Nastavnici, direktor i učenici Tehničke škole u Vlasotincu su pet meseci vredno radili molerske i druge radove kako bi renovirali dve radionice za praktičnu nastavu. Danas one izgledaju moderno, čisto i novo, nasuprot nekadašnjim prostorijama sa betonskim podovima sa kojih se odvaljivao plafon i koje je nagrizla vlaga. U pomenutoj školi ostalo je još nekoliko starih radionica koje se mogu “doterati” i prilagoditi svojoj svrsi.
Nove i moderne radionice inače su namenjene učenicima obrazovnog profila industrijski mehaničar, koji je, iako je tek ove godine uveden, privukao veliki broj zainteresovanih učenika, od kojih neki nisu uspeli da ga upišu. Onih 30 koji su “upali” na ovaj trogodišnji smer pohađaće praktičnu nastavu u prvoj godini u školskim radionicama, u drugoj dva dana na radu u kompanijama koje sarađuju sa školom, a u završnom razredu čak tri dana u kompanijama. Pomenuti trogodišnji obrazovni profil razvijen je na osnovu istraživanja potreba poslodavaca a u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje kao deo projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji“. Projekat finansira nemačka Vlada, a sprovode ga Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.
Projekat pokušava da uspostavi saradnju škola i privrede na obrazovanju, za sada uglavnom mašinskoj industriji potrebnih kadrova. Učenici koji se školuju za industrijske mehaničare u Vlasotincu pohađaće praktičnu nastavu u kompanijama Gruner, Elrad, Elrad Wire Systems, IGM Mladost i SLR Vitko koje su sklopile javno-privatno partnerstvo sa Opštinom Vlasotince i projektom nemačke razvojne saradnje. Vrednost investicija u ovom partnerstvu je 100.000 evra, od čega je pola već uloženo u modernizaciju radionica. Kompanije će dodatno izdvojiti novac za stipendiranje učenika – svi srednjoškolci koji u njima obavljaju praksu dobijaće za to 50 evra mesečno, kaže Jasmina Đorđević, nastavnica ekonomije u Tehničkoj školi u Vlasotincu. Ona dodaje da su mnoge kompanije iz ovog kraja godinama izveštavale Opštinu o potrebama za školovanjem deficitarnih kadrova, ponajviše elektrotehničara, ali da su značajni pomaci na ovom polju napravljeni tek onda kada je prosvetar postao predsednik opštine. Aktuelni predsednik Opštine Vlasotince Zoran Todorović inače predaje fiziku u Tehničkoj školi i zbog višedecenijskog rada u prosveti razume značaj ovakvih projekata. Prilikom otvaranja radionica on je rekao da bi kooperativno obrazovanje moglo uticati na rast zapošljavanja mladih u ovom mestu, što bi imalo pozitivan efekat i na kompanije koje bi tako našle kvalifikovane kadrove, i na mlade koji bi pronašli posao, ali i na opštinu jer bi se tako moglo zaustaviti iseljavanje u veće gradove.
Milivoje Đorđević, direktor Tehničke škole, zadovoljan je uvođenjem obrazovanja sa elementima dualnog sistema u ovu školu, i nada se da će se ono proširiti na još obrazovnih profila, a posebno na „tekstilce“. Ova škola ima 495 učenika u 21 odeljenja koje školuje za oblasti građevine i arhitekture, ekonomije, prava i administracije, elektrotehnike, mašinstva i tekstilstva i kožarstva.
Edvard Šprajcer, generalni direktor Grunera, jednog od partnerskih preduzeća u ovom projektu, istakao je važnost proizvodnih pogona ove kompanije u Srbiji, u kojoj ona beleži najveći rast. „Od 2007. kada smo otvorili firmu i imali 10 zaposlenih, brzo smo razvijali proizvodnju i došli do 400 zaposlenih, sa tendencijom otvaranja novih radnih mesta u budućnosti“, rekao je Šprajcer i dodao da, osim kvalifikovane radne snage, od ovog projekta očekuje i pozitivan uticaj na poslovanje jer više neće morati da uvozi sve alate u Srbiju, već će neke od njih proizvoditi i ovde.
Ambasador SR Nemačke u Srbiji Aksel Ditman podsetio je da se već godinama uspešno realizuje saradnja ove dve države, od prošle godine i kroz Nemačko-srpsku inicijativu za održivi rast i zapošljavanje. Sređivanje radionica i uvođenje novog obrazovnog profila u Vlasotincu su svetao primer te saradnje, rekao je nemački ambasador. Premijer Srbije Aleksandar Vučić saglasio se sa nemačkim ambasadorom i naglasio važnost nemačke logističke i materijalne podrške u ovom projektu. Vučić je izrazio nadu da će na ovaj način biti odškolovani stručnjaci koji su veoma potrebni srpskoj privredi, pogotovu mašinskoj, metalskoj i sličnim industrijama.
Da podsetimo, kooperativni sistem ima elemente nemačkog dualnog sistema ali jedino one koji su primenjivi na postojeću situaciju u Srbiji. Po njemu se školuju privredi potrebni kadrovi (bravar-zavarivač, električar i industrijski mehaničar) obavljajući praktičnu nastavu u preduzećima. Sa tim preduzećima škole sklapaju saradnju a ona prilikom toga moraju da ispune uslove koje im je propisalo nadležno ministarstvo. Dualni sistem koji se primenjuje u Nemačkoj je, kaže Oliver Herlen, savetnik za dualno obrazovanje u Nemačko-srpskoj privrednoj komori, malo drugačiji: „Tamo budući učenici sami traže poslodavca kod kojeg žele da obavljaju praktičnu nastavu, apliciraju kod njega i ako on prihvati tu aplikaciju, tada upisuju školu u blizini date kompanije. Postoje popularne kompanije, u kojima većina dece želi da ide na staž, i za njih vlada najveće interesovanje a samim tim one primaju i kandidate sa najvećim ocenama i sposobnostima. Deca se trude da upišu praktičnu nastavu u ovim kompanijama zato što postoji velika šansa da se posle školovanja zaposle u firmama u kojima su obavljali praksu“. U Srbiji se stvari polako menjaju, ali još uvek ne možemo očekivati đačku i kompanijsku inicijativu u implementaciji kooperativnog obrazovanja. Međutim, za sada se čini da i školama, na kojima je najveći teret sprovođenja reforme stručnog obrazovanja, dobro ide ovaj posao, bar s obzirom na konstantan rast broja učenika u kooperativnom obrazovanju.