je objavljeno u avgustu, ocenjuje i svrstava države prema njihovom stepenu inovativnosti. Između 128 država koje su uključene u ovogodišnju studiju, najinovativnije su Švajcarska, Švedska, Velika Britanija, SAD i Finska. Srbija se našla na 65. mestu.
Globalna konsultantska kuća A.T. Kearney i IMP³rove Akademija, neprofitna akademija za upravljanje inovacijama u Evropi, izdale su studiju “Upravljanje globalnim inovacijama: Poslovna očekivanja za 2020.” (The Management of Global Innovation: Business Expectations for 2020), koja je objavljena prilikom lansiranja devetog Globalnog Indeksa Inovativnosti (GII) prošlog meseca u Ženevi. U studiji je istaknuta važnost rasta inovativnosti u kontekstu preživljavanja i poslovnog uspeha. Društva u svetu se oslanjaju na svoje inovacijske sposobnosti kako bi podstakla rast prihoda. Procene vodećih korporacija su da poslovni uspeh u složenom okruženju zahteva globalno i integrativno upravljanje inovacijama. Rastući broj globalnih igrača u području inovacija takođe donosi sve veću kompleksnost i sve više izazova. Više od pola (57%) globalnih korporacija još uvek nije spremno da se s njima nosi.
Marko Derča, potpredsednik konsultantske kuće A.T. Kearney, smatra da Srbija može da poboljša svoju poziciju na GII: “Prema područjima koja se mere u sklopu Globalnog Indeksa Inovativnosti 2016, Srbija se našla na 50. mestu u području znanja i tehnološkog “autputa“ i na 56. mestu u području institucija i ljudskog kapitala i istraživanja. Srbija je najniže rangirana prema indikatoru sofisticiranosti tržišta te se nalazi na 109. mestu na rang listi. Umreženost i partnerstva između velikih i malih kompanija i start-upova u razvoju i utrživanje inovacija predstavlja jedan od ključnih faktora pomoću kojih bi Srbija mogla da se podigne na rang listi i pozicionira među vodeće inovatore.’’
U dodatnom istraživanju koje su pripremili A.T. Kearney i IMP³rove Akademija u sklopu saradnje oko pripreme GII-a, analizira se pogled na globalno upravljanje inovacijama u više od sto vodećih međunarodnih organizacija iz Severne i Južne Amerike, Evrope, Azije i Australije.
70% lidera u analiziranim kompanijama, smatra kako inovativni procesi sve više postaju globalni. Povezivanje s inostranim partnerima iz celog sveta postaje ključni deo njihovih inovacijskih agenda u preduzećima i korporacijama, objašnjava Marko Derča: “Ne pričamo samo o promenama u području globalne integracije, i same kompanije se menjaju. To dokazuju i rezultati istraživanja jer 78% kompanija namerava da poboljša svoju interakciju s klijentima, 67% njih će uključiti start-upove u svoj inovacijski ekosistem i 45% njih će poboljšati svoju saradnju s istraživačkim i akademskim institucijama.”
Istraživanje je pokazalo da je puno toga u pitanju: šest od deset izvršnih direktora veruje kako bi ih digitalizacija, Internet stvari (engl. Internet of things), veštačka inteligencija i ostale disruptivne inovacije mogle koštati 20% njihovih prihoda ako ne promeni način na koji rade.
Digitalne tehnologije dostigle su stadijum zrelosti u kojem remete način na koji radimo i utiču na inovacije. “Digitalizacija i društvene mreže, platforme za razmenu podataka, 3D štampanje, samo su neki od primera koji omogućavaju kompanijama širu i efikasniju saradnju, nezavisno o njihovoj lokaciji. Sad mogu koristiti „crowd sourcing” preduzetničkog duha, stručnosti i znanja zaposlenika, kupaca, inostranih stručnjaka i start-upova širom sveta,” kaže Marko Derča i dodaje: “Prodorne inovacije u poslovnom svetu su često rezultat saradnje koja prelazi granice država, na primer saradnja između francuskog SNCF-a i Nemačkih železnica u izgradnji brze železnice između Francuske i Nemačke.”
Istraživanje konsultantske kuće A.T. Kearney takođe naglašava kako inovacije postaju sve kompleksnije s porastom broja globalnih igrača. Kako bi se optimiziralo funkcioniranje celog globalnog inovacijskog ekosistema, potrebno je usklađivanje različitih kultura, porekla i ciljeva. 57% lidera u analiziranim korporacijama ocenjuje njihove interne kompetencije za upravljanje globalnim inovacijama kao jako loše, loše ili slabe. Također veruju kako njihovi procesi i strukture za upravljanje inovacijama kao i njihova sposobnost da identifikuju, odaberu, izgrade, upravljaju i izađu iz globalnih partnerstava za inovacije nisu adekvatni kako bi nadmašili izazove globalne inovativnosti. Ovo takođe objašnjava zašto većina kompanija čija su sedišta u visoko razvijenim zemljama i skoro sve kompanije u tržištima u razvoju upravljaju svojim inovacijama kao centralnom funkcijom iz korporativnih sedišta svojih kompanija. Geografska blizina daje im osećaj sigurnosti i kontrole u sve složenijem okruženju.
“Upravljanje globalnim inovativnim ekosistemom je izazov za bilo koju organizaciju i naše istraživanje sugeriše jasan poziv da se deluje: za ovaj izazov kompanije moraju razviti sposobnost funkcionisanja globalnih inovacija. Manjak kompetencija za upravljanje inovacijama treba adresirati, a ne manjak ideja,” naglašava Marko Derča i dalje objašnjava kako pronalazak partnera za inovacije ne zavisi više o umreženosti pojedinaca. Digitalizacija menja način na koji se identifikuju partneri za inovacije. Dugačka lista potencijalnih globalnih partnera može biti izgrađena za svega nekoliko sekundi korišćenjem Interneta. Globalne baze podataka mogu se koristiti kako bi se ocenili partneri mereći njihovu sposobnost inovativnosti u poređenju sa vodećim konkurentima.